ДАРКО ЂОГО: Златно жито, вилов доле, босиоче плави

Након очеве смрти сам му се јавио једног кишног октобарског дана у Кнез Михајловој. Излазио сам из Цептерове књижаре, срећан што сам за мали новац успио да купим Болотова на руском. Његова два брка и шешир пролазе улицом. И да не знаш да је пјесник, знао би да је пјес...