• Отишао је човјек чије је име међу Требињцима и Херцеговцима у Београду деценијама било синоним за честитост, достојанство и тихо доброчинство. У вјечност се преселио Обрад Ћук, привредник, истакнути друштвени дјелатник и, изнад свега, велики господин на кога су с поносом гледали Херцеговци и Требињци у Београду.

Обрад је рођен 12. јануара 1940. године у Подосоју, засеоку питомог Љубомира надомак Требиња, у честитој породици оца Шпира и мајке Саве (рођене Милићевић, из Звјерине изнад Билеће). Растао је као претпосљедњи од шесторице браће, од којих данас у животу остаје још само Милан (89), настањен у родном Требињу.

Пут искушења и раног сазријевања

Живот Обрада Ћука од малих ногу је пратио сурову судбину његовог завичаја, растрзаног идеолошким сукобима. Због ујака Мата Милићевића, чувеног херцеговачког устаника и команданта ЈВуО, Обрадова породица била је изложена жестоком прогону. Отац и мајка су завршили у тамници, а дјеца, препуштена сама себи, ратне и поратне године провела су далеко од куће, потуцајући се од немила до недрага.

Тек након ујакове смрти 1949. године, породица успјева да пронађе свој мир. Због ратних недаћа, Обрад у школу полази са три године закашњења, али урођени таленат и херцеговачка оштроумност брзо надокнађују пропуштено. Након завршене основне школе у Љубомиру, у Требињу завршава Средњу економску школу, као припадник њене прве, историјске генерације.

Животни пут га, уз помоћ старијег и већ оствареног брата Љуба, најприје води у Какањ гдје ради у руднику угља, а потом у Зеницу, гдје је кратак период провео као наставник у школи. Своју професионалну будућност заокружује у Београду, гдје уписује и успјешно завршава Економски факултет.

Након дипломирања 1966. и одслуженог војног рока, Обрад се 1968. године запошљава у „Електроистоку“ (данашња Електромрежа Србије). Иако су се предузећа кроз деценије трансформисала и мијењала називе, он је остао вјеран електроенергетском систему у којем је провео готово читав радни вијек. Стрпљивим радом, изузетном финансијском стручношћу и људским ауторитетом израстао је у једног од најугледнијих руководилаца српске електропривреде.

Његов професионални ауторитет и друштвени углед препоручили су га за бројне високе и одговорне функције у јавном животу. Између осталог, био је предсједник Скупштине „Дунав осигурања“ и потпредсједник Женског атлетског клуба „Црвена звезда“.

Нераскидива веза са завичајем

Обрад је током читавог живота остао дубоко и нераскидиво везан за своје Требиње и Херцеговину. Свој завичај никада није заборављао, а његова љубав према родној груди највише се истакла онда када је било најтеже. Током тешких ратних и поратних година, несебично је помагао родно Требиње и активно учествовао у прикупљању и организовању хуманитарне помоћи за свој народ.

На готово сваком окупљању Требињаца био је међу првима који су долазили и међу посљедњима који су одлазили. Није тежио првом реду нити јавним похвалама, али је био човјек на кога се увијек могло ослонити.  У раду Удружења учествовао је са огромном енергијом и посвећеношћу, обављајући десет година, између осталог, и одговорну функцију предсједника Скупштине Удружења.

Поводом његовог одласка, предсједник Удружења Жарко Ј. Ратковић упутио је дирљиве ријечи које најбоље описују Обрадов карактер и племенитост.

„Све је мање људи таквог соја. Господствен, тих и одмјерен. Одлазак Обрада Ћука је ненадокнадив губитак. Ми, Требињци и Херцеговци у Београду, били смо поносни да кажемо да је он наш земљак. Помагао је без много буке. Доказивао се дјелима, а не ријечима.“

Поред свих професионалних и друштвених успјеха, Обрадов највећи понос и најчвршћи ослонац била је његова породица. Од 1977. године био је у складном браку са супругом Душанком (рођеном Фрањић), са којом је подигао и на прави пут извео двојицу синова, Вељка и Бранка. Иза себе оставља и снаху Ранку, као и своју највећу радост – унуку Катју.

Обрад Ћук одлази у вјечност онако како је и живио – тихо, достојанствено и господски. Његово име остаје упамћено као примјер човјека који је часно служио својој породици, струци, завичају и своме народу.

Сахрана Обрада Ћука биће обављена у четвртак, 2. јула 2026. године у 12 сати на Новом гробљу у Београду.

Вјечан му помен и царство небеско.