• Била је тесна свечана сала Историјског архива града Новог Сада да прими све  који су били заинтересовани за промоцију књиге „Херцеговина земља песника” академика Милована Р. Пецеља.

После Београда, Љубиња, Феникса (САД), Требиња у оквиру Дучићевих дана, Перта (Аустралија) и Ваљева, књига је представљена у организацији Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Новом Саду, чији је председник др Божо Миловић бираним речима поздравио присутне и аутора књиге и изразио захвалност што има прилику да о овој књизи чује аутора и промоторе.

Како аутор сматра – „Књига је мозаик успомена које не бледе јер су испуњене мирисима и звуковима у једном паметно потрошеном времену са Рајком П. Ногом и Момом Капором, који су били у ансамблу Филозофког факултета на Палама, затим са Гојком Ђогом, Радославом Братићем, Ђорђом Сладојем и Николом Асановићем˝. Приче о њима су аутору важне импресије из живота, које су се често спонтано догађале, баш како се то дешава са искреним пријатељима, који су вам стамени ослонац, попут стабла које расте и развија се, да би могло одолети снажним олујама. Пецељеви пријатељи су нестварно креативни, занимљиви и пожељни у друштву. О њиховим слабостима Пецељ није писао јер их они немају. По њима се препознаје Херцеговина. Нису изостали кратки записи о бардовима Другог Мостарског књижевног круга који су на размеђи  19. и 20. вијека предвођени Шантићем, Дучићем и Светозаром Ћоровићем чинили трофилијум који је Мостар учинио средиштем српске културе. Пецељ је истакао да Херцеговина има пјесника, књижевника, научника, али наслов је одредила Рајкова реченица – „Миловане, сви који пишу су пјесници“.

О Пецељевој књизи су говорили проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ и проф. др Вељко Брборић, редовни професор Филолошког факултета у Београду.

 Проф. др Вељко Брборић је истакао да је аутор Милован Р. Пецељ помало необичан човјек налик епском јунаку који је кадар стићи и утећи и на страшном мјесту постојати. „Милован је човјек с пуно енергије, талента и различитих интересовања. Најмање је књижевни критичар и тумач књижевности, али садржај ове књиге свједочи да му и ова тема није страна“. Пецељ један од ријетких Херцеговаца који нису рођени између Неретве и Требишњице, а који је љубав према завичају доказује овом књигом.

Милован Р. Пецељ нам на интересантан и себи својствен начин, преноси своје успомене са познатим пјесницима, књижевницима и научницима. Пецељ је  обогатио књигу са 150 публикованих фотографија. Аутор је скупио цитате знаменитих српских стваралаца који су бираним ријечима говорили о Херцеговини и Херцеговцима, међу којима су: Јован Цвијић, Иво Андрић, Милош Црњански, Васко Попа, Рајко П. Ного, Радослав Братић, Јевто Дедијер и епископ Николај Велимировић.

Брборић наводи да је најобимнији дио књиге поглавље „Записи о пријатељима“ у коме расписани Пецељ пише о својим пријатељима Рајку П. Ногу, Мому Капору, Радославу Братићу, Гојку Ђогу, Ђорђу Сладоју и Јевту Дедијеру. Ту је и посљедња фотографија Моме Капора и то у друштву Милована Пецеља, Рајка Петрова Нога и Раде Ђуричин. Брборић је истакао – „Љубиње је једино мјесто у Босни и Херцеговини у коме се током посљедњег рата није десило ниједно убиство на националној основи.“

 Академик Јован Делић је изнео да аутору Миловану Пецељу завиди на две ствари. „На прагу ове књиге исписана су имена петоро унучади: Стефанија, Александар, Лука, Петар и Михаило. Данас је то право чудо, посебно за некога ко је професор универзитета и академик. Други моменат се стидљиво прећуткује, а то је да је као министар образовања и културе Владе Републике Српске суспендован по налогу Високог представника Педија Ешдауна“. Делић је истакао да је веома поносан што је своје најљепше и најзрелије године живота провео као професор на Универзитету на Палама, за чији развој је, најприје као декан, а касније као министар, кључни печат дао управо Милован Пецељ.

Делић је истакао – „Док је напољу падао снијег и била цича зима у баракама Фамоса смо одјевени у зимске капуте држали предавања. Било је то вријеме невјероватног заноса.“ Пецељ је тада позвао академике: Новицу Петковића, Радована Вучковића, Светозара Кољевића, Милана Васића, Бранка Милановића, Љубомира Максимовића, Ксенију Марицки Гађански, Рајка Петрова Нога, Мому Капора…

Академик Делић је посебно истакао обострано пријатељство Рајка П. Нога и Милована Р. Пецеља које је било искрено и без интереса, што јеважно знати.

Оцјењујући да је Пецељ наставио традицију великих географа – стилиста, попут Цвијића и Дедијера, Делић је истакао да је књига Херцеговина земља песника изузетно драгоцјена, јер доноси обиље података и анегдота који се нигдје не могу пронаћи и које више нема ко ни да запише.

Милован Р. Пецељ се захвалио промоторима књиге академику Јовану Делићу и професору Вељку Брборићу. Истакао је да су они књигу дубински рашчитали и представили присутнима, тако да је буквално они не морају ни читати. Пецељ је казао да прича о њима говори нам да они и даље живе јер их није заборавило потомство. Посебно је истакао разговор о настанку ове књиге са Рајком Петровим Ногом. Изразио је жал што је књигу имао у рукама само два дана пре него што се Рајко П. Ного представио Господу. Ако је за утеху, Ного је читао рукопис књиге. Пецељ је говорио како су након разговора са академиком Славком Леовцем договарао да се Рајко Ного доведе на Филозофски факултет, а потом и Момо Капор. Пецељ је поменуо нека од њихових дружења, као што је оно уз гангу коју не подигао Јово Радош која је годила Мому Капору, завршивши обраћање Капоровом причом о Енглеском роману двадесетог века.

Програм је са доста шарма водила професорица Јелена Лакић из Новог Сада која је у пригодном тренутку рецитовала песму Јована Дучића „Херцеговина“. Пецељеви гости на промоцији били су Александар Јањић аутор песме „Љубим камен земље ове“ и Милан Ивановић који су промовисали песму и том приликом је емитован врло интересантан видео запис о Љубињу. У програму је учествовао народни гуслар Лучић.

Промоцији су присуствовали Председник Удружења Херцеговаца и пријатеља др Божо Миловић, секретар Удружења Марко Никчевић, угледни привредник Бориша Зиројевић, проф. др Бранко Баљ, проф. др Јово Радош, проф. др Стеван Савић, Миленић Бојан, Александар Леро, председник Удружења Херцеговаца из Суботице са члановима, Бором Вукајловићем и Љубом Килибарда, привредник Дејан Стошић, привредник Миладин Дутина, Чедо Брборић, Васо Крчмар и други.

[1] Академик АНУРС, Редовни професор Географског факултета Универзитета у пензији .