Билећка трилогија: Дани велеградског живота

Тек почетком рада Школе резервних официра (1957) Билећа поприма нове облике културног, спортског и забавног живота.     Стижу бројни глумци, музичари, режисери, фудбалери, с којима се одмах успоставља тијесна сарадња. Билећа убрзо постаје центар културних и спортс...

Билећка трилогија: Цеста

Чезнем да видим старе билећке куће, да прошетам главном улицом, да дубоко удахнем ваздух и осјетим мирис испуцале земље и спржене траве. Над Билећом је најљепше плаво небо. Чезнем да осјетим мир, сигурност и топлину херцеговачког камена. Тако је прије десетак година писала једн...

Билећка трилогија: Господа и другови

Прије Другог свјетског рата Билећа је имала двије врсте грађана: господу и сељаке. Сељаци су живјели на селу а господа у граду. Послије рата ствари су се искомпликовале па се и на селу нашла господа. Називали су их кулацима и нису се добро провели у том историјском трен...

Билећка трилогија: Јунаци Попарине стране

Сунчани зраци у овој малој вароши прво се јаве на западној страни. Тако је изгледало с прозора куће у главној улици у којој сам становао гдје бих раним јутром прво угледао како сунце обасја западне обронке планинског ланца Видуше, Тисоваца, Шобадина, затим Границу и Дубовац....

Билећка трилогија: Јаје старије од кокошке

У многим ондашњим породицама Билеће био је обичај и вјеровање да се чувају разни предмети у кући као избор среће или драга успомена, што се пренијело и до данашњих дана Тако се, између осталог, остављало и васкршње јаје до сљедећег Васкрса. Неријетко се остављало и пл...

Билећка трилогија: Пазар под мурвом

Живот у Билећи педесетих година прошлог вијека текао је прилично споро. Радни дан почињао би првим освитом с мирисом ступане кафе у кафанама код Миле, Томане Шаренац и Љубе Ковачевић –Перишић. Остатак дана протицао је једнолично. Умјесто првих јутарњих пијевац...

Билећка трилогија: Професорово тамновање

Главна улица је као ријека, увијек се њоме одвија кретање, људи се њишу као да их матица носи, само што се овдје, за разлику од ријеке, кретање одвија у оба смјера. Она има бројне уличице и сокаке који воде до насељених мјеста. Једна таква притока била је улица између осн...

Онима што плачу: Мртви своје са собом носе

У ТВ емисији посвећеној смрти Зорана Ђинђића водитељка је реторички поставила питање: ко баштини Ђинђићево наслеђе и чијем наслеђу ми припадамо ─ Ђинђићевом или Милошевићевом. Ето, тако сви живи који стоје на пола пута између њих двојице мртвих опет су остали изван круга. А изван...

Обичаји и вјеровања у Херцеговини (8): Старине и светиње у Невесињу

Невесиње – историјско мјесто, бурне и богате историје, по предању је добило име по латинским ријечима неуе сигне – снијежна пустиња, или пак по љековитој биљци (девесиљ, невесиљ, невесињ) уз коју иде значење „девет трава“ које оживљавају и лијече и што је тешко изље...

Обичаји и вјеровања у Херцеговини (7): Српске светиње у Билећи и Гацку

Билећа је од давнина позната као важна раскрсница путева, на што указују многи археолошки трагови праисторијских времена. Сматра се да је име Билећа словенског поријекла, вјероватно настало од имена: Белец, Бјелота, Бјелоћа или слично. Најстарији докуменат који је...

Обичаји и вјеровања у Херцеговини (6): Старине и светиње у Требињу

Православна црква проповиједа праву вјеру, учење и духовност апостолске Цркве. Данас, она представља ризницу предања из најранијих периода хришћанства. Кроз православну вјеру и њену цркву, имамо прилику да доживљавамо реалност Царства небеског на земљи.   Небројено је мног...

Онима што плачу: Послати просвету у стечај

Једино у чему су се сагласили професорка Србијанка и министар Вербић јесте да је градиво преопширно и да га треба сузити. Достојевски се не би сложио. Он би сузио и професорку, и министра, и човјека уопште, а градиво би можда и проширио. Учили би ђаци о прошлости из књигā знања...