Дванаести скуп Херцеговаца у Банату и ове године је почео свечаном академијом сликовитог назива У загрљају два завичаја, која је 30. марта 2018. године уприличена у најстаријем позоришту у Србији Тоша Јовановић, a која ће остати упамћена и по учешћу предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Предсједник Удружења Срба Херцеговаца у Зрењанину Милан Бјелогрлић
БЈЕЛОГРЛИЋ: СЛОБОДА СЕ ОСВАЈА ПОДВИГОМ!
Обраћајући се гостима, домаћин скупа и предсједник Удружења Херцеговаца у Банату Милан Бјелогрлић захвалио се градоначелнику Зрењанина Чедомиру Јањићу и директору Представништва РС Млађену Цицовићу што су помогли у жељи да овогодишњи завичајни скуп увелича предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Бјелогрлић се на почетку свог говора осврнуо и на поруку пјесме Востани Сербие, коју је на почетку програма извео Хор Свети Серафим Саровски.
Хор Свети Серафим Саровски
– Величајне поруке нас опомињу да се нисмо као народ понајбоље држали у прошлим временима. Два су вијека минула како нас је упозоравао и соколио Доситеј Обрадовић родом из Чакова у Банату. У овом равничарском крају на српском сјеверу, у Матици Српској, промишљало се за цијело српство, не само за неки мали регион – рекао је Бјелогрлић и осврнуо се на земљу Херцегову у којој су лекције историје упијане са катедре гусала.
У току академије наступио је и народни гуслар Љубиша Атељевић
– Ту никада није гаснула искра слободе. У српском идентитету слобода је она завјетна ријеч која се носи у дубини душе, једини жижак и поуздани компас у маглама будућности. Слобода је заједничка идеја, онај косовски завјет да нема олаког спасења ни за појединца нити за народ. Наравоученије да се слобода осваја подвигом. Шта је него подвиг било проглашење Републике Српске на дан Светог Стефана ’92?
Подвизима војске Републике Српске сачувана је Република Српска током тешких ратних година и бројним жртвама српских младића који су могли бити украс васељени. Отуда Република Српска јесте и остаје прави драгуљ – рекао је Бјелогрлић и напоменуо да политички врх одолијева притисцима и уцјенама тзв. Међународне заједнице, захваљујући се предсједнику Додику на ријечима које „подижу, усправљају, кураже и храбре”.
– Знамо да је и посавска магистрала и нова траса ауто-пута за Херцеговину алхемија која снове претвара у јаву. Снове о заједничком јединственом српском простору, духовном и културном, а богме и државном. На многаја љета! – завршио је свој говор Милан Бјелогрлић.
ЈАЊИЋ: ЖЕЛИМО ДА БУДЕМО ВЕЗА ИЗМЕЂУ БРАЋЕ
Присутне је потом поздравио и градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић.
– Важно је да још једном покажемо и докажемо да су Србија и Српска заједно, да су једно, да се виђамо и окупљамо у свакој прилици и да свима шаљемо јасне поруке нашег јединства и слоге. Град Зрењанин жели, хоће и може да буде добра веза између нашег народа са обје стране Дрине и зато имамо много добрих разлога. Наше везе су историјске, традиционалне, комшијске, родбинске и братске – рекао је Јањић и подсјетио да на побратимство Зрењанина са Требињем, Лакташима и Бијељином.
Глумци Милан Кочаловић и Првослав Заковски
– Сарадња градова, општина и институција потребна је и пожељна, али је још значајнија она непосредна људска сарадња. Зато смо у претходне двије године угостили учеснике манифестације Дани Српске и Србије, а прије непуна два мјесеца у сарадњи са нашом црквом и Епархијом банатском били смо успјешни домаћини и Дана Српске у Банату. Чинићемо то убудуће јер такви сусрети су прилика и за разговоре и за договоре. Слиједимо у том смјеру и све одлуке на нивоу држава и овом приликом можемо само да поздравимо напоре које чине највиши државни представници за унапређење сарадње између Србије и Републике Српске – рекао је Јањић и напоменуо да је Зрењанину указана велика част што је у кратком периоду угостио премијерку и предсједника Србије, а ево сада и предсједника Републике Српске.
– Веома смо поносни што смо прошле године успјели заједно са нашим инвеститорима да отворимо више од 3.000 радних мјеста. Предсједник Републике Србије обећао је брзо покретање изградње брзог пута Београд–Зрењанин, Зрењанин–Нови Сад, чија важност не мора да се објашњава – рекао је Јањић и пожелио свима да се у Зрењанину осјећају као код куће.
ДОДИК: ДОСТОЈНО ЧУВАЈМО НАШЕ ПИСМО, ВЈЕРУ И ЈЕЗИК
Бурно поздрављен за говорницу је изашао предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је навео да Срби на овим просторима никад нису освајали слободу само за себе, него и за друге народе.
– Срби су жртве једне озбиљне политичке заблуде која је створила двије Југославије, а Србе на том простору довела у позицију да се крајем прошлог вијека боре за свој идентитет, за своје државе и за своју слободу. Никада није било слободе за Србе ако није било државе. Само тамо гдје смо имали државу, имали смо слободу и само тамо гдје смо имали државу, одбрањен је наш народ – рекао је Милорад Додик помињући бројна мјеста српског страдања.
Лука Петровић, Милорад Додик, Чедомир Јањић и Миодраг Линта
– Основна карактеристика нас који живимо у Републици Српској и Србији јесте не само декларативно изражавање чињенице да дијелимо један национални, културолошки простор, него процес који морамо да ојачамо, а то је процес интеграције који треба још више да нас окупи и још више да нас ојача у увјерењу да се боримо за јединство нашег народа – рекао је Додик, захваљујући се за несебичну помоћ коју је народ у Србији пружао у условима када је то било потребно.
– Ми смо у Босни и Херцеговини зато што морамо, а не зато што желимо. За нас је Србија питање нације и државе – рекао је Додик и нагласио да може да свједочи да је Србија „моћнија него прије само пет или десет година”.
– Често тамо негдје у БиХ нам кажу да питање Косова нас не би требало да тиче, али Косово је не само духовна него и људска потреба свих Срба, гдје год да се налазимо и да о њему причамо. Најважније државно питање Републике Србије јесте Косово и територијална цјеловитост, али исто тако важно национално питање је Република Српска. Тамо нас има 1.150.000 и живимо за добру и јаку Србију и баш као што сте ви загледани у свој завичај, ми гледамо у нашу Србију – рекао је Додик, који се потом захвалио и градоначелнику Зрењанина Чедомиру Јањићу, који, осим што са својим тимом ради на подизању привреде, улива повјерење на пољу националног јединства.
– Морамо ојачати наше увјерење и кажемо да смо јединствен народ гдје се год налазили, који има јак, изражен национални идентитет у свом говору, писму и вјери – завршио је предсједник Додик.
ВОДИТЕЉСКИ ПАР: Лука Баљ и Александра Кандић
БАЈЧЕТИЋ: НАДАМО СЕ ДА ЋЕ ПОТОМЦИ НАСТАВИТИ ИСТИМ ПУТЕМ
Након предсједника Додика гостима се обратио и родоначелник свих херцеговачких удружења у Србији Пејо Бајчетић.
Пејо Бајчетић
– Ми који живимо овдје у Војводини доживљавамо своју Херцеговину као предивни уздигнути храм небески. Желимо да својим животним поступцима и љубављу вежемо два завичаја, оне тамо „ђеˮ су нам гробови наших отаца, „ђедова и прађедоваˮ и других, и овај овдје „ђеˮ се многи родисте, а сви у њему одрастосте. Надам се да ће наши потомци наставити истим стазама – поручио је Бајчетић.
СТАНИЋ: ИЈЕКАВИЦА И ЕКАВИЦА ДВА ПЛУЋНА КРИЛА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
На крају свечане академије обратио се предсједник Матице Српске Драган Станић, који је поздрављајући Херцеговце рекао да га за овај скуп квалификује чињеница да су његови преци у XVIII вијеку стигли из Старе Херцеговине. Он се у својој бесједи осврнуо на стогодишњицу завршетка од Великог рата.
– Од 1918. године када се чинило да је рат завршен тријумфом српскога народа, почели смо само да правимо забуну у сопственој глави. Још у XIX вијеку од Начертанија врло јасно се исказао став о томе да ми треба да радимо на интеграцији српскога народа, али истовремено да радимо и на томе да се ослобађају сви јужни Словени. Примат је заправо био на томе да морамо интегрисати српски простор. Та идеја је трајала до Нишке декларације, а онда, како се мени чини, од Крфске декларације 1917. године настаје обрт. Од тог тренутка полако смо губили компас и почело је растројство српског народа, да би себи поново дошли у тренуцима кад смо били ослабљени – рекао је Станић, који је изразио наду да ћемо убудуће радити на интеграцији унутар нас самих, а тек потом улазити у све наднационалне интеграције, попут ЕУ.
У току академије своје стихове казивао је један од највећих савремених српских пјесника Ђорђо Сладоје
– Од почетка XX вијека, тачније од 1918. године Срби су у националном смислу много тога изгубили, па би примарни задатак био да се сада када се намеће један нови облик наднационалног интегрисања, Европска унија, глобализација и постмодерно доба, у доброј мјери врате управо оним искуствима са којима смо ушли у 1918. годину и формирање Краљевине СХС, али тако да тај повратак оплеменимо свим сазнањима до којих смо дошли у посљедњих стотинак година. Без обзира шта говорили, Начертанију се треба вратити. Треба га читати, треба видјети заправо шта је то здрав темељ на којем ми треба да градимо и нашу политичку самосвијест – рекао је Станић уз исказану захвалност за све што је Република Српска враћала својој браћи. Он је напоменуо да је Матица Српска радила на плану језичке интеграције нашег читавог српског језичког простора.
РАЂАЈТЕ СРПКИЊЕ МАЈКЕ: Пјесник Божидар М. Глоговац
– Појавила се у једном тренутку свијест са се ијекавица треба изгубити. Па зар да је препустимо некоме другоме? Ијекавица је првенствено дио наше српске језичке баштине и треба да чувамо оба плућна крила и јекавицу и ијекавицу и на језичком нивоу да његујемо међусобно дубоко разумијевање и објединимо све разлике које је Слободан Мандић у својој прози сјајно исказао. Управо су те разлике темељ за ново јединство које ће нас много боље и снажније квалификовати да у будућност уђемо са великим изгледима на успјех – закључио је Станић.
У програмском дијелу академије, поред Хора Свети Серафим Саровски, учествовала је Филхармонија Града Зрењанина. Текстове о Херцеговини говорили су глумци Милан Кочаловић и Првослав Заковски. Своје стихове казивали су пјесници Ђорђо Сладоје и Божидар Глоговац, а стихове Милоша Црњанског говорио је глумац Јовица Јашин. Публика је са великом пажњом слушала гуслара Љубишу Атељевића. Програм свечане академије водили су Александра Кандић и Лука Баљ.
ПЕТРОВИЋ: НЕ ЗАБОРАВИМО ОБИЧАЈЕ НИ УРОША МИЛОЈЕВИЋА
Након завршетка академије већина гостију се упутила у ресторан хотела Војводине, који је био испуњен до посљедњег мјеста.
Након благослова свештеника Слободана Ћестића и здравице Пеја Бајчетића поздрав из Херцеговине пренио је градоначелник Требиња Лука Петровић.
СА РОДОНАЧЕЛНИКОМ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ УДРУЖЕЊА У СРБИЈИ: Радомир Вучковић, Милан Бјелогрлић, Божидар Миловић, Светозар Црногорац, Драгутин Паповић и легендарни Пејо Бајчетић
– Задовољство је да се подсјетимо наше традиције, обичаја, вјере. Посебно смо захвални предсједнику Републике Српске што је својим присуством увеличао ову свечаност. Морамо чувати Србију, која је нама свима помогла и у мирним и у ратним временима – поручио је Петровић, који је подсјетио и на оснивача овог удружења, покојног Уроша Милојевића, који је посебно вредновао пријатеље Херцеговине.
ЛИНТА: ХЕРЦЕГОВЦИ ДАЈУ НЕМЈЕРЉИВ ДОПРИНОС ЈЕДИНСТВУ НАШЕГ НАРОДА
Домаћинима се обратио и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, који је посебно похвалио рад херцеговачких удружења.
– Организовањем оваквих скупова, као и бројних других активности, Херцеговци у Србији дају велики допринос очувању културе, обичаја и традиције српске Херцеговине, а тиме јачају јединство и заједништво српског народа који живи у двије српске државе, у Републици Српској и Републици Србији – рекао је Линта.
Борислав Кркелић и Жарко Ј. Ратковић са предсједником Додиком
Још једном бурно је поздрављен предсједник Републике Српске, који је исказао задовољство што се у Зрењанину чува саборност српског народа, као и градоначелник Чедомир Јањић, који је истакао да ће овај град увијек радо бити спона између Србије браће из Републике Српске.
Професор Славко Алексић
У програмском дијелу још једном је наступио гуслар Љубиша Атељевић, а занимљиве ангедоте из Херцеговине причао је Славко Алексић. Програм је водио Миливоје Бештић, а да све протекне у најбољем реду потрудили су се Биљана Ружић и Рајко Бјелица.
Лука Петровић и Дарко Крунић
Међу гостима био је и градоначелник Бијељине Мићо Мићић, начелник општине Љубиње Дарко Крунић, директор АМСС Мирко Бутулија, представници градова побратима, представници свих херцеговачких удружења у Србији, као и бројни други гости.
ГОСТ СА ДОМАЋИНИМА: Милорад Додик, Милан Бели Бјелогрлић и Чедомир Јањић
Наредно сијело Херцеговаца заказано је за 22. јун 2018. године у Вршцу, а дан касније одржаће се и традиционална манифестација Дани Клека.
Присутни гости су се добро забавили у ресторану хотела Војводине, а атмосфера је доведена до усијања када се микрофона дохватио популарни пјевач народних пјесама Милан Топаловић Топалко.
УРОШ БИ БИО СРЕЋАН: Биљана Ружић и Милан Бјелогрлић
У ИМЕ КООРДИНАЦИОНОГ ОДБОРА ХЕРЦЕГОВАЦА У СРБИЈИ СВЕТОЗАР ЦРНОГОРАЦ И НА ОВОМ СКУПУ УПУТИО МОЛБУ ПРЕДСЈЕДНИКУ: Лука Петровић, Милорад Додик, Чедомир Јањић, Мирко Бутулија и Модраг Линта
Велико интересовање за (туристичке) пасоше Републике Српске
Трифко Вуца и Светозар Црногорац
Подршка из Новог Сада: Божидар Миловић и Јованка Иванишевић
Зоран Миловић, Миленко Чабрило, Славко Алексић и Божидар М. Глоговац
Светозар Црногорац и Мишо Лазаревић
НАРЕДНИ СКУП У ВРШЦУ: Жарко Ј. Ратковић, Биљана Ружић и Божо Пашајлић
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
