Нови блог једног Херцеговца у Београду: Ако су они, не будимо ми – РИЈАЛИТИ ИДИОТИ
-
Да се разумемо, ти „манити ријалити“ сигурно нису настали на овим просторима. Нису намењени нашем јединственом и препознатљивом менталитету, нашем одгоју, ни васпитању. Нашој богатој историји и традицији.
Нашој генетици, уосталом. Нашој, релативно малој земљи у односу на земље по 50 пута веће од наше које су и створиле ту отелотворену савремену сотону која је, најзад, после толико векова на велика врата изашла из Библије и постала видљива голим оком.
Савремени циркус сапиенса (наравно, опет без оног “хомо”) који се разликује од животињског у многоме! Животиње су ипак некако мирније, послушније, уредније, природније, чистије, не ричу, не кољу се, не “опште” пред публиком! Дресиране од малена па знају како требају и морају.
У том поменутом скупу, занимања мењају своје намене, мозак свој волумен, језик своју дужину, гузица – белину, она ствар – средину, али и морал своје име па се и курва назива уметницом илити старлетом, дроља – певачицом, музикант – легендом, никоговић – некоговићем…
Никад нећу бити сигуран да ли су ти верни гледаоци, жељни туђег живота, уопште свесни несавршености оног свог који и временом и акцијом вапи за уздизањем? Да ли су свесни шта заправо чине својим активним гледањем ријалитија? Себи, па свима другима, укључујући и мене, тебе…
Комплетан текст прочитајте овде