Данас се навршава 29 година од смрти Влада Шегрта. Након скоро три деценије од смрти овог партизана кога је у комунистичку партију примио Сава Ковачевић српска јавност је подијељена. Биографија у којој се истиче изузетна храброст у борби против окупатора произвела је политичког комесара Ластве у чин генерала. Међутим, по команди Саве Ковачевића, чија је десна рука био Владо Шегрт, у Херцеговини је побијено на стотине људи само из разлога што се посумњало у њихову лојалност комунистичкој партији. Колике су биле размјере тих злочина у Херцеговини 1941. и 1942. године свједочи извјештај Васа Мискина – Црног, члана комитета КПЈ за БиХ од 28. априла 1942. године на састанку Окружног комитета КПЈ у Фатници. Према том извјештају, казнене експедиције Оперативног штаба за Херцеговину убиле су, до тог времена више од 500 људи (махом цивила). Данас, на 29. годишњицу смрти Влада Шегрта портал Слободна Херцеговина објављује један од његових посљедњих разговора који је објавио новинар Марко Лопушина у листу „Интервју“ у мају 1983. године.   Превише говоримо о нашим дуговима иностранству, о тим привредним тешкоћама, а премало о братству и јединству, о нашем заједништву, које је у неким срединама озбиљно угрожено. Дужни смо. Добро, и ја ћу под старе дане да стегнем каиш, не желим дугове, не желим да будемо ничија колонија, али не желим ни да се толико свађамо Мај 1983: Иако је као члан ЦК СКЈ и ЦК СК Босне и Херцеговине још 1960. године отишао у пензију, Владо Шегрт и данас веома активан, налази се у првим редовима, у борби, онако како је то чинио и као командант партизанских јединица. Свакодневно добија позиве радника, студената, грађана, да им говори. Владо Шегрт још ниједан позив није одбио. Недавно сте, чујемо, говорили студентима о нашем заједништву, али и о деобама. Шта је био повод за то? – Повод је наша стварност, младићу! Сваким даном смо све даље једни од других, а ја то не могу да поднесем. Ја те наше диобе мрзим, омрзао их још као дијете… Сјећам се када је Црна Гора капитулирала 1916. године, отац је као добровољац отишао са војском у Албанију. Стричеви су ми у Требињу објешени. Мајку, три моје сестре и мене, Аустријанци су отјерали у логор. И ту сам видио зло… Имао сам девет година. Сваког дана су нас дјелили и одвајали. Нас дјецу сељака и радника, на једну страну, а дјецу осталих, на другу. Они би за доручак добијали чашу млијека и кифлу, а ми киселу репу и кило хљеба на шеснаест људи. Тада сам осјетио горчину диоба и подвајања људи… НИСАМ ХТИО ДА УЧИМ ЊЕМАЧКИ ЈЕЗИК Међутим, када сте кренули у школу, опет су вас, децу, подвајали? – Да. У том логору направе они неку школу и одвоје нас неколико да учимо њемачки језик. Мајка ме је стално молила да не учим: „Немој Владо, ‘оће да нас германизују, да ми те одведу…“ Одбио сам да учим. Тукли су ме, грдне сам батине попио. Кад је неки наставник Вукрес, Хрват, видио да сам тврдоглав, дође да ме убјеђује, па вели: „Учи ти, сине, ова ће се земља ионако распасти.“ Нисам му вјеровао. Опет сам слабо учио и опет су ме стално тукли због тога. Тај отпор према окупатору и националној подвојености, касније је, под утицајем Николе Ковачевића, вашег комшије и великог комунисте, прерастао у комунизам. Никола вас је примио у СКОЈ, а Сава Ковачевић у Комунистичку партију 1931. године. Како, се то догодило? –  Кад сам те године дошао из војске, гдје сам активно радио као комуниста и зато био ухапшен и мучен у затвору, срео сам Саву. Он ми каже: „Да прошетамо мало, дуго се нисмо видјели…“ И кренемо у ноћ, онако сами. Кад ће он мени: „Пошто си све то издржао у Сплиту, одлучили смо да постанеш члан КПЈ и члан Мјесног комитета Грахово. Дођи у сриједу на састанак код пекара Лазовића.“ Ја се збуним, нешто ми није јасно, па питам: „Па, зар ја досад нисам био члан Партије?“ „Не, вели, био си само скојевац!“ И тако, дођем на састанак и добијем задатак да формирам партијску организацију у Ластви, што сам већ 1932. године и учинио… ПАРТИЗАНСКИ КОМАНДАНТ МОГАО ЈЕ ДА БУДЕ САМО ЧОВЈЕК БЕЗ МАНЕ Одмах по избијању устанка постали сте командант партизанских јединица. Шта је за вас тада значило бити командант? – Бити командант у НОБ-у значило је бити човjек без мане, човjек кога красе врлине. Командант је био само онај ко је био храбар, сналажљив, ко је волио људе и умио да стекне њихово повјерење. Јер, ја сам те људе водио у борбу, у смрт и они су, вјерујући мени, вјеровали да сви заједно чинимо нешто свијетло. Ја то повјерење никада нисам изневјерио. Никада у бригади нисам имао љубимце међу борцима. Сви су ми били једнаки. Али, увијек сам настојао да будем први у борбеним редовима, то је за мене било правило број један, лични примјер. Сви ти људи, борци, партизани нису могли другачије да те цијене, да те заволе. Они су били добровољци. Бити командант таквим људима значило је предводити људе који су одлучили да се бију, па и да погину… Чак ни у петој офанзиви никога нисам могао да мобилишем. Чим неког мобилишем, он увече побјегне. Зашто онда од њега да стварам непријатеља. То је тражило и високу одговорност за сваког човека. Како сте тих ратних дана одржавали високи морал бораца? – Личним примјером. Ја се нисам, као неки команданти, одвајао и издвајао од бораца. Заједно са њима јео сам, спавао. Волио сам своје борце, али вољели су и они мене. Пушио сам заједно са њима, шалио се. Али, у борби сам био строг. Не зато што сам се бојао њихових грешака, већ сам желио да извршимо задатак успјешно, да побједимо и да изгубимо што мање бораца. Ја сам се ријетко када повлачио, ја сам непријатеља тјерао да се повлачи. Јер, зна се, ко бјежи тај и батине добије… ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈТЕ: ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице “народних хероја” САВА КОВАЧЕВИЋ ЈЕ ПОСЕБНО ЦИЈЕНИО МУСЛИМАНСКЕ БОРЦЕ Ви сте у вашим јединицама, међу борцима, имали и Црногорце, Србе, Хрвате, Муслимане. Шта мислите о тезама које се чују последњих … Настави са читањем ОВАКО ЈЕ ЗБОРИО ВЛАДО ШЕГРТ: На Голом отоку издајници су се тукли међусобно, а друг Тито им је пружао шансу да се поправе!