• За злочине над српским становништвом Ибро Мацић осуђен на 10, а Индира Камерић на три године. Мацић мучио заробљенике у логору Мусала у Коњицу. Индира у Броду стотине жена водила на силовање…

СУД Босне и Херцеговине осудио је у петак Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, у општини Коњиц, као и за злочине почињене над заробљеницима у логору “Мусала”.
Мацић је, као припадник такозване Армије БиХ, 13. јуна 1992. године у селу Блаце у једној кући затекао четири старе Српкиње, Ану Куљанин (1908), Даницу Куљанин (1910), Цвију Килибарду (1912) и Јелку Килибарду (1910). Седеле су на кревету, а Мацић је у њих испалио више метака из полуаутоматске пушке. Њихова тела никада нису пронађена.
Оптужница против Мацића, међутим, била је много шира. Тужилаштво БиХ га је теретило и да је од априла до октобра 1993. године у просторијама Основне школе “Мусала” у Коњицу, у којој су били затвореници српске и хрватске националности, учествовао у мучењима, сексуалним злостављањима и нечовечним поступањима. Оптужен је да је затвореника Петра Петровића ударао дрвеном летвом по ногама и леђима, да је на сексуални однос присиљавао четири заробљеника, да је тукао заробљене Зденка Љаљу, Игора Драгића и Горана Никшића, као и Драгутина Пржуља, коме је псовао “усташку мајку” и ударао га пендреком по целом телу…

У КОЊИЦУ ДАНАС 350 СРБА

КАКВЕ су размере злочина и етничког чишћења почињених на подручју општине Коњиц, најречитије говоре подаци да од предратних 7.000 Срба сада на подручју општине живи око 350, чак за 100 мање него што је 1886. године било Срба кад је изграђена Црква Св. Василија Великог у овом граду.
Решетке за Ибру Мацића само су – изузетак који потврђује правило. Злочини над српским становништвом у општини Коњиц у протеклом грађанском рату потцењени су пред правосуђем БиХ, а у којој мери, најречитије говори податак да су убице за убиство више од 170 српских цивила, заједно са тројицом хашких осуђеника, до сада добили мање година затвора од броја убијених Срба.
Осим појединачних злочина над Србима из ове севернохерцеговачке општине, посебно сурови и масовни злочини почињени су крајем маја 1992. године у Брадини, кад је за само три дана убијено 46 особа. За њихова убиства нико никада није одговарао, без обзира на то што су имена убица и налогодаваца позната правосуђу. Сви преостали становници Брадине, одведени су у логоре у Челебићима и спортску салу Мусала у Коњицу. Њихова имовина, као и имовина скоро свих Срба из бројних села око Коњица углавном је опљачкана и уништена.
У Суду БиХ је у петак изречена још једна пресуда за злочине над Србима. Њом је Индира Врбањац Камерић осуђена на три године затвора, због ратног злочина над српским и бошњачким цивилима на подручју Брода 1992. године. Суд је Камерићеву прогласио кривом, јер је од априла до октобра 1992, као припадница 101. босанско-бродске бригаде Хрватског већа одбране, на Стадиону “Полет” и у згради Станице милиције, учествовала у психичком и физичком мучењу и нечовечном поступању према затвореним цивилима. Због ове пресуде логораши из Брода и целог подручја Посавине одмах су дигли глас, огорчени “скандалозном казном”. У општинској организацији за тражење несталих и погинулих цивила Брода кажу да је ова пресуда, понизила сав српски народ.
– Невероватно, кад сам чуо да је осуђена на три године, умало нисам пао у несвест. Шта је та жена радила, за њу би мала била и доживотна робија. На стотине заробљених српских жена водила је на силовање код припадника паравојних муслиманско-хрватских снага. Колики је она злочинац била, говори и податак да је држала свезаног мужа да гледа док му жену силује више војника. Под њеном командом су палили женске гениталије српским женама. Људи, има ли Бога – завапио је после пресуде Марко Грабовац, председник општинске организације за тражење несталих и погинулих цивила Брода. У шоку су и у удружењу логораша “Оџак 92”.
– Она је имала командну и извршну одговорност у десет логора у Броду. Правила је спискове жена које су одвођене на прву борбену линију, где су силоване и убијане. Њене муке је осетило више од 2.000 логораша – каже логораш из Оџака, који је прошао тортуре Индире Врбањац Камерић, напомињући да има више разлога да му се не спомиње име у медијима.

СМРТ ПОД ЧУДНИМ ОКОЛНОСТИМА

ЈАВНОСТИ ће по бестијалности остати упамћен Миралем Мацић, који је, након признања за бројне злочине почињене над Србима из Коњица, 25. јануара 2012. године под веома чудним околностима умро у сарајевском клиничком центру.
Миралем је оставио дневник који је у поседу Тужилаштва БиХ. По сведочењу Душка Томића, бившег адвоката преминулог Мацића, он је у дневничким записима тешко оптужио командира Енеса Туцаковића и ратног начелника Полиције Јасмина Гуску, високе полицијске функционере из Коњица.
Сви су напрасно умрли, Гуска 23. септембра 2011, Мацић 25. јануара, а Туцаковић 26. јануара 2012. године.
Извор: Вечерње новости