• Заменик градоначелника Београда Горан Весић свечано је данас на Калемегдану открио Споменик слепом гуслару, који је направљен пре више од 100 година као део Споменика Карађорђу.

Догађају су присуствовали главни градски урбаниста Марко Стојчић, секретар за културу Иван Карл, директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић и потпредсједник Савеза гуслара Србије Слободан Бобан Драшковић.

Весић је подсетио да су Споменик Карађорђу уништили Аустроугари по заузимању Београда, али и истакао да је скулптура слепог гуслара „неким чудом преживела“.

– Данас је велики дан за Београд, за Београдску тврђаву и све оне који брину о нашем културно-историјском наслеђу. У непосредној близини места на којем се налазимо, 1913. године подигнут је споменик Карађорђу. Како обично бива код нас, јавност је била подељена и било је оних који су сматрали да није добро урађен. После окупације Београда 1915. године Аустроугари су уништили споменик у свом обрачуну са српским културно-историјским наслеђем. Одлучили су да на овом месту, на којем се данас налази Споменик захвалности Француској, подигну споменик Фрањи Јосифу. Тај споменик је стигао у Београд месец дана пре ослобођења и никада није постављен. Од читавог споменика Карађорђу, неким чудом остала је сачувана само скулптура слепог гуслара – рекао је Весић.

Он је додао да је скулптура 104 године била сакривена по депоима музеја, док Марко Поповић, велики стручњак који више није са нама и сигурно најбољи познавалац Београдске тврђаве, пре двадесетак година није покренуо иницијативу да се скулптура поново постави на Калемегдану.

– Данас, када откривамо Споменик слепом гуслару, овај чин представља захвалност Марку Поповићу за све што је урадио за Београдску тврђаву. Такође, данас изражавамо захвалност људима који су подигли споменик Карађорђу, који се после 104 године враћа на Калемегдан у виду скулптуре слепог гуслара. То је и својеврстан споменик гуслама, нашем аутентичном народном инструменту, али и гусларима који су били уз свој народ у тешким тренуцима кроз историју. Данас смо такође показали да, колико год се неко трудио, српску историју и традицију није могуће уништити – истакао је Весић.

Према његовим речима, Београд је добио још једно место на којем ћемо, како је рекао, моћи да се окупљамо и сећамо наше историје, културе и традиције.

– Велику захвалност дугујемо пре свега Марку Поповићу, али и Заводу за заштиту споменика културе града Београда, директорки и свим запосленим, као и Секретаријату за културу и свима другима који су учествовали у овом пројекту. Данас је Дан примирја у Првом светском рату и због тога смо баш на данашњи дан, када је 1918. године Србија победила Аустроугарску, желели да откријемо овај споменик. Показали смо да је преживела не само скулптура слепог гуслара, већ да је преживела и Србија – поручио је Весић.

Директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић рекла је да пут који је прешла скулптура слепог гуслара показује да понекад и споменици имају чудну судбину.

– На Дан примирја у Првом светском рату на овом месту подигнут је Споменик захвалности Француској, а нешто више од 15 година раније и споменик Карађорђу. Данас је овде поново са нама монументална скулптура Пашка Вучетића, али шта се десило са осталим деловима Споменика Карађорђу вероватно никада нећемо сазнати. Захваљујем Марку Поповићу, који данас не може да нас чује али сам сигурна да је знао да ће се ово догодити. Велику захвалност дугујемо Граду Београду, као и свим запосленима у Заводу за заштиту споменика културе – рекла је Оливера Вучковић.

У склопу програма наступио је двоструки савезни првак, народни гуслар Вељко Ђурановић, члан најтрофејнијег гусларског друштва „Стара Херцеговина“ казивајући пјесму „Под крстом“.

Град Београд