• У оквиру “Дана Руске културе“ у Беранама је 23. Јула 2018. Одржан округли сто на тему “ Црногорско-руски односи кроз вјекове“.

О којој су говорили владика Будимљанско-никшићки господин Јоаникије, Игор Фиљук, трећи секретар амбасаде Руске федерације у Црној Гори, који је говорио на тему дипломатских односа Русије и Црне Горе. Проф. др Александар Животић, са Филозофског факултета из Београда, који је говорио на тему “Узроци Русофобије код Срба“. Затим Др Предраг Вукић, историчар са Цетиња на тему “Руска емиграција на Цетињу између два свјетска рата“. Др Милена Мартиновић, која је обрадила тему под насловом “Неки рукописи у збирци Александра Фјордовича Гирфердинга у Руској националној библиотеци у Санкт Петерсбургу који потичу из манастира и цркава Црне Горе“. На округлом столу су били присутни и заинтересовани за историју Црногорско-руских односа кроз вјекове, који су учесницима округлог стола постављали питања.

Медијатор овог скупа је био историчар Горан Киковић, који је у најави  на округлом столу истакао следеће историјске чињенице:

Данашњим округлим столом на тему руско – црногорски односи кроз вјекове правимо паралелу између прошлости и садашњости у односима између Русије и Црне Горе односно да надвладамо најраспрострањенију савремену лаж у Црној Гори која се јавно изговара повишеним гласом који је саобразан са глупошћу њеног садржаја – како нам Русија никад није помагала. Моје истраживање на ову тему је кренуло анализом драгоцјене књиге “Црногорске финансије“ др Мирчете Ђуровића, који је документовао велику финансијску помоћ Русије држави Црној Гори у времену од 1711. до 1916. (Мој фељтон на ову тему објавио је дневни лист “Дан“). Истина је да је пуна два вијека Русија давала бесповратну помоћ Црној Гори и без устезања треба рећи истину која одговара историјској истини – да руске помоћи и заштите није било ни Црне Горе било не би.
Пошто ове године обиљежавамо стогодина од убиства Цара Николаја Другога Романова треба овдје данас подсјетити и на Албанску голготу и да је она смањена захваљујући Руској интервенцији. Наиме руски Цар Николај Други Романов спасио је Србе од тоталног погрома у Првом свјетском рату, а у питању је један свијетли примјер безусловне помоћи браће Русâ српском народу и краљевини Србији 1914-1916. године . Цар Николај Други Романов ушао је у овај глобални конфликт у Први свјетски рат само због Србије, иако је његова држава била потпуно неспремна за то; још увијек нијесу биле залијечене ране револуције из 1905. године, што ће резултирати Фебруарском и Октобарском револуцијом 1917. године чиме су Романови збачени са власти.
Важно је напоменути и то да су Руси упутили ултиматум Британији и Француској да мора да прихвати и збрине српску војску која се повлачила преко Албаније ка Скадру крајем 1915. и почетком 1916. године, иначе Русија излази из рата, јер нема сврхе да у њему остаје ако више нема Србије, због које је у сукоб и ушла. Лондон и Париз, иако су претходно хтјели да оставе Србе на цједилу, брже-боље су прискочили у помоћ.
Црногорско-руски односи на дипломатском плану почињу већ 1711. године, у вријеме владавине владике Данила, а хроничари и историчари су записали да се Црна Гора у руским изворима помиње на самом крају 17. вијека 1698. године, а Помиње је руски државник Толстој. од тада се прате збивања и дешавања, плиме и осјеке у односима двије државе, одласку Црногораца у Русију и доласку Руса у Црну Гору, било ратника и војника, било истраживача и научника какви су били. Коваљевски, Ровински, Башмаков и др. Велики број Црногораца селио у Русију. Ратовали су Црногорци за рачун Русије. У руској војсци било је тридесет генерала и адмирала досељеника из Црне Горе. -истакао је у уводном дијелу Киковић.

Радови са овог округлог стола биће објављени у следећем броју часописа “Токови“.