• Традиционална јела Херцеговаца биће представљена у књизи “Укуси Херцеговине”, на којој ће рад ускоро почети и гдје ће своје мјесто наћи и сир из мијеха као аутентичан херцеговачки производ и важан дио нематеријалног насљеђа БиХ.

Директор Музеја Херцеговине у Требињу Ивана Грујић рекла је Срни да историјски списи из дубровачког архива помињу сир из мијеха 1379. године, као врло укусан и квалитетан сир.

“Сир из мијеха је настао као начин чувања сира у току љетног периода, док се стока велика и мала чувала на планини, тзв. катунско сточарство. Сам процес прављења сира је сачуван до данас, тако да је овај херцеговачки призвод један врло важан елемент нашег нематеријалног насљеђа БиХ”, навела је Грујићева.

Поред сира из мијеха, као гастро и социолошки феномен у књизи ће бити представљена и требињска пијаца.

Рад на књизи ускоро ће почети Завод за проучавање културног развитка Србије у сарадњи са Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске и Музејом Херцеговине у Требињу.

Грујићева је рекла да ће се пројекат реализовати ради унапређења знања о нематеријалној културној баштини и њеном промовисању у домаћој и свјетској јавности.

“Публикација жУкуси Херцеговинеж биће штампана као издање Завода за проучавање културног развитка из Београда, док ће конкретан садржај
бити договорен са стручњацима из Републичког завода, Музеја и другим заинтересовним странама”, појаснила је Грујићева.

Она је додала да ће, с обзиром на то да је Музеј Херцеговине већ учествовао и неколико пројеката када је ријеч о насљеђу традиционалне исхране становништва Херцеговине, издавачу бити уступљени резултати досадашњих истраживања кустоса Музеја Херцеговине.

Грујићева је за наредни период најавила и промоцију водича кроз традиционалну исхрану Херцеговаца, коју ће публиковати Музеј Херцеговине у коме су коаутори одређених поглавља етнолог виши кустос Божана Ђузеловић и кустос историчар Симо Радић.

“У овој публикацији пројекат жТрадиционлна исхрана Херцеговаца крајем 19. и почетак 20. вијекаж која претходи изради монографије, биће представљена најпознатија јела традиционалне херцеговачке кухиње са рецептима, што ће касније послужити и за пројекат жУкуси Херцеговинеж”, објаснила је Грујићева.

Она каже да ће, поред краћег стручног представљања традиционалне исхране, у публикацији навести јела која су и данас у свакодневној исхрани, као и оно што је баш аутентично херцеговачко, попут сира из мијеха.

Грујићева се нада да ће он у будућности бити уврштен на Унескову листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства.

Монографија “Укуси Херцеговине” ће, како је истакла Грујићева, бити обогађена и квалитетним илустрацијама, а биће писана на научно-популаран начин, прилагођена и за туристичку промоцију Херцеговине с обзиром на то да је гастро-туризам важна грана туризма који се и промовише посљедњих година посредством Херцеговачке куће и бројних винарија у Требињу.

“Један део ове монографије биће посвећен и требињској пијаци, и то је управо допринос истраживања кустоса Музеја, па ће тако субота у Требињу и суботња пијаца бити посебно приказане и као један не само гастро већ и социолошки феномен, који је одувек нудио све оно што су Херцеговци производили, а што даје посебност укуса и мириса Херцеговине”, рекла је Грујићева.

Срна/Глас Српске