Чујем ли то ноћас неумрла звона

Са храма спасења што нам живот значи

Умјесто убица, овдје од искона,

ореоли мртвих одувијек су јачи

Заждићу кандило, нерођена браћо,

Да обасја дјецу и све ваше сјене

Понекад, кад будем тужан, вама свраћо,

Да неко дочека, гријешнога, мене.

Знам да нећу срести Милоша и Јова

Они су затрти у тмини бездана

Видјећу  лик њихов  још једном изнова,

у Цркви што је животом саздана

Нек Свети Никола устави путнике

умјесто  водицом,  сузама нек  свети,

Кад још једном чује невине јауке

Свевишњем ће рећи да их све посвети

Марко Драганић