• У Музеју Херцеговине у Требињу, у суботу 01. марта 2025. од 18 часова биће представљена збирка поезије „Јер…ми смо иста крв“ Ђурђице Драгаш Вуковљак. Ријеч је о првој пјесничкој збирци коју чине стихови пуни сјете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама Покоља.

Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и пјесме су објављивани на сајтовима удружења грађана „Јадовно 1941.“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка пјесама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац.

О поезији и књижевном изразу говориће Гордана Достанић из удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, а о инспирацији за ову збирку говориће Душан Басташић, предсједник удружења „Јадовно 1941.“ из Бања Луке.

Драган Радовић, аутор документарног филма „Гаравице“ и предсједник Фондације „Заборављени корјени“ говориће о важности чувања сјећања на жртве Покоља.

О свом пјесничком првенцу говориће и Ђурђица Драгаш Вуковљак, ауторка збирке.

Поезију ће читати Милош Богдановић и Ана Миљковић а наступиће и градски хор „Трибунија“ из Требиња.

Пјесму Крик над Крушовачама Ђурђица је написала са само тринаест година и с њом освојила прво мјесто на литерарном конкурсу који је те 1987. године организован у спомен на страдање мјештана Дивосела, Читлука и Орница у Другом светском рату. Награда, збирка Лоркине поезије, уручена јој је на комеморативној свечаности у Спомен дому у Дивоселу, селу надомак Госпића.

Можда су неки већ тада могли да осјете мирис рата у ваздуху, али једна тринаестогодишња девојчица се надала да крв више никада неће потећи њеним завичајем. Нажалост, показало се убрзо да није била у праву. Поновило се, а Ђурђичина породица се, баш као и остали Срби из тог краја, нашла пред великим животним изазовима. Године страдања и избјеглиштва оставиле су на свима њима трагове. Ђурђица их биљежи и лијечи пјесмама посвећеним Дивоселу, прецима и завичају.

А шта се заиста десило на Крушковачама о којима је писала, колико је Дивосело страдало током Другог свјетског рата и почетком деведесетих, гости на промоцији ће моћи да сазнају из кратког документарног филма који ће бити приказан.

Од Дивосела и Крушковача, преко Јадовног, Госпића и Пага, Глине, Гаравица, Драксенића, Пребиловаца, Старог Брода и бројних других стратишта, до највећег српског губилишта Јасеновца, ауторка оплакује и од заборава отима жртве сулудих усташких злочина.

Свака судбина ових страдалника је прича и пјесма за себе, али посебно тешке и трагичне су судбине мајки које су преживјеле страдање дјеце. Извлачиле су се из јама, гледале како им звијери убијају најмилије, преживљавале су оно што се преживјети не може и настављале… рађале и обнављале живот. Како, само су оне знале.

Иако првенствено писане као посвета страдалим прецима, пјесме у овој збирци препуне су Лике. Завичаја којем се ауторка отвореног срца враћа, упркос болу који је за њега веже.

Као што рече у једном стиху, Лика јој је „и мајка и маћеха, и туђа и њена“.

Удружење „Јадовно1941″ из Бање Луке и Београда, окупљају потомке жртава комплекса логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг и захваљујући њима и ова књига је угледала свјетлост дана.

Извор: Јадовно