Category

Док се на тихој „умној ватри“ крчка једна интригантна тема о људској срећи и нашој заблуди да је готово увек тражимо тамо где она сигурно није, дајем себи мало права и слободе да опустим своје перо једним оваквим текстом… Аутор: Божо Бобан Вукоје Има дана када слова од мене беж...

Много тога на овоме свету у суштини није битно, а проклети човек тежи, трчи и срља као да је све то небитно најбитније могуће… 19 Аутор: Божо Бобан Вукоје Много тога није битно, док оно заиста најбитније не покаже колико је све оно “најбитније” у суштини небитно… Много тога ниј...

Сама реч “романтика”, да којим случајем и не представља романтику, била би некако романтична.   Аутор: Божо Бобан Вукоје Некако се фино изговара, клиже по језику, милује непца, негује уши и греје стомак… Ако је са укусом и ако успе, заврши у нечијем срцу које зн...

Када, уморан од тебе преуморне, све чешће кренем у неку љутњу, срдњу, огорчење и жаљење на тебе, напрасно станем. Аутор: Божо Бобан Вукоје Станем па онда размишљам зашто сам стао. Мора да постоји неки разлог. Онда, попут увек верујућег рибара, спустим своје умно сидро на ...

Лето полако јењава, самим тим и наша „сликовита“ Фејсбук представа полако из шесте пребацује у своју пету брзину. Додуше нешто слабијег интензитета, али и у тој петој брзини фото рафали још увек одјекују, истовремено се и одају и прате свака координата, сваки корак „озваничен...

Да се разумемо, ти „манити ријалити“ сигурно нису настали на овим просторима. Нису намењени нашем јединственом и препознатљивом менталитету, нашем одгоју, ни васпитању. Нашој богатој историји и традицији.   Аутор: Божо Бобан Вукоје Нашој генетици, уост...

Један кратак, али врло вредан и поучан разговор између два врсна, цењена и успешна београдска доктора који имају укупно осморо (5+3) младе деце ме је нагнао да ова тема убрза своје „виђење“. Аутор: Божо Бобан Вукоје Тај разговор ју је силом и преко реда гурнуо испред...

Свесни нисмо колико душа у нашем окружењу боли. Колико људи „кришом“ гледа на сат? Колико аларма с једним поводом данас звони? Пише: Божо Бобан Вукоје Колико њих по својим ташнама, и новчаницима „копа и преврће“ оне „витаминчиће за душу“ и, попут моћи перископа, траже „се...

Мислио сам да ћемо одморити један од другога. Такав је споразум у Београду направљен, јер један ипак иде далеко од другога. Мени је, најискреније и требао одмор од њега, јер не могу рећи да ме није уморио и исфорсирао претходних месеци. Аутор: Божо Бобан Вукоје Да се разумемо, не...

Нема шта. Мој, тј. наш блог је добио изванредан коментар на последњи објављени текст „Свако има срце, али нема свако херца…“ Таквим коментарима и дискусијама овај блог и добија свој пуни смисао. Постаје и бива богатији, занимљивији и кориснији. Од самог почетка писања блога чекам...

„Рекли би блог к’о блог, али овај је ипак нешто посебно, можда због тога што га води баш Херцеговац или што има најзанимљивије теме, можда обоје – процијените сами!!!“ Тако о мени и мом блогу, јавно, пред целим својим аудиторијумом написа уредник фејсбук странице са најле...

„Само да Бог да, па да овако и остане! Да је боље, не би ваљало…“ Рече она мени и баци ме у менталну репродукцију… Не само што рече, него ми запара и очи и уши и мозак, као и његове мисли, ставове, тежње… Не само што све то запара, него дирну ме и у онај замрачени део где чучи ...