• Прије неколико вечери у Требињу завршен је први Меморијални футсал турнир „Драган Зеленовић – Зелени“, који су организовали бивши ученици и пријатељи познатог требињског наставника физичког васпитања. Он је читав радни вијек провео у ОШ „Вук Караџић“ у Полицама, која је у граду на Требишњици познатија као „Трећа основна школа“.

У конкуренцији 16 екипа, турнир који је игран на полигону спортских игара ове школе освојила је екипа „No-Mi“ из Херцег Новог. Момци из екипе „No-Mi“ у полуфиналу су побиједили мостарску екипу МНК „Модерна“ резултатом 7:0. Други полуфинални пар била је екипа „Горица“, која је у градском дербију била успјешнија од екипе „Горња Хрупјела“ са 3:1. У финалу је „No-Mi“ савладао „Горицу“ са 2:0, док је у утакмици за треће мјесто МНК „Модерна“ бољим извођењем пенала била успјешнија од Горњих Хрупјела резултатом 2:1.

За екипу „No-Mi“ прво мјесто освојили су: Вук Радојичић, Ратко Бошковић (капитен), Лазар Костић, Никола Цимбаљевић, Никола Пејовић, Бошко Мандић, Горан Давидовић и Павле Вукчевић.

За најбољег играча турнира проглашен је Никола Пејовић из екипе „No-Mi“. Најбољи стријелац је Горан Ковач из Горњих Хрупјела, док је за најбољег голмана проглашен Немања Чичковић из екипе „Горица“. Млади Новљани, који су иначе специјалисти за мали фудбал, играју од 2010. године – осим у Херцег Новом и Боки, и широм Републике Српске, а чести су гости и у другим срединама, посебно на турнирима у Србији.

„Клуб под овим именом и мојим спонзорством игра већ 15 година и постигли смо завидне резултате, како у Црној Гори, тако и на турнирима у Републици Српској и у Србији. Ово је тренутак за понос што смо минулих дана у Требињу били најбољи на турниру који носи име професора Драгана Зеленовића Зеленог (1940–2018), који је рођен у Гацку, а живио је и цио радни вијек провео у Требињу. Његови пријатељи и бројни ученици истичу да је био педагошка и људска величина, синоним за спорт и физичку културу не само у школи у којој је радио, већ и шире – у свим срединама гдје су његови ученици били познати спортисти Требиња, али и у другим клубовима, а више њих је облачило и дрес репрезентације. Ових дана, док још славимо успјех са турнира у Требињу који носи име Драгана Зеленовића, многи моји познаници из Требиња, Билеће и Гацка истичу да је овај стасити Херцеговац био и остао синоним доброте. Знао је по имену све своје ученике, свима се јављао и упућивао их да се доказују у требињским спортским клубовима. Поносан сам што је покренут овај турнир у спомен на једног таквог човјека какав је био Драган Зеленовић, а организатори ће у мени и мојој фирми убудуће имати сарадника да овакви турнири и дружења у спомен на тог човјека буду још бољи и масовнији“, рекао је за „Слободну Херцеговину“ Здравко Мишељић, родом из Мируша – села које више не постоји јер је сада под водом Билећког језера.

„Моја фирма ‘No-Mi’ носи име по мом брату Новаку Мишељићу, који је и сам био спортиста и који је несрећним случајем страдао у борби за слободу у Херцеговини од 1992. до 1995. године. Именом које сам дао својој фирми, а које носи и екипа која је за деценију и по освојила 25 пехара и медаља, желим да сачувам име мог покојног брата и увијек сам спреман да помогнем младе људе – спортисте, као и бројне хуманитарне акције у родној Херцеговини, Боки и шире“, закључио је Здравко Мишељић.

Здравко Шакотић