Док већина његових вршњака љетни распуст проводи на градском асфалту, осамнаестогодишњи Урош Станишић са Врачара сваке године одлази у Биоце — село удаљено двадесетак километара од Требиња. Тамо га чекају породично домаћинство и стока о којима брине заједно са мајчиним ујацима.
У Биоце је први пут дошао као дијете. Оно што је тада дјеловало као љетна авантура, са годинама се претворило у унутрашњу потребу и мјесто којем се редовно враћа. Данас Урош дио распуста проводи далеко од градске вреве, у насељу у којем је остало свега неколико домаћинстава. За своје село тражи само једно — да се до њега може нормално стићи.
Пет домаћинстава и живот у зору
У Биоцима данас живи десетак мјештана, распоређених у пет домаћинстава. Урош борави код ујака Драгана и Бранислава Мијановића, који никада нису напустили завичајно огњиште.
Његов сеоски дан почиње у рану зору. Посла има много, а за одмор мало времена: брине о коњима и кравама, гони стоку на пашу, чува јагањце, пласти сијено, окопава кртолу и раштан и доноси воду са чатрње.
Село је донедавно било и без електричне енергије. Иако је струја у међувремену стигла, главни проблем је остао — асфалт.
Пут као услов за опстанак
Од Требиња до Биоца има укупно 20 километара, али је за нормалан приступ потребно асфалтирати још око шест километара дионице. Без тога, допремање хране, материјала и свега неопходног за домаћинство представља свакодневну борбу.
Урош не тражи луксуз ни скупе пројекте, већ основне услове за живот.
„Не тражим ништа за себе, само бих волио да нам направе пут. Да лакше дођемо до куће и допремимо све што нам треба за стоку и живот. Асфалт би нам донио сигурнију будућност и спријечио да се село потпуно угаси и заборави.”
Урош са дједом Браниславом
Док је градским становницима асфалтирана улица нешто што се подразумијева, за мјештане Биоца то је питање опстанка. Иако су градске власти у Требињу упознате са овим проблемом, рјешење још увијек чека због других приоритета. За ово мало село, међутим, тих шест километара значи много више од обичног пута — значи останак и живот.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
