• Након жестоких полемика о Црногорско-херцеговачком покрету које су се ових дана појавиле на ФБ групама, редакцији Слободне Херцеговине се обратио Маринко Бајчета један од оснивача тог покрета са жељом да упозна ширу јавност шта је истина о том покрету. Писмо, уз редакцијску опрему, преносимо у цијелости

Маринко Бајчета, предсједник оснивачке скупштине ЦХ покрета

Поштовани земљаци, браћо!

Јуче сам обавијештен да се по бројним ФБ страницама води полемика о ЦХ покрету и гуслама те да се наводи и моје име. Успио сам да прочитам расправу, можда не све, али закључујем да се доста тога кривотвори, што из неинформисаности, што из лоше намјере. Дужан сам да овде изнесем истину јер сам непосредни учесник тема расправе. Ја ћу овде хронолошки изнети шта се дешавало и дешава, а сваком појединцу остављам да сам донесе суд о свему. Наравно изнећу и свој.

Претпостављам да је свако од вас имао тренутке када је размишљао о врло незавидној ситуацији у којој се налази српски род, ма где живео. Питао сам се зашто је један частан народ доживео све ово што му се догодило у задњих 150 година.

И поред свих ратова и покушаја да ријеши своје питање Срби су опет остали да живе у три своје државе. У једној од њих, Црној Гори, на дјелу је процес расрбљавања Црногораца и прелазак на монтенегринство које ће, по мом дубоком увјерењу, једног дана бити ново усташтво за Србе. Неки будући монтенегрини биће Лубурићи, Будаци…Овај процес се мора зауставити. Република Српска развучена од Бања Луке до Требиња, рањива и сама без могућности да се одупре неком озбиљнијем нападу. Србија развучена, рашчеречена, израњавана са много проблема, посебно са АП Косово и Метохија. У све три државе видљив је морални суноврат, по принципу “напред пета а позади прсти“…

СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА ЈЕ КИЧМА СРПСТВА

Питао сам се који би то кохезиони фактор могао да се идентификује, а затим и перманентно јача, а тиме и положај васколиког Српства. Стара Херцеговина се наметнула као једино решење, будући да се простире кроз све три државе и да је њено становништво осведочено и непоколебљиво српско са израженим родољубљем. Делује као кичма свег Српства, а њено становништво, ратничко и храбро, насељено је по свим крајинама као живи штит државе и народа. У Србији готово да и нема становника који у неком кољену не воде поријекло са простора Старе Херцеговине и Црне Горе.

Дјелује да је то најјаче везивно ткиво васколиког Српства. Ојачати ту кичму значи ојачати Српство.

С обзиром да су Срби страствени у политици, да са страначког дјеловања за добробит цијелог народа брзо пређу на странчарење, а то значи да им страначки интeрес буде испред државног, било је јасно да старохeрцеговце треба организовати само као покрет у који би ушли и Срби са свих подручја где живе, а који желе да раде на моралном и сваком другом опоравку васколиког Српства.

Заобићи Црну Гору као српску Спарту било би неморално, а и неодговорно. Наметнуло се питање како помоћи народу да се одбрани од агресивног монтенегринства. У Црној Гори није проблем народ већ власт која је урадила много тога због чега се стидимо. Питање АП Косово и Метохија и НАТО само су најболније и најмрачније одлуке однарођене власти. Зато су Старохерцеговцима присаједињени Црногорци, такође Срби, а притом исти народ.

Без моралног препорода нема напретка ни у другим областима. Трагајући за примером личности, која би била узор за оно што желимо постићи као покрет, дошао сам до Марка Миљанова а његова изрека “Јунаштво је кад ја браним себе од тебе а чојство када браним тебе од себе“ наметнула се као мото будућег покрета.
Познато је да су Срби издељени по многим питањима. А кад су већ другог мишљења онда је то надгорњавање до бесвести тако да брзо од риваластва прелазе у непријатељство. Наметнуло се питање како избећи све најтеже подјеле.

Наметнуло се, да се морал мора “ресетовати“ на период пре Првог светског рата када смо били најкомпактнији.

Принцип саборности је један од најважнијих. Принципи надидеолошког (избећи полемике четници или партизани), наддинастичког ( избећи ко је за Обреновиће, Карађорђевиће, Петровиће), наддржавног (јер покрет не признаје границе међу Србима, сада бар културолошки), наметнули су се сами. Остали принципи покрета су у Прогласу и треба га прочитати. Значи у добре намјере идеје покрета не треба сумњати. Шта је проблем? Проблем је злоупотреба једне добре идеје и њена злопупотреба за остваривање личних циљева, неостварених политичких амбиција.

ШТА ЈЕ ЗБОРИО РАШО, А ШТА ЈАБУЧИЛО

Да би идеја имала своју сврху постојања њу морате изнети, друговима, пријатељима, комшијама…Идеја мора имати и неку економску потпору за њено пропагирање (Рашо се ту ннаметнуо као решење). Тек “када захвати масе“ она постаје друштвена снага. Из тих разлога сам о њој причао са појединцима и прије него сам је изнео Рашу Вучинићу, у то вријеме блиском пријатељу.

Међутим,  он је изнео идеју да организујемо покрет црногорске мањине коју је много лакше организовати за неке изборе јер треба много мање потписа. Са много аргумената сам му објаснио да је то сулуда идеја да се само ради лакшег изласка на изборе формира тако нешто. То би значило да си за Дедеића, за све што пропагира власт у ЦГ. ( Да се разумемо он није монтенегрин, он је политичар који је изопштен из радикала, непримљен у СНС, сарађивао са жутима, није нигде и није га брига ни за шта осим за власт, тако га ја сада видим. То што сада србује само је због тога што му то доноси, како он мисли, политичке поене и служи основној сврси да се негде “удоми“, СНС, Ђилас, Шапић свеједно. Исто тако сигуран сам да би сутра са великом страшћу могао да монтенегрише и ако у бити он није монтенегрин већ Србин Црногорац, без да му је ишта свето у политичком смислу). 

С обзиром да смо били потпуно супротних схватања у помоћ смо позвали Јабучила, нашег заједничког пријатеља (волео бих да се Јабучило огласи као што он то зна, посебно када неко не може да му одговори јер је искључен из групе), познатог адвоката да изнесе своје мишљење. Јабучило је Србин у то нема сумње и знао сам шта ће рећи, те сам пристао. Јабучило ( то му је псеудоним) је потврдио моја очекивања те потпуно стао на моју страну и тако смо договорили да ја и Рашо приступимо писању Статута и Прогласа ЦХ покрета. Консултовали смо више пута и Јабучила.

ОМАЖ СРПСКОЈ СПАРТИ И ЊЕГОШУ

Црногорско је стављено испред херцеговачко само из поштовања према некада српској Спарти и Његошу. Касније су се овој идеји организације покрета прикључили још неки наши пријатељи. Све је тада изгледало добро. Идеја је била да се одржи једна скупштина, мали број људи оснивача, а да се онда контактирају сва завичајна удружења, чији би преседници аутоматски заузели најважнија места у покрету.

До друге скупштине никада није дошло због, како се испоставило политичких амбиција Вучинића који је у својој познатој еуфорији умислио да покрет треба бити странка а он њен председник. То ја наслућујем врло брзо али не верујем себи, било ми је тешко да поверујем да не познајем човјека са којим сам готово редовно пио кафу или се чуо. Но вјерујем да је ту амбицију крио и од себе самога, негде дубоко у себи.

ЦЕНЗОР ИВИЦА

Ја на себе узимам вођење ФБ профила покрета а он да направи сајт и да га финансира. Међутим и ФБ профил и сајт он даје да направи извесни Ивица који му води и друге послове. Тако ја постајем администратор кога Ивица по налогу може увек искључити што се и десило после моје једне критике онога што се ради, у вибер групи покрета, одакле сам претпостављате такође искључен. Договор је био да и он и ја пишемо у име покрета.

Пошто ме још није био ставио за администратора ја прве објаве радим под својим именом. Он брзо реагује и ставља ме за администратора и ја до 1. маја 2017. године водим ФБ страницу. Истовремено Рашо коментарише под својим именом и оставља свој број телефона као званични контакт покрета. Већ тада врло брзо ми се јавља сумња да он све може злоупотребити и наметнути се као вођа за шта реално нема потребне квалитете. Велика је несразмера између његових сада већ јако видљивих амбиција и скромног знања.

( Све страначке форе борбе он је примијенио на најближим пријатељима). Јадно.

ОД ПРОСТОРИЈА УДРУЖЕЊА ДО СКУПЕ КАФАНЕ 

Да скратим што се тиче покрета. Органи покрета нису формирани, нити је када било друге сједнице нити је било персоналних рјешења за остале органе покрета. Велики манипулатор и самозванац себе и неинформисане људе представља као сенаторе. Тако се заклања иза лика часних али неинформисаних људи. У покрет сада од оснивача скоро да нико не иде. Службене просторије које смо добили од општине, реновирао је и претворио у кафану без било какве одлуке Гусларског друштва “Сердар Јанко Вукотић“ а ту је смјештен и покрет.

Испада као да идете код њега а не у покрет или удружење. Зато су људи престали да иду тамо. Умјесто клупских цијена све се наплаћује као у кафани. Последњи гаф је када је позвао људе са Коларца да дођу у просторије покрета, односно друштва, “на чашицу разговора“. Људи су схватили да кућа части, умјесто тога све им је наплаћено и то по цијени најбоље кафане у граду.

У покрету су часни људи у 95% случајева и не треба сумњати у њихове добре намјере. Тамо су дивни момци какав је овај Јововић, Дашић, Станишић, Иванковић и др. Молим да се ти људи не блате а ни идеја покрета. Спорна је злоупотреба али решаваћемо то.

ХЕРЦЕГОВЦИ ИЗ РС ЈАСНО РЕКЛИ ДА У ОВАКАВ ПОКРЕТ НИКАД НЕЋЕ УЋИ

Покрету је већ нанесена ненадокнадива штета те је велико питање дали ће се икад опоравити и бити оно што је могао бити. Херцеговци из Републике Српске  су ми отворено рекли да никад у њега неће доћи...Ако буде тако, постојање овог покрета је беспредметно. Ипак ја се надам да хоће уз промјену имена и још неке промјене хоће, надам се, знамо се.

БЕЗ СТАВА О МОНТЕНЕГРИНСКОМ ПРИЗНАЊУ КОСОВА

Још једна ствар коју сам заборавио. И ако од 1. маја нисам користио могућност да пишем као администратор покрета, био сам члан вибер групе на којој сам могао пратити преписку чланова најужег руководства, сератора како себе називају. Није за овде. Међутим један дан стиже преписка и прилог ђе се виде наручена питања за неки интревју. Препоручени одговори на питања врве од политике. Али на питање шта покрет мисли о црногорској, заправо монтенегринској власти која је признала независност Косова стоји да покрет нема коментар на то питање те да се неће изјашњавати.

Први пут после пола године нисам издржао и на вибер групи сам оплео политичара и написао једну поруку ђе сам их питао зар их није срамота да немају одговор на то питање.

Умјесто одговора добио сам поруку да сам ја неко ко разједињује покрет, да имају дојаву да се спрема најезда интелектуалаца и познатих личности све са циљем да се покрет уништи. Одмах сам уклоњен са групе са администратора покрета, које додуше нијесам ни користио. А онда се јавио Јабучило, он се тако јави као прави пример чојства и јунаштва, да каже да се ја лажно представљам као творац идеје те да је идеја истовремено од нас тројице.

ЗАШТО УГЛЕДНИ ПРОФЕСОРИ НИКАД НИСУ НИ ПОЗВАНИ 

Знате по логици овог врсног адвоката могуће је да се идеја истовремено роди код тројице људи на различитим мјестима. Ипак, биће да наш Јабучило не разликује идеју од покрета. На основу идеје се прави покрет и у изградњи покрета су учествовали сви који су дошли у њега. Ипак, идеја је моја, али више нисам поносан на њу. Осјећам се као неко ко је у наступу незнања заглавио са проститутком. Родило се и ваља га љуљати. Мало сам беспомоћан јер су га социјални радници доделили на васпитање мајци лаког морала, али одговоран сам и ево и ово писаније служи да се расветли оправданост таквог поступка.

Ја се још надам а у крајњем случају ми остаје оно што је изговорио Тарас Буљба, “Ја сам те створио ја ћу те убити“. Одговоран сам.

Знате кад дођу интелектуалци неко губи на смислу постојања а погодите ко?

Климе подозрења према новим члановима међу којима може бити и неки конкурент за мјесто предсједника удружења, коме одговара? Електронску приступницу за учлањење у покрет попунио је продекан политичких наука, професор економског факултета и други.

Никада нису позвани на разговор – опет погодите зашто? Умјесто тога једно вријеме главни сарадник великог вође је био гимназијалац са профилом на коме маше сјекиром. Једнократна употреба, обећани послови, наравно ништа и тај клинац више не долази.

О ГУСЛАРСКОМ ДРУШТВУ СЕРДАР ЈАНКО ВУКОТИЋ

Гусларско друштво је формирано са намјером да учествује у баштињењу кутурног наслеђа са подручја покрета, али наравно и других крајева из којих долазе епске пјесме. Формирано је тако што сам убедио пријатеље да треба да формирамо ново друштво, а да за председника бирамо Раша, јер је вољан да и ту финансира неке не баш велике трошковве ( на жалост питање најминималнијег финансирања за оваква друштва је готово редовно проблем те су тако за председнике многих друштава довођени људи без квалитета да брину о овом светом српском инструменту).

У ужи круг људи који су формирали друштво ушли су Милош Лалатовић дугогодишњи радник и својевремено председник једног друштва, Будимир Чавић гуслар, Рашо Вучинић приватни предузетник, Мираш Лазовић такође предузетнк, Јабучило – адвокат, и ја, педагог, државни службеник и заљубљеник у гусле и све што оне значе српском народу, такође и више година члан жирија са једним учешћем и као такмичар-гуслар. Ту су као чланови и неки други пријатељи. Председник обе оснивачке скупштине и ЦХ покрета и друштва сам ја.

Рашо Вучинић са пехаром намијењеном екипном државном прваку

ВУЧИНИЋЕВО САМОРЕКЛАМЕРСТВО

У друштво доводимо неколико најбољих гуслара ( Бељкаш, Мрдовић,Чавић, Цмиљанић, Грба…) и на првим такмичењима освајамо оба пута прво мјесто екипно. Обје прилике Вучинић користи за сопствену промоцију као да је он гуслао. Умјесто да захвали светом српском инструменту што је добио прилику да изађе на позорницу као председник успешног друштва он то користи за дуге политичке говоре, умјесто скромности и понизности пред гуслама и поштованом публиком он са уздигнутим рукама на сред бине у Kоларцу тресе и маше као на митингу странке из које је избачен. Вук длаку мијења али ћуд не рекло би се.

ФЕСТИВАЛ БЕЗ СРПСКЕ ЗАСТАВЕ И СВЕШТЕНИХ ЛИЦА

Без икаквих консултација пише захвалнице и дијели углавном људима за које је процијенио да му могу требати у већ тада јасном циљу да дође и за председника савеза. Ни на једном такмичењу не најављује актуелног председника нити савез,  а што је још горе на бини нема државне заставе Србије. За главног сарадника бира Драшка Кљајића, “ничијег друга а свачијег пријатеља“, лика кога познаје на стотине људи. Нећу овде рећи речи којима бих га квалификовао из поштовања према Вашем сајту.

Државни фестивал одржан без заставе Републике Србије

Тај лик је оба пута био “шеф протокола“ ђе су и направљене највеће грешке и бламаже. На такмичењу гуслара на Коларцу прва три реда су по замисли овог двојца без кормилара била предвиђена за виђеније званице. Нико није дошао а позвани су председник државе и други званичници, председници свих партија, Беко, Дракулић и тако у недоглед. Нико није дошао од свештених лица. Неки угледни гости које смо довели лично и сјели у први ред схвативши да неће доћи нико, подизани су и говорено им је да је то предвиђено за Шешеља, амбасадоре и мале локалне функционерчиће небитних странака.

Бламажа, међу њима је био председник Уставног суда, помоћник директора угледне државне институције, професори, стари гусларски посленици и гуслари. На крају је видевши да нема никог из задњих редова нагрнула маса ликова који су навијали као на утакмици, добацивали водитељки, скакали ка на митингу странке…Јад.

ЛАЖНА ОБЕЋАЊА ОД ВИДОВДАНА

Рашо Вучинић си ниједном није удостојио да сазове сједницу где би се одало признање гусларима. Анализирао рад сваког појединца и ко је како и на који начин бламирао гусле. Од Видовдана он замајава људе како жели да се сретне са мном и како ме стално зове те да му се ја наводно не јављам. Тако покушава да избегне одговор на стална питања зашто ме нема а и осталих оснивача друштва. Умјесто тога заклањајући се иза светог српског инструмента, успијева да оде на неке ТВ, тамо као песмицу издеклемује одговоре на постављена питања. Рекло би се директни потомак Демостена, великог грчког оратора. За неупућене да. Ми се овде ипак сви знамо.

Више пута је рекао да га гусле не интересују већ само покрет. Још једна неистина, а могуће је да неки амбициозни гуслари без дара мисле да ће тако коначно ући у финале па манипулишу његовом тако познатом еуфоријом. Има све препоруке да постане председник Савеза Гуслара Србије, па и лажну седницу на којој је наводно друштво одлучило да га кандидује. Та седница никада није одржана а не би ме чудило да има уредан наводни записник са те седнице са све печатом јер га никад није дао ни благајнику Будимиру Чавићу, нити дозволио било какав увид у пословање друштва, прихода и расхода а било је и донација.

Миломир Миљанић и Рашо Вучинић

МИЉАНИЋ И ЈЕКНИЋ СУ ЧАСНИ ЉУДИ 

Молим људе да не наседају на очигледне манипулације Вучинића јер се ради о часним људима, који нису ни били свесни подвала када их ословљава са сенаторима. Миљанић је један од најкултурнијих гуслара које сам ја упознао, господин у сваком погледу, Србин без мане и велики патриота. Јекнић исто. Да је дао Бог да су нам сви као он. Он то и жели. Вјешти манипулатор покушава да се сакрије иза таквих величина како би неупућени кренули да блате њих а он да каже па ето блате и њих а камоли мене. Тако он троши туђи ауторитет јер свој, бар кад су у питању гусле, нема.

ЛАЖНИ ПРОФИЛИ – ОБИЧНИ МИШЕВИ

Видим да ова полемика врви од лажних профила. Дражи ми је профил човјека који стоји иза својих ријечи па макар се ни у чему не слагали од лажног који ће бити у свему на мојој страни. Олош! Човјек који није кадар да стане иза својих ријечи већ из дубоког мрака коментарише и блати људе а да му не могу одговорити није човјек.

Такав је спреман да лаже, краде па и убије. То су мишеви који грицкају свој комадић украденог сира у својој дубокој рупици а по налогу газда или за свој рачун цијучу али не излазе јер их тамо чека мачор.
Пажња!!! Мишеви примећен је ооогромни мачор у близини ваше рупице!!!

КЕРБЕРИ – ЛАЈАЊЕ СЕ ПЛАЋА

Верујем да вам је јасно да није лако изаћи овако отворено и рећи многе ствари које се знају али се ћути…Свестан сам ја тога. Већ чујем лавеж кербера!!! Лајање се плаћа, ајмо хор!!!

Поштовани, нећу се љутити ако ово не објавите, скратио сам колико сам могао а да буде јасно, праштајте!!

Маринко Бајчета

Предсједник Оснивачке скупштине удружења Удружење грађана „ЦРНОГОРСКО ХЕРЦЕГОВАЧКИ ПОКРЕТ“
Предсједник Оснивачке скупштине удружења ДГ „Сердар Јанко Вукотић“

НАПОМЕНА: Ставови изнијети у овом писму представљају лични став аутора