У Дому Краља Милутина у Пребиловцима у петак је одржана трибина „Меморијални центар – Пребиловачка кућа“
У пуној сали Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, је видео презентацијом представио пројекат изградње, уређења и предвиђене намјене Пребиловачке куће.
– Пребиловачка кућа ће, ако Бог да, бити и мјесто дружења потомака српских жртава геноцида почињеног од стране Независне државе Хрватске али и, како рече Миленко Јахура, витални покретачки објекат сваковрсне обнове села. Овај веома захтјеван али и богоугодан пројекат, не можемо реализовати сами, али смо дубоко увјерени да ће Срби широм свијета а онда и српске институције, препознати његов значај и помоћи у његовој реализацији. Како радили, тако нам и Бог помогао!
У дискусију се укључила већима присутних мјештана која је поздравила и подржала градњу Пребиловачке куће у вјери да ће градња овог меморијалног центра бити основ будуће обнове села.
На трибини су поред мјештана били присутни игуман манастира Завала Василије, јеромонах Марко, парох чапљински отац Марко Гојачић и предсједник СНД Пребиловци Миленко Јахура.
На трибини је прочитано и аплаузом поздрављено писмо подршке обнови Пребиловаца и градњи 89- годишњег Павла Булута, утемељивача СНД Пребиловци и једног од двојјице још живих Пребиловчана који су преживели усташки покољ 1941. године
Пребиловачка кућа ради се по благослову преосвештеног владике Григорија.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Замолио бих ауторе текста и свих будућих текстова на ову тему да више не користе термине попут „покољ“, „погром“, „фашистички терор“ и слично него да бацање дјеце, жена и стараца сваки пут јасно и гласно назову ријечју која има већу тежину и више одговара истини а то значи – ГЕНОЦИДОМ.
Хвала и само истрајте у саопштавању истине, прича о Пребиловцима би требала бити на листи националних интереса српског народа. Питајте сад 100 случајно изабраних грађана у Србији или 100 средњошколаца да ли знају гдје су Пребиловци и шта се тамо догодило, добићете негативан одговор од преко 90% њих.
Замолио бих ауторе текста и свих будућих текстова на ову тему да више не користе термине попут „покољ“, „погром“, „фашистички терор“ и слично него да бацање дјеце, жена и стараца сваки пут јасно и гласно назову ријечју која има већу тежину и више одговара истини а то значи – ГЕНОЦИДОМ.
Хвала и само истрајте у саопштавању истине, прича о Пребиловцима би требала бити на листи националних интереса српског народа. Питајте сад 100 случајно изабраних грађана у Србији или 100 средњошколаца да ли знају гдје су Пребиловци и шта се тамо догодило, добићете негативан одговор од преко 90% њих.