У Музеју Херцеговине вечерас је промовисано репринт издање књиге „Општи лист – Тврдошко-савински поменик“, чији су издавачи и приређивачи Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, Српско удружење „Ћирилица“, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску из Херцег Новог и Музеј Херцеговине у Требињу.
Општи листови или манастирски поменици књиге су у које су уписивана имена ктитора и приложника наших манастира, између осталог садрже и имена владара, архијереја, старјешина манастира и пописе манастирског братстава, због чега су драгоцјен извор за историју цркве и народа једног краја.
Тврдошко-савински поменик, се око 3.700 имена, препис је старијег тврдошког изворника или колекције из XVII вијека, коју су требињски калуђери донијели са собом у Савину након млетачког разарања манастира Тврдоша крајем XVII вијека, а наставили у новој средини уписивањем имена приложника у Боки.
„Књигу доживљавамо као реалну историјску копчу између два града и два манастира, а из ње можемо видјети да су и света братства требињског Тврдоша и херцегновске Савине те манастире доживљавала – као један“, казао је један од приређивача издања Горан Комар.
Он је напоменуо да о тој нераскидивој вези и јединству свједочи и низ до данас сачуваних докумената који показују да се савински игумани све до четврте деценије 18. вијека у обраћању млетачким властима титулишу и одређују – као архимандрити манастира Требиња.
Та чињеница је, додаје он, више него интересантна и без сличног примјера на цијелом простору Српске православне цркве.
Комар истиче да овај поменик веома значајан јер је једини сачувани општи лист из долине Требишице, од пет за које историја зна да су постојали а који су у историјским невременима изгубљени.
„Оно што је важно је да готово нема ниједног требињског села које овдје није поменуто. С друге стране, када говоримо о херцегновским селима – у општем листу их има више него што их данас постоји. Записана су села или сеоски одломци којима данас не можемо прецизно одредити ни мјесто, а не постоје ни у народном памћењу“, напоменуо је Комар, додајући да савремени читалац на страницама поменика може да сазна више и о свом породичном поријелу.
Напоре приређивача и издавача похвалили су митрополит црногорско-приморски Амфилофије и умировљени епископ Атанасије, који су присуствовали вечерашњој промоцији.
Митрополит Амфилохије казао је да је поменик у цркви присутан још од њених почетака, те да је сама црква Христова уствари поменик и сјећање – у првом реду на Господа и историју спасења човјечанства.
„Није случајно да се онда, на основу тог духа саме цркве Божије, његује и сјећање на оне који су крштени у име Свете Тројице, који су уграђивали себе у то тијело Христа Богочовјека кроз вијекове, који су давали себе и своје прилоге цркви Божијој – да се њихова имена записују и да се памте“, казао је митрополит Амфилохије додајући да је поменик и свједочанство о занимљивим и данас необичним именима које су носили наши преци.
Промоцији су присуствовали и први људи два комшијска града – градоначелник Требиња Мирко Ћурић и предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
