У свом тестаменту оставио је новчани износ 367,233 фунти Енглезу који успије да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово један глас).
Био је и неуморни радник у свакој области којом се бавио, проницљивог, смјелог духа, отворен и искрено убијеђен у исправност својих ставова, критичан до подсмијеха и подсмјешљив до цинизма, колико хваљен толико и нападан, увијек је био спреман да тражи узроке појава и да о томе излаже – за говорницом или у својим текстовима.
Рођен је у Даблину 26. јула 1856. године. Kасније се преселио у Лондон, гдје се школовао на Британском музеју, док је неколико његових новела објављено у малим социјалистичким магазинима. Kњижевну каријеру почео писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним дјелима. Циник бритког ума, помало запуштеног изгледа и дуге браде. Идеалиста оригиналних изјава, јунак многих анегдота и најзначајнији драмски писац двадесетог вијека. Све ово чини непоновљиву личност Бернарда Шоа, чије драме ни данас не губе на важности. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1925. године, а преминуо је 2. новембра 1950.
Мисли и изреке
* Људи који немају никаквог порока спадају и у људе који имају мало врлина.
* Слобода значи одговорност. Зато је се већина људи боји.
* Жене које мисле, јесу жене на које се обично не мисли.
* Мушкарци прижељкују све оно што немају, а жене само оно што имају друге жене.
ИЗВОР: РТРС
