• Промоција књиге Херцеговина земља песника одржана је 28. новембра 2024. године у свечаној сали Градске куће у Суботици.

Ни прохладна и кишна новембарска вече није спријечила бројне Суботичане, поклонике добре књиге да присуствују промоцији књиге „Херцеговина – земља песника“ која је представљена публици у организацији Завичајног удружења Херцеговина из Суботице. Промоција је одржана у прелијепом двору који нам је вратио све чари раскошне епохе и ремек дјела сецесије која је у градитељству Суботице оставила трајан естетско-градитељски печат. Поред аутора, о књизи је говорио академик САНУ Јован Делић. Због оправданог одсуства проф. др Вељко Брборић је приложио свој текст који је прочитан.

„Херцеговина – земља песника“ је књига академика Милована Р. Пецеља, објављена као издавачки првјенац Удружења Љубињаца у Београду. Ово обимно дело од 279 страница обогаћено је са преко 150 фотографија, цртежа и карата. Херцеговина – земља песника представља мозаик успомена и запажања аутора о Херцеговини и њеним истакнутим личностима, пружајући читаоцима увид у културно и историјско наслеђе овог краја.

Књигу са документарном грађом, „отвара“ песма „Херцеговина“ Јована Дучића, а потом следи прича о историји Херцеговине са фотографијом манастира Тврдош. Академик Пецељ је концепцијски књигу омеђио са четири поглавља. У „Импресијама“ са Дучићем су се нашли Јован Цвијић, Иво Андрић, Милош Црњански, Рајко Петров Ного, Васко Попа, Момо Капор, Радослав Братић… Друго поглавље је „Записи о пријатељима“, треће „Јевто Дедијер и Херцеговина“ и четврто „Да се не заборави“. Аутор није раздвајао песнике, прозне писце и научнике. Рајко П. Ного је на својеврстан начин „кумовао“ наслову „Херцеговина земља песника“. Сви који пишу су песници, то је древна мантра.

Књижевно вече почело је химном Боже правде коју је извела Јана Куљић, ученица музичке школе.

Вече је у име Удружења Херцеговаца поздравио предсједник Удружења Александар Леро, који је исказао задовољство што су у прилици да поздраве угледне госте академике Милована Р. Пецеља и Јована Делића. Напоменуо је да Удружење Херцеговаца организује културно забавне вечери и најавио велики годишњи сабор 1.фебруара 2025. године.

У приложеном тексту који је прочитан проф. др Вељко Брборић је истакао да је аутор Милован Р. Пецељ помало необичан човјек налик епском јунаку који је кадар стићи и утећи и на страшном мјесту постојати. „Милован је човјек с пуно енергије, талента и различитих интересовања. Најмање је књижевни критичар и тумач књижевности, али садржај ове књиге свједочи да му и ова тема није страна“.

Академик Јован Делић Миловану Пецељу завиди на две ствари. „На прагу ове књиге исписана су имена петоро унучади: Стефанија, Александар, Лука, Петар и Михаило. Данас је то право чудо, посебно за некога ко је професор универзитета и академик. Други моменат се стидљиво прећуткује, а то је да је као министар образовања и културе Владе Републике Српске суспендован и прогнан по налогу Високог представника Педија Ешдауна“. Делић је истакао да је веома поносан што је своје најљепше и најзрелије године живота провео као професор на Универзитету на Палама, за чији развој је, најприје као декан, а касније као министар, кључни печат дао управо Милован Пецељ.

Академик Делић је посебно истакао обострано пријатељство Рајка П. Нога и Милована Р. Пецеља кокје је било искрено и без интереса. Пецељу ништа није било тешко урадити када је у питању Рајко П. Ного. Тако се градило њихово пријатељство. Није ни чудо што га је Ного уважавао, и сматрао пријатељем. Слично понашање и уважавање је имао Пецељ и са Момом Капором, који је био визитни професор на Филозофском факултету.

Одјењујући да је Пецељ наставио традицију великих географа – стилиста, попут Цвијића и Дедијера, Делић је истакао да је књига Херцеговина земља песника изузетно драгоцјена, јере доноси обиље података и анегдота који се нигдје не могу пронаћи и које више нема ко ни да запише.

На крају се обратио Милован Р. Пецељ и најпре честитао Делићу избор за редовног члана САНУ и пожелео му добро здравље и плодан рад. Захваљујући се промотерима књиге академику Јовану Делићу и проф. др Вељку Брборићу, истакао је да су они књигу дубински рашчитали и представили присутнима, тако да је буквално они не морају ни читати. Пецељ је казао да прича о Ногу, Капору и Братићу говори да они и даље живе јер их није заборавило потомство. Пецељ је посебно истакао разговор о настанку ове књиге са Рајком П. Ногом. Изразио је жал што је књигу имао у рукама само два дана како се Рајко П. Ного представио Господу. Ако је за утеху, Ного је читао рукопис књиге. Пецељ је говорио како се послије разговора са академиком Славком Леовцем договарао да се Рајко П. Ного доведе на Филозофски факултет, а потом и Момо Капор. Пецељ је поменуо нека од њихових дружења, као што је оно уз гангу, асоцирајући успомене на Херцеговину или пак Капоров гамбит… На крају је Пецељ захвалио промотерима који су га узвисили, затим публици и ефектно завршивши обраћање Капоровом причом о Енглеском роману двадесетог века – „Да бисмо нешто рекли о енглеском роману двадесетог века, морамо се вратити руском роману деветнаестог века, а када се вратимо руском роману деветнаестог века, прође нас воља да говоримо о енглеском роману двадесетог века,“ подсетио нас је на речи Вирџиније Вулф. Затим је студиозно, у стилу врсних професора одржао незаборавно предавање.

Програм је са доста шарма водио Владан Грбић.

Песма аутора Александра Јањића „Љубим камен земље ове“ поново је била у програму вечери као и до сада. Песма је емитована уз врло интересантан видео запис о Љубињу и изазвала је пажњу публике.

У програму је учествовао талентовани народни гуслар Ђорђе Павловић, који нас је то вече, за тренутак провео кроз нашу епску историју. После званичне промоције, око 30 чланова Удружења наставило је разговор у лијепо уређеним просторијама Удружења уз богато послужење и добро расположење. Павловићи отац и син Ђорђо и Љубо су уз гусле те вечери дале посебан угођај. Како и не би, када се зна да су гусле имале значајну улогу у историји српске епске поезије. Песме су говориле о вековној османској владавини и националној борби за независност. Певање уз гусле је ушло 2018. године на репрезентативну листу УНЕСК-а. Слушајући у Невесињу гуслара обузетог осећањима неправде Јован Цвијић наводи – „Добио сам утисак, да ове динарске Србе не може савладати никаква земаљска сила“.