1. Постоји једна категорија људи према којој све више осјећам неко гађење, а то су самопрозвани писци. Међу њима бих посебно издвојила категорију „поете”. Међу овима бих посебно издвојила оне који ВРЛО похвално говоре о себи. А међу њима оне који око 8.00 ујутру на фејсбуку напишу:
добро јутро пјесници, богови и ОСТАЛИ људи.
2. То ничим изазвано ЈА!!! годинама се гомила у мени, (упознајући којекакве „величине”) јер и даље (упркос свим доказима у супротно!) вјерујем да ће вријеме сачувати само ону умјетност која почива на истини и осјећању људскости јер то је оно за чим човјек трага у умјетничком дјелу. Сујетом нахраните своју публику (родбину, пријатеље и спонзоре).
3. До краја ваших живота желим вам да се угодно осјећате у друштву мртвих пјесника (јер већину вас ништа неће васкрснути кад умрете) док ви њима кликћете са: сердаре, а они узвраћају: војводо. Вријеме пише праве похвале. Све друге су небитне, пролазне и бескорисне.
4. Дуго сам размишљала да ли да ово напишем јер се могу увриједити неки људи на које нисам мислила. Моји пријатељи и неки познаници за које сам сигурна да пишу (вријеме ће казати како) јер им нешто лежи на души. Али знам да неће. Они још нису огрезли у својој сујети. Стидљиво понекад нешто прочитају, објаве и не зову се за живота: ПИСЦИМА. Од њих ћете углавном чути, ако их питате, „пискарам нешто.” Често цитирају и М. Бећковића који једном рече да послије Његоша код нас више нико не би требао да пише.
5. У прилог свега овога и Кишов поглед на други тип цинкароша:
„Други тип су ‘добровољци’. Свесно. Они нису заврбовани, не пишу извештаје (не морају да их пишу). Они су, као и први, провокатори. Они пишу, такође, песме и прозу. Има их много међу дечјим песницима. Они су и сами налик на покварену децу. Већ су у школи, по свој прилици, били пријављивачи. Њихов је систем следећи: дограбивши прилику да се нађу у близини неког политичара или ‘полицајца’, они бране своју тезу, као противтезу вашој. Они су, дакле, поштени.
Они не лажу. Само ‘понављају’ речи које су чули од вас. (‘Бране своју тезу.’)”
6. Можда баш сад у Сурдулици, Ковину, Морачи, Костајници… можда баш сад настаје неко умјетничко дјело и пише га неко непознат нама, и ја му се унапријед радујем, и жалим јер ће за сто година то бити нова Мизера или нове Сеобе, а ми их нећемо читати.
Вријеме је себично. Ништа нећ да каже унапријед. И писци су само људи.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
