Гдје год је живио српски народ иза њега су остали бројни трагови. Раде Р. Лаловић за портал Слободна Херцеговина подсјећа на најзначајније средњовјековне међаше српске културе.

СИНАЈСКИ ПСАЛТИР

Синајски псалтир је старосрпски (српска редакција старословенског језика) црквени рукопис из 11. вијека. Представља најстарији сачувани Псалтир на старословенском језику. Пронађен је у манастиру Свете Катарине на Синају по коме и носи назив и гдје се још увек чува.
Писан је на глагољици и до сада је пронађено 209 листова пергамента. Писао га је Димитрије Синаит српски монах родом из Звечана на Косову, који је у Свету гору синајску (данашњи Египат) стигао из Зете.

ПОВЕЉА КУЛИНА БАНА

Повеља бана Кулина, најстарији српски ћирилични споменик писан на српском народном језику.
Написана је 29. августа 1189. године по старом календару који је и данас на снази у Српској правослаавној цркви. Тај датум по новом календару је 11. септембра.

Хиландарска повеља Стефана Немање

Хиландарска повеља Стефана Немање је повеља из 1198. или 1199. године, коју је тада већ бивши српски велики жупан Стефан Немања као монах Симеон, издао светогорском манастиру Хиландару, поводом оснивања те монашке установе.

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

Мирослављево јеванђеље је један од најзначајнијих ћириличких споменика српске писмености из 12. вијека. Писано је за Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање, кнеза хумског за потребе његове задужбине цркве светог Петра на Лиму. Потиче с краја 12. вијека, највјероватније из претпоследње деценије (1180–1191).

ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ

Законоправило или Номоканон или Крмчија (гр. номос – грађански закон, канон – црквено правило) је зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. вијека.
Први је српски правни акт и писан је на разумљивом народном језику
Иловички препис из 1262.године је најстарији препис Законоправила Светог Саве. Исписан је на пергаменту и има 400 листова. Добио је име по мјесту Иловица код Тивта гдје се налази Манастир Светих архангела

ДУШАНОВ ЗАКОНИК

Призренски препис из 15. вијека

Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је најважнији закон средњовјековне Србије. Установљен је на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, а допуњен на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу.
Циљ му је био да се српска држава уреди једнако за све људе у Душановом царству.

ЈЕФИМИЈИНА ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ

Јефимијина Похвала кнезу Лазару извезена је 1402. године на црвеној свили за покров на ћивоту кнеза Лазара. Димензије су 66 x 49 цм. У двадесет шест редова извезена је ова похвала позлаћеном сребрном жицом. Покров је добро очуван, а данас се налази у Музеју Српске православне цркве у Београду.

СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ СЛОВО ЉУБВЕ

Слово љубве односно Ријеч о љубави је књижевно дјело које је почетком XV вијека (1404. или 1409) написао тадашњи владар Србије, Стефан Лазаревић
Ово дјело се састоји из десет строфа чија почетна слова дају његов назив СЛОВО ЉУБВЕ.

ОКТОИХ ПРВОГЛАСНИК

Цетињски октоих првогласник, односно Цетињски осмогласник од првог до четвртог гласа је најстарија српска штампана књига која је објављена 4. јануара 1494. године у Штампарији Црнојевића на Цетињу.

ПРВИ СРПСКИ БУКВАР

Први српски буквар је начинио Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацетија у Венецији 1597. године.
О Сави Иноку не зна се ништа више до да је био родом из Паштровића и да је био јеромонах манастира Дечани. На првој страни је штампана азбука, следе самогласници, потом слогови, имена свих слова.
Буквар Инока Саве је настао у доба када је мало која европска земља и култура располагала сопственим училим…