Соколско друштво Госпић било је део Соколске жупе Сушак-Ријека. Окружни слет у Книну одржан је 20 септембра 1931.
Уз книнске соколе најбројније је било соколско друштво Шибеник, које дошло возом са вежбачима, са соколима из Мандалине, соколском музиком и излетницима. Мало затим дошла је чета из Врањица (Жупа Сплит) са својом музиком. Истовремено дошли су соколи из Дрвара, Госпића и Грачаца. Присуствовале су делегације друштава из Бенковца, Кистања, Сиверића и Дрниша. На слетишту се сврстала поворка са две соколске музике, неколико соколских застава и старешинством жупе.
Поворка предвођена од жупског начелника Хинка Мелиша је кренула кроз место. Уз патриотске маршеве, поклике и певање прошла је поворка градом, до трга краља Петра. Прво је збор поздравио др. Гргић, старешина соколског друштва Книн.
За њим је говорио Павао Ковачев, старешина жупе. У говору је поздравио соколске сеоске чете и указао на соколски рад на селу. Поворка се повратила на слетиште. На слетишту је одржана јавна вежба. У простим вежбама учествовала су друштва Шибеник, Книн и Мандалина. Наступ сеоске чете из книнског поља срдачно је поздрављен. После вежбе свирала је соколска музика Шибеник. (1)
У Управи друштва Госпић били су 1934. старешина др. Петар Зец, заменик Јан Хромечек, начелник Милош Станић, заменик Мирко Радмановић, начелница Штефица Пургарић, заменица Катица Обрадовић, тајник Богдан Рајчевић, просветар Илија Опачић, благајник Никола Војводић, господар Ловро Озмец, статистичар Милица Калинић.
Чланови Управе били су : др. Никола Ћорић, Светозар Косановић, Милош Пјевач, Гојко Станковић, Ловро Озмец, Фрањо Цике, др. Владислав Матејић, др. Драгутин Холер и Милена Каменаревић. Заменици су били : Милица Калинић, Гојко Тркуља, Петар Станић, Вилим Вукелић, Милан Обрадовић, Отон Бухарт и Рикард Блешић. (2) Друштво је установило одсеке певачки, дилетантски и луткарски.(3) Соколско друштво Госпић припремало се за слет у Суботици. У Госпићу су одржавани течајеви за начелнике свих соколских чета друштва сваке недеље у априлу 1935. Циљ течаја био је да се начелници сеоских чета детаљно упуте у увежбавању вежби са којима су требале да наступе чете на покрајинском слету у Суботици. (4)
Соколско друштво Госпић одржало је 9 априла 1935. свечану комеморативну седницу у помен смрти краља Александра у великој општинској дворани. Спомен слово одржао је друштвени просветар Илија Опачић, директор Учитељске школе. Седница је завршена свирањем химне. Химну је свирала соколска музика. (5)
Луткарска секција приредила је 13 априла 1935. своју прву луткарску представу. Приредбу је отворио директор Учитељске школе Илија Опачић. Приказана је “Храбра дружина” бајка у 4 чина. (6) Маја 1935. приказана луткарска представа “Храбра дружина” у Метку и Госпићу. Луткарска секција приредила је 5 јуна 1935. заједно са музиком друштва бајку у 2 чина “Царева кћи”. Комад су луткари давали у Грачацу 8 јуна 1935. У луткарском одсеку били су : Нада Станић, Вера Максимовић, Флора Цике, Ђуро Пејновић, Бранко Станић, Ђуро Кекић, Александар Опачић, Иван Јурак, Милан Станковић, Мирко Радмановић, Богдан Максимовић и Јово Љубојевић. Сценограф је био Ђура Пеновић.(7)
Друштво је приредило николинску дечју забаву 15 децембра 1935. Уз остали програм била је луткарска представа Мл. Широла „Свети Никола и добра деца”. Готово сва деца су добила слаткише и воће. Последња тачка програма била је дечја игранка уз свирање соколске музике. Ређала су се кола за колом. (8) У Госпићу је 4 фебруара 1936. дата луткарска представа „Ћосо у морским дубинама” у 5 чинова. Комад је написао и удесио за луткарску позорницу луткарски режисер друштва Ото Буларт. Одзив дечје публике био је велик. (9) Соколска чета Дивосело одржала је своју годишњу главну скупштину 12. јануара 1936. Буларт је био делегат матичног друштва Госпић. Из Извештаја се видело да је било 101 члан и чланица 31.12.1935.
У Управи су били старешина Милош Обрадовић, заменик Дмитар Бјеговић, тајник Влајко Станић, начелник Јован Поткоњак, заменик Петар Лучић, благајничарка Љубица Јерковић, начелница Душанка Басарић, заменица Анђелка Обрадовић, просветар Влајко Станић, одборници Јанко Бјеговић, Лука Јерковић, Миле Вујновић, Никола Рибар, Момчило Обрадовић; заменици Богдан Плећаш, Илија Вујновић, Ђуро Гендић, Божо Бјеговић, Павао Поткоњак. Ревизори Тодор Вујновић, Недељко Обрадовић, Јован Бјеговић; заменици Мишо Почуча, Сава Плећаш и Душан Плећаш. На скупштину је свратио жупски начелник Маријан Борас. Затражио је и добио увећану слику чете за жупску канцеларију. (10)
У Госпићу је одржан предњачки течај за чланове соколских чета личких соколских друштава од 21 до 30 јануара 1936. Течај је водио савезни предњак Рафаел Бан. На течају су биле стројевне и просте вежбе, вежбе на справама и са справама, … . Предавала се гимнастика, соколска идеологија, организација, анатомија, хигијена вежбања и прва помоћ. Чете Соколског друштва Госпић биле су заступане течајцима : Липово Поље 2, Перушић 2, Читлук 2, Павловац 3, Острвица 1, Медак 1, Могорић 2, Широка Кула 2, Дивосело 3; Чете друштва Грачац : Купирово 1, Отрић 1, Зрмања 2, Срб 1, Малован 1; све заједно 24 члана. Чете друштава Оточац, Бриње, Кореница и Удбина нису послале своје чланове на течај. Течај је отворио Иво Мајцан, окружни начелник за лички округ, а затворио га је др. Петар Зец, старешина Соколског друштва Госпић.Др. Петар Зец је у соколани и на заједничкој опроштајној вечери исцрпно предочио течајцима важност соколског рада у селу за народ и државу. (11)
Годишња скупштина Соколског друштва Госпић одржана је 23 фебруара 1936. у општинској дворани. Старешина др. Петар Зец отворио је скупштину. У свом говору подсетио је губитак због убиства краља Александра. Поред ове ране која је непрестано крвавила, изрекао је наду да ће соколи уз свог старешину краља Петра пребродити све кризе и да ће уз вољу, рад и жртве свих својих свесних чланова оживотворити циљеве које су соколи себи поставили. Старешина је поздравио изасланика жупе Сушак-Ријека Буде Ружић као и делегате осталих друштава.
У новом управном одбору били су старешина др. Петар Зец, заменик др. Павао Радовиновић, начелник Иво Мајцан, заменици Радован Герић и Франо Кеглевић, начелница Вера Максимовић, заменице Катица Обрадовић и Даница Почуча, тајник Влајко Станић, просветар Милена Каменаровић, референт за соколске чете Светозар Косановић, благајник Ловро Озмец, господар Бранко Узелац, статистичар Вилим Вукелић, Одборници : Јан Хромечек, Јово Травица, Богдан Рајчевић, Стјепан Цике, Милица Калинић, др. Владислав Матејић, Илија Опачић, Петар Станић, Никола Војводић, Милош Пјевач. Ревизори : Нико Станић, Милан Наранчић, Милош Плећаш, Фрањо Гашпарарац, Дане Вујновић. Суд части : Фрањо Прискач, Раде Наранчић, Неђељко Орлић, др. Никола Ћорић, др. Бранко Калембер. Друштвени барјактар био је Милан Обрадовић, прочелник музике Божо Плећаш. (12)
Заједно са војском и соколском музиком на челу Соколско друштво Госпић је 1936. приредило ђурђевдански уранак. Ишли су у оближњу шуму названу Јасиковац. Усред шуме играла су се народна кола из свих крајева земље. Трубач је засвирао збор и сви су се вратили у Госпић. (13) Соколско друштво Госпић је приредило 30. априла 1936. свечану седницу приликом прославе Зрињског и Франкопана. Седницу је отворио својим говором заменик старешине др. Радовиновић. Друштвена просветарка Милена Каменаровић одржала је предавање. На крају свечане седнице свирала је друштвена музика „Ој Словени”. (14)
Окружни слет Личког окружја био је одржан 8 септембра 1936. у Грачацу. Слету је присуствовао знатан број чланова Соколског друштва Госпић, а 17 старијих чланова, под вођством заменика начелника Мајцена, учествовало је у вежби палицама.
На слету су учествовале готово све соколске јединице окружја, а посебно велики број сеоских соколских чета. Уз остале тачке 11 сеоских чета такмичило се за прелазни сребрни краљев венац, који је добила Соколска чета из Острвице. (15) У Госпићу је 13. септембра 1936. одржан састанак друштва. Старешина др. Петар Зец прочитао је две окружнице Савеза и жупе. Поводом политичког превирања у окружницама су били наглашени соколски циљеви и идеали, а нарочито је била подвучена неполитичност и национална идеологија. (16)
Делегације сокола и осталих националних друштава из Лике ходочастиле су до споменика краљу Александру у Удбинама. Соколи из Госпића кренули су 26 јуна 1938. у 4 велика и 2 мала путничка аутомобила да се у Удбини поклоне успомени на краља Александра. У 10 сати ушло је 160 сокола и соколица у строју са музиком на челу у Удбину и постројило око споменика, где им је зажелео добродошлицу старешина удбинских сокола Веиновић.
После њега говорио је старешина госпићких сокола др. Петар Зец, који је у говору евоцирао успомене на краља Александра. Говор је саслушан у тишини, а свима присутнима су сузе наврле на очи. На крају говора кликнули су сви “Слава Краљу Ујединитељу” и “Живео Краљ Петар II”, а музика је свирала химну. Старешина др. Зец положио је на споменик букет свежих ружа са тробојницом. После тога су се соколи разишли по парку у коме је друштвена музика свирала, а поподне су кренули натраг у Госпић.
Тог дана је чета у Медку приређивала јавну вежбу па је целокупно чланство сокола из Госпића стало у Медку и тамо остало неколико сати да помогне чланове соколске чете, који су приредили вежбу и на којој је наступило 20 чланова вежбача са прашким вежбама. (17) Соколско друштво Госпић деловало је до Априлског рата, када је забрањено а чланови страдали од усташа.
Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историју Србије
Напомене :
„Окружни слет у Книну (20 септембра 1931)”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 145;
Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник, I”, Београд 1934, стр. CXXI;
„Рад у друштву”, „Соколски гласник”, Љубљана, 29. марта 1935, бр. 14, стр. 7;
„Технички рад у друштву”, „Соколски гласник”, Љубљана, 12 априла 1935, бр. 16, стр. 4;
„Шестомесечни помен Витешком Краљу Александру I Ујединитељу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 19 априла 1935, бр. 17, стр. 7;
С.В, „Соколско друштво Госпић поклонило се је пред спомеником краља-ујединитеља на Удбини”, „Соколски гласник”, Београд, 6 августа 1938, бр. 30, стр. 9;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
