• Чувени српски тенисер Ненад Зимоњић, који ће за неки дан да прослави свој 44. рођeндан,  након операције оба кука поново се враћа на тениски терен. Његов несаломиви дух и није чудо, ако се зна да је по оцу Мирку потомак славног свештеника и једног од вођа Херцеговачког устанка Богдана Зимоњића, док је његова мајка Невенка, ћерка православног свештеника Јована Бјеговића кога су усташе убиле 1941. године у Лици.

Ненад Зимоњић, селектор Дејвис куп тима Србије и сада већ легендарни српски тенисер који је својевремено био и најбољи играч света у дублу, присетио се неких занимљивих детаља из своје каријере.

Гостујући у Јутарњем програму на „ТВ Прва“, селектор Зимоњић је причао о почецима своје професионалне каријере која је кренула баш у време када је наша земља била под НАТО агресијом и бомбардована.

– Тада сам по први пут изборио место да могу да играм. Први је био Аустралијан опен. Тренирао сам у Америци, путовао без тренера. Французи су ме одбили за визу за Ролан Гарос, а упозоравали су ме да би исто могло да буде и за пут у Лондон на Вимблдон. Ризиковао сам и добио британску визу, прошао три кола квалификација и онда још два у главном жребу док ме није избацио Густаво Куертен у трећем колу – истакао је Зимоњић, преноси „Б92“.

– Недељу дана касније сам сломио палац у Њупорту, а исте године је и отац имао проблема са здрављем. Рак плућног крила и цело плућно крило му је одстрањено. Зато сам се одлучио да не идем на све турнире. Било је проблема са путовањима, није било спонзора због рата у држави. Био сам у ситуацији да родитељи нису могли да ми плаћају све то. Били су затворени аеродроми, визе нису могле да се добијају, пуно препрека. Али, ако се нешто воли и жели, нађе се начин да се пре или касније дође до циља.

Ипак, истакао је да му је најтеже било када је имао 18 година, а оцу су говорили да није довољан таленат да би вратио сав уложен новац.

Али, када је у питању најбоља година, онда је то 2008. И на спортском и на приватном плану. На Вимблдону је тада освојио турнир у пару са Данијелом Нестором, али са руком коју је поломио у току турнира.

– Мени је тако суђено, све морам тежом варијантом. Јако је тешко било наћи доброг партнера, а била је велика част и привилегија да играм са Нестором, једним од најбољих дубл играча. У полуфиналу сам искренуо зглоб, пао сам и том приликом задобио прелом кости леве руке. Тај меч је после два или три минута прекинут због мрака, а увече болница није радила и нисам могао да снимим руку – испричао је Зимоњић.

Меч је требало да буде настављен сутрадан и тек тада је рука снимљена.

– Ниједног тренутка нисам помислио да нећу моћи да играм, јер играм ‘бекхенд’ само са десном руком. Али тек тада сам схватио колико је важна и лева рука, све звезде сам видео. Тако сам одиграо полуфинале и финале и победили смо. Ушло је у вимблдонску књигу да сам први у историји који је освојио турнир са сломљеном руком.

Повреде су, нажалост, раније привеле крају његову каријеру.

– Мало људи зна, јер се никада нисам жалио нити кукао, да су још те 2008. године кренули велики проблеми и са десним, а онда и левим куком. Стручњаци су ми рекли да су шансе 50:50 да ће ми помоћи ортроскопска операција. Опоравак је требало да траје четири до шест месеци, а ја сам у том моменту био светски број један и желео сам да играм колико могу – причао је вероватно најбољи српски дубл играч свих времена.

– Трпео сам болове. Сами АТП физиотерапеути су се чудили како могу и како успевам. Сви су се сложили да ћу једног дана морати да урадим ту операцију, да ставим оба вештачка кука. То сам и урадио. Мислио сам да је то крај, али сада покушавам да урадим нешто што нико никада није урадио, да се вратим на неки професионални ниво. Једноставно, волим тенис и борба је ту.

На крају смо сазнали и да приватни продуцент Били Питерсон од 2015. године снима филм о животној причи Ненада Зимоњића.

– Желео бих да моја прича буде инспиративна за остале спортисте да знају да није крај, чак и када дође тешка повреда. Могуће је да се човек врати, макар и рекреативном спорту. Ако ја који за коју недељу пуним 44 годину успем да се вратим на високи ниво, сигурно ће свако то моћи – закључио је Зимоњић.

Еспресо.рс