•  Уочи Првог светског рата „Просвета”, српске земљорадничке задруге, соколи и побратими у Босни и Херцеговини умањивали су штетан утицај механа уверивши широке слојеве становништва о потреби писмености. (1)

Ристо Јеремић основао је почетком 1893. у Фочи Српско соколско-побратимско друштво са задатком да подиже физички и морално своје чланове и да води борбу против алкохолизма. Удружење је основало трезвеносну секцију. Аустро-Угарска власт је соколско друштво забранила и наредила да се гимнастичке справе униште. Друштво је наставило рад као трезвењачко под називом „Побратимство, Дружина православних Срба у Фочи“ и наставило је да негује соколске идеје.  (2)

Соколи су сматрали да се никакав крупнији преокрет није могао остварити без учешћа села и сељака, јер су они били језгро српског народа. (3)

Вођство Српског сокола у Босанској Градишци дошло је прво на мисао да се соколство пресади у широке народне слојеве помоћу Побратимства. Први пододбор Побратимства основан је у селу Разбоју код Босанске Градишке 1909. и друштво је основало соколску секцију. (4)

Рад на селу је за соколе био тежак. Соколски прегаоци су морали да се довијају да свакој својој речи  дају убедљиво оправдање пред властима. У очима службених фактора соколска друштва у градовима су била подложна јакој контроли. Власт је била сумњичава према активности српских сокола на селу. Поред пропаганде трезвености, међу побратимима су биле заведене соколске слободне вежбе ( и оне са слетова у Раваници). Пред балкански рат у Херцеговини је било неколико чета побратима и то : у Фатници (Билећа), Тријебњу, Опличићима, Клепцима, Дабар Пољу (Столац), Бијелом Пољу, Малом Пољу, Пијесцима (Мостар), Дужима (Требиње), Срђевићима, Липнику, Врби, Самобору, Добрељима, Мекој Груди, Коритима (Гацко), Фојници, Сурићима и Бојишту (Невесиње). Чете су приређивале годишње наступе и утакмице. Прва свечаност побратимских чета одржана је 1912 године у Добрељима под управом Соколског друштва Гацко. Исте године организован је јавни час у Фатничком пољу (Билећа) са утакмицама у витешким играма. На прослави Просветине десетогодишњице 1912 године у Сарајеву наступило је 128 вежбача у слободним вежбама. Сусрет побратима из Босанске Крајине на челу са братом Малићем са побратимима из Херцеговине које је водио Чедо Милић, био је сав у знаку светлих перспектива за будућност. Иступање сељака на градским приредбама, контакт са градом у коме је идеја национализма била сва у замаху, појачавала је свест горштака и дуброваца да се народ налази пред тешким и судбоносним задацима.

Херцеговачки прегаоци су на велеиздајничком процесу у Бања Луци били оптуживани да су се код цркве у Опличићима сви побратими заклели на верност револуционарној народној идеји дижући три прста ка небу. У сваком организованом побратиму аустроугарска владавина имала је заклетог непријатеља. Чета побратима наступала је у Мостару 3 јуна 1914 године заједно са соколским друштвом. Побратими су за време Првог светског рата настојали да пребегну и били су међу ускоцима у Црној Гори, добровољцима на Солунском фронту. Они који нису успели да пребегну били вешани и стрељани од стране аустро-угарске власти. После рата соколи су у Херцеговини настојали да обнове побратимске чете на селу. Због сукоба са странкама  није било великог успеха. За време I Соколског слета Жупе Мостар 1921 године биле су три чете са 22 вежбача у слободном вежбању. На иницијативу соколских прегалаца а  у вези са прославом педесетогодишњице Херцеговачког устанка кренуло се са оснивањем соколских чета на селу. (5)

Сарадњом Српских сокола са Побратимима јачала је национална свест на селу. Пред властима Побратими су били трезвењачко удружење. Они су припремали сеоско становништво за борбу за ослобођење и уједињење.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1. Милан Карановић, Сарајево, „Просвећивање народа ”, Уредио Војислав Гаћиновић, „Календар-Алманах Просвета 1925. издало друштво Просвета, Штампарија  „Обод” Сарајево, стр. 194;

2. „Развитак српског Соколства у Босни и Херцеговини“, уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 110, 111; „Српски соколски календар за 1914 годину“, Загреб, стр. 20;

3. „Од побратима до соколских чета“, „Споменица II Покрајинског слета Сокола Краљевине Југославије у Сарајеву 1909-1914-1934“, стр.108;

4. „Српски соколски календар за 1914 годину“, Загреб, стр.20; Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Београд 1934, стр. 105, 106, 107, 110,111, 112; Др. Војислав Бесаровић, „Соколство и трезвеност”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. децембар 1930,  бр. 30, стр. 3;  

5. „Од побратима до соколских чета“, „Споменица II Покрајинског слета Сокола Краљевине Југославије у Сарајеву 1909-1914-1934“, стр. 110. 111, 112, 113;