Обичаји и вјеровања у Херцеговини (11): Божија помоћ на ратишту

  • Небеске силе су много пута биле на помоћи народу Херцеговине. У посљедњем рату (1992-1995) много пута је Бог спашавао напаћени и страдални српски народ.

sv

Свети Димитрије

Остале су упамћене Митровданске офанзиве, 1992. и 1994. године, када је у Невесињу спасавана цијела Херцеговина. Тада су се, заиста, дешавала чуда!

Бројно надмоћнији непријатељи су нападали српску земљу. И када је изгледало да је покорена, вођени невиђеном снагом и вјером у Бога, Срби потискују и узвраћају ударац непријатељу. Било је жртава и на страни српске војске, али оне су неупоредиво биле мање него код нападача.
Зар није чудо да се на једном рањенику дало избројати чак 48 рупа од гелера? Рањеник је преживио! Зар није чудо да су се рањеници са смртним ранама поново дизали и лавовски борили?!
Многи српски борци у овим пресудним митровданским офанзивама борили су се и молили светом Димитрију. Била је присутна велика вјера да ће им у праведној борби помоћи стари небески ратник. И нису погријешили!
Свети Димитрије је “био у Невесињу” и спасио је Невесиње, које га данас слави. У прилог томе иде и чињеница, како је и годину дана прије, као и по предању године Првог српског устанка, у Солуну, у цркви Светог Димитрија, појавио се Светац у окрвављеној одори и ишчезао у гробу. Двије Гркиње, које су дошле на вечерњу молитву у цркву Светог Димитрија у Солуну, видјеле су младића који им је рекао да долази из борбе за православље!

ВИЂЕЊЕ КОЈЕ СПАСАВА ЖИВОТЕ

Извор сљедеће приче је један богослов који је идући са свештеником о крснима славама, чуо исту од деведесетогодишњег старца, из Ластве код Требиња. Дочекао је старина свештеника у кућу и кроз разговор отворио душу да искаже оно што га већ одавно тишти, а бојао се да ће умријети, а да то неће рећи.
Давно је то било, у времену послије Другог свјетског рата, када се омладина ангажовала на радне акције. Он се нашао у једној групи на акцији, на Зупцима, код Требиња. Након напорног дневног рада, легоше да спавају у једну велику просторију – војни магацин, чији је кров био покривен сламом. Умор их је све до једног савладао. Старина прича, да је те ноћи, имао један чудесан доживљај. Појавио се у сну пред њим један лик сав у свјетлости. Дрмао га за руку, вукао и звао. Како се у том часу пробудио, пред собом је стварно видио непознат и свијетао лик. Али, видио је и како кров на магацину гори. Све се створило у буктињу. Виђењем овог човјека и његовим упозорењем, спасили су се уморни радници.
Помоћ од небеских сила је увијек присутна и оне пронађу начин за своје дјеловање!

ДУБ СВЕТОГ САВЕ

Једно предање каже да код Мишљена, у Банчићима, девет километара југозападно од Љубиња, постоји један чудесни дуб (храст) који је током читаве године зелен и којег људи прозваше „дубом Светог Саве“. Ова природна ријеткост је одувијек била предмет интересовања, па и дан данас публицисти, новинари и туристи дотичу се ове тајанствености.
Високо храстово стабло, старо је више стотина година. У народу живи предање о благослову Светог Саве, који је својевремено путовао овим подручјем и том приликом се одмарао у хладовини дуба ког је благословио.

dub

Предање о вјечно зеленом дубу гласи: „У стара времена, кренуо је Растко Немањић љутим кршем из Стона према сјеверу Херцеговине. Ходећи под огњеним августовским сунцем, осјети како му у ногама понестаје снаге. Сједе под један дуб да се одмори. Како му је његова хладовина пријала леже и утону у сан. Пробуди се неколико сати касније, потпуно свјеж и чио. Захвали се дубу што га је освјежио благодатном хладовином и вратио снагу. Потом рече: И ја ћу тебе нечим даровати: буди довијека свјеж и зелен!“
Тај дуб постоји и данас. Он је стално зелен, зими и љети. Према научним подацима то је риједак мјешанац македонског храста (Quercus macedonica и Quercus sesilisa) и једини ендем такве врсте на Балкану који нема плодова.
Мјештани села стогодишњака (како многи називају сељане Банчића због своје дуговјечности) кажу да се гране тог дрвета не дају посјећи, јер се одмах неки неприродни вјетар надува!

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

Оставите коментар