• Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије изјавио је данас да су Житомислићи и околна села заживјели и да се испоставило да је била исправна одлука прије 12 година да се од српских порушених светиња први обнови манастир Житомислић.

Поводом 10 година од обнове манастира Житомислић, данас су у овом храму свету литургију служили владика Григорије, НЈегово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије, а одржана је и свечана академија.
Манастир Житомислић је у данашњем облику саграђен 1566. године, у исто вријеме када и Стари мост у Мостару, а постоје докази да је саграђен и раније. Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. године и завршена је 2005. године, када га је освештао НЈегова светост патријарх српски Павле.
Владика Григорије рекао је да је обнова манастира Житомислић један од најзначајнијих догађаја у његовом животу.
“Прије 12 година двоумили смо се да ли је значајније да почнемо обнову манастира Житомислић или Саборне цркве у Мостару. Тада смо се са двјема породицама донатора из Стоца и Мостара – Хамовићима и Пешкама, договорили да обнављамо Житомислић, јер је старији. Чини ми се да смо погодили. Народ се вратио у села и живот око Житомислића је заживио. Најљепше је што данас овдје видимо дјецу”, рекао је владика Григорије.
Владика Григорије је додао да се сада граде и Пребиловци и Саборна црква у Мостару, те да је сигуран да то не би било могуће без Житомислића.
На свечаној академији, владика Григорије је прочитао своју јако дирљиву причу која се темељи на истинитим догађајима везаним за Житомислиће.
Игуман манастира Житомислић Данило Павловић подсјетио је да је прије 13 година први пут служена литургија на рушевинама манастира, а да је прошло 10 година од освештања манастира.
Иако је све било разрушено, игуман истиче, да се увијек осјећало да је ово мјесто Свето, да је освештано и да је ту милост Пресвете Богородице и мученика Житомислићких.
“Обнављајући овај манастир, обнављао сам себе, сви заједно смо обнављали наше биће и наше постојање. Ми који живимо овдје у долини Неретве, већ 13 или 15 година враћајући се на своја згаришта, обнављали смо не само живот, него и своје људско достојанство. Ова светиња овдје постоји већ вијековима и свједочи и опомиње, те позива народ на покајање и благовијест Јеванђеља Христовог”, рекао је игуман Данило.

Игуман се присјетио ктитора Милорадовића из Дубрава код Стоца који су у 16. вијеку имали љубави, доброте и смјелости да обнове светињу манастира Житомислић, а посебно је захвалио српском бизнисмену Вуку Хамовићу, који је такође из Стоца, наводећи да без његове помоћи прије 12 година не би било могуће почети причу о обнови манастира Житомислић.
Хамовић, који је један од највећих донатора за обнову Житомислића, Срни каже да му је част што је могао помоћи обнову, јер су Житомислићи “прелијепо мјесто које дира у душу”.
Међу онима који помажу обнову порушених српских храмова у долини Неретве је славни српски кошаркаш Дејан Бодирога, који каже да је обнова манастира Житомислић велика ствар за све Србе.
“Прелијепо је видјети све ове људе и мени је велика част што могу бити овдје данас”, рекао је Бодирога.
Осим великог броја вјерника, међу званицама су били представници Католичке цркве, градоначелник Мостара ЛЈубо Бешлић и начелници источнохерцеговачких општина, те представници власти из Херцеговачко-неретванског кантона и Народне скупштине Републике Српске.
Владика Григорије и свештенство Житомислића навели су да су представници Католичке цркве од првог дана пружили руку Српској православној цркви и вјерницима у долини Неретве.
Људима који су се вратили у Мостар и околину обнова манастира Житомислић и других вјерских објеката значи пуно у духовном, али и сваком другом смислу, јер је Црква неријетко у тешким данима једина адреса на коју се могу обратити.
Повратник Видоје Судар из Баћевића присјетио се времена када се обнављао манастир. “Данас овдје осјећамо духовну стабилност. Што се тиче живота и економске стабилности, и даље је лоше”, каже Судар.
Међу првим повратницима у Мостар био је Милан Медан, који каже да се пуно тога промијенило у протеклих десетак година када је у питању живот повратника у долини Неретве. “Никад није било лако, али ствари иду набоље. Видим да доста људи ради, сналази се, куће се обнављају. Недостаје доста тога, али то је живот”, каже Медан.
Повратници напомињу да нема довољно институционалне бриге за Србе повратнике у Мостару, али да се поред многобројних проблема мостарски Срби данас осјећају као своји на своме.

Погледајте бесједу владике Гргорија овдје

Извор: Радио Требиње/Срна