2800 дин (50 км)
Када неко потроши деценију свог живота да би написао 40 година историје свог завичаја онда му се мора скинути капа.
Потомак лозе која је изњедрила и чувеног јереја Обрена Ђ. Козића пречешљао је многе архиве и бројне публикације да би нам предочио вријеме наших предака.
Рецензент др Драга Мастиловић је истакао да је ово дјело помјерило сазнања о наведеном периоду посебно наглашавајући високу изворну вриједност овог дјела.
Нема породице из тог времена коју аутор није поменуо осврнувши се на вријеме доласка у Љубиње као и њихово поријекло.
500 дин (10 км)
Реч је о делу које је Јован Дучић написао 1908. године током боравка у Италији. Оригиналан назив дела је “L’ annesionne della Bosnia e dell’Erzegovina e la questione serba”, а штампан је у Риму у штампарији Лубрикана 1908. године
Дучић се показао као изузетан зналац међународних прилика и односа тога времена. Врло темељно приказује генезу историје интереса великих сила на Балканском полуострву. Текст ове књиге деценијама је био сакривен од српске јавности, а иако писан пре 106 година готово да је актуелан и данас.
Књига која садржи оригиналан рукопис на италијанском и превод на српском обогаћена је факсимилима докумената из тог времена и са белешкама приређивача Миладина Милошевића представља драгоцено историјско штиво.
1000 дин
Књигу чине 182 дипломатска списа и 14 извора из веома богате дипломатске каријере Јована Дучића, која је трајала од 1910. до 1941. у девет држава и 13 мисија. Приређивач ове књиге провео је деценије изучавајући Дучићеву дипломатску каријеру. Неки Дучићеви рукопис су по први пут представљени јавности. Његов особен стил писања као и врло прецизне анализе представљају практични приручник за садашње и будуће дипломате.
Као изузетно образован човек са прецизним анализама и прогнозама Дучићеви списи представљају право историјско благо. Како Дучић и о незанимљивим темама пише занимљиво за већину читалаца ова књига је прави бестселер.
500 дин
Српско-руско братство печаћено је вековима, често и крвљу, заједнички проливеној против истих непријатеља. Ти непријатељи чинили су и чине све да нас што више удаље и раздвоје, најчешће преко наше европеизиране и позападњачене интелигенције, али у дубини народног бића осећање српско-руске јединствености никада није било могуће угасити. Међу многим сличностима духа Срба и Руса, налази се и јак порив за састрадавањем, порив сажаљења над незаштићеним, како бићем тако и народом и та благочестива одлика красила је све јунаке овог диптиха о српско руским Промислитељским везама. Та “слабост” по западним мерилима вредности, претворила се у велику снагу Срба и Руса као народа, јер сила састрадавања уистину је велика сила и она је до данашњих дала остала у срцима руског и српског човека. Због тога треба веровати у препород свог рода, јер је много лакше преовладати грешке ума од грешака срца. Као и у књизи „Знаменити Срби у руској историји” и у овој књизи међу изобиљем руских делатника који су дали велики допринос у српској историји, поново смо се ограничили на симболичних 12 личности.
500 дин
Док су, по речима владике Николаја, српски синови одлазили на Запад са торбама препуним врлина, а враћали се са торбама препуним заблуда, са Истоком је било обрнуто – узајамна богољубива надоградња прожимала је многе српске великане у Русији, као и многе руске великане у Србији.
Промислитељске, мистичне везе између Срба и Руса грађене су вековима и ниједан непријатељ није успео да те везе покида…
400 дин
Ма колико то банално изгледало, у нашем животу увек има места за подвиге. Господ нам је заповедио да љубимо ближњег свога, а такви ближњи нису само наши укућани и сарадници у борби него и свако ко нам се нашао у близини, то јест свако кога нам Господ пошаље. Али, да нас лукави дух не би скренуо с пута и помешао у нашој свести хијерархијске вредности – схватање тога шта представља циљ а шта средство – ми морамо сачувати духовну трезвеност.
Управо су позивањем на духовну трезвеност и усклађеност наших жеља с нашим могућностима и испуњени текстови Ранка Гојковића.
400 дин
Ова књига – чији излазак сматра неопходним и правовременим архиепископ Владивосточни и Далекоисточни Венијамин – пламени је позив патриотама Русије да се врате вери својих отаца, коју су чували током целе историје Русије, да се врате Богу и постану Божији. Зато, ако желимо да спасемо Русију без Бога, тада ни рат више неће бити Божији, већ наш...
400 дин
Слом социјалистичког државног система, који је довео до ослобођења руске и српске Цркве од угњетавања комунистичке идеологије и партијског диктата, истовремено је довеo народе руске словенске цивилизације до страшне геополитичке катастрофе. Посебно су пострадали Руси и Срби, као народи који су у највишем степену сачували империјски менталитет. Размишљајући о последицама краха социјалистичког система, познати руски дисидент, филозоф Александар Зиновјев је афористички приметио: „Циљали су комунизам, а погодили Русију“. Ништа мање исправно није рећи: „Циљали су комунизам, а погодили Србију“.
400 дин
Тихомиров је, првенствено као верујући православни хришћанин, који је својом руском душом искрено заволео народ Српски, као посматрач са стране, у овој књизи покушао да испише Светосавско поимање српске историје, епохе светог Николаја Српског. По моме скромном мишљењу - више него успешно. Његово светосавско осмишљавање трагичних српских подела на четнике, партизане и љотићевце, (које су се из трагичног ратног периода, пренеле и у послератни период у српску емиграцију и које и данас трају) даје наду да се те поделе могу превазићи. У тренуцима када је наш народ пред провалијом, сличном оној у којој се нашао пред Други светски рат, превазилажење тих подела и повратак са содомског европског пута, на пут Светог Саве и Светог Николаја, представља услов биолошког опстанка Српског народа.
400 дин
Главни задатак Свете столице данас се огледа у постизању признања Православних Цркава примата римског епископа, које се може крајње широко тумачити и замислити као главешинство његове власти. Кључну улогу у остваривању тога треба да одигра константинопољски патријарх Вартоломеј, који заузима јасну проримокатоличку позицију и истовремено проамеричку позицију. Он треба да утврди у Православљу, од папизма позајмљену идеју о константинопољском патријарху као видљивој глави Православне Цркве, са посебним прерогативима његове власти, да би, пошто обједини све Помесне Цркве под своју власт, ставио их под контролу папе, чије је првенство он спреман да призна.