ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ ЗА ШКОЛСТВО У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ – 135 ГОДИНА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У БЕРКОВИЋИМА

  • Позив на представљање монографске студије „Основна школа у Берковићима 1889-2024.“

 

„Основна школа у Дабру, на локалитету Поратак, отворена је 1889. године под именом – Народна основна школа у Дабар Пољу и радила је као четвoрогодишња. Године 1906. добила је назив Народна основна школа Берковићи. Похађали су је ученици са подручја тадашњих катастарских општина Хатељи, Берковићи, Хргуд и Бијељани. У вријеме отварања школе у Дабру, радиле су: Народна основна школа у Стоцу (1882) и српске школе у Стоцу (1850) и Поплату (1868). Школа у Влаховићима отворена је 1897. године.

***

Школа у Берковићима може бити поносна на своје ученике. Факултете је завршило око 500 бивших ученика, а више школе око 150 ученика. Титуле доктора наука стекло је 10 бивших ученика, магистра наука 10 ученика, а звање специјалисте у струци 8 ученика. Неки од ученика су постали књижевници, академски сликари, глумци, државни функционери, амбасадори, народни посланици, одговорне особе у правосуђу (судије, тужиоци, адвокати), привредници, државни репрезентативци у разним спортовима и друго.“ – (извод из Резимеа)

 

РЕЦЕНЗИЈЕ

„Монографска студија Основна школа у Берковићима 1889–2024 документарна је научна публикација која подацима, аргументима и тумачењима њеног аутора проф. др Миленка Кундачине свједочи о развојним токовима једне познате и признате основне школе у Херцеговини.

Монографска студија Основна школа у Берковићима 1889–2019. није само књига коју проф. др Миленко Кундачина поклања Основној школи „Његош” као историјски споменик за прошла времена већ је то књига коју аутор дарује широј просвјетној јавности.“ – академик др Драго Бранковић, професор емеритус, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бањалука

„Укупно гледајући, аутор др Миленко Кундачина је написао дјело вриједно сваке пажње, својим обимом, мноштвом података и њиховом анализом из свих области и облика дјеловања рада Основне школе у Берковићима.

Дјело неће препустити забораву, лишити будуће генерације сјећања, памћења и успомена на своје претке, на све оне што су учили у овој школи – установи васпитања и образовања. Без ентузијазма аутора много тога из живота и рада школе остало би незабиљежено, односно заборављено. Књига може бити значајан подстицај за будуће генерације ученика за даље напоре и борбу за стицање знања.“ – професор др Вељко Банђур, редовни професор Универзитета у Београду, члан Српске академије образовања

„Ученици који су завршили ову школу у монографији ће препознати многе занимљивости, јер ће пронаћи и своје име или име својих другова, учитеља, наставника и директора, али и имена других радника, који су годинама радили у школи.

Монографска студија „Основна школа у Берковићима 1889–2024” аутора др Миленка Кундачине, професора емеритуса, вриједан је документ о једној установи, о једном крају, становницима и протеклом времену. Она је снажно свједочење и приказ школског, културног и другог живота народа Дабра, Хргуда и Дабрице у посљедњих 135 година.“ – Радован Чокорилo, редовни професор Универзитета у Новом Саду

О АУТОРУ

Миленко (Жарко) Кундачина, (24. март 1947, Хатељи, Дабар). Основну школу завршио у Берковићима, а Учитељску школу у Мостару. На Педагошкој академији у Мостару стекао звање наставника физике и техничког образовања. Дипломирао физику на Одсјеку физика и техничко образовање на Факултету индустријске педагогије Свеучилишта у Ријеци и педагогију на Филозофском факултету Универзитета у Приштини. Титулу магистра политичких наука стекао је на Факултету политичких знаности Свеучилишта у Загребу (1981). На Високој војнополитичкој школа ЈНА у Београду стекао титулу доктора војнополитичких наука (1989), а на Филозофском факултету Универзитета у Скопљу титулу доктора педагошких наука (1992).

Горан Лучић

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Pingback: Слободна Херцеговина » МИЛЕНКО КУНДАЧИНА: Друштво које је ставило образовање на маргину не може бити просперитетно!

Оставите коментар