ТРОЈЧИНДАНСКО САБОРОВАЊЕ ХЕРЦЕГОВАЦА У ВРШЦУ: Глас гусала и оперских вила (ФОТО)
-
Јубиларно 15-о херцеговачко саборовање у Граду подно Вршачког брега, а уочи Тројчиндана, протекло је у знаку епске и лирске варијанте у програму или наступа народних гуслара из Београда и Сечња,али и оперских дива Бисерке Филиповић и Мирјане Бегенишић из Народног позоришта Београд.
Паја Јовановић га је сликао, Васко Попа му пјесме писао, архитекта Драгиша Брашован га градио,а Јован Стерија Поповић му тепао- „Вршац,лепа варош“. Изњедрио је овај град и многе друге великане, али нису му само они „пришивали“ епитет једне од најљепших војвођанских чаршија. Ако не и –најљепше..
Вршац је ове године, по јубиларни 15-и пут, угостио Херцеговце,не само из овог богомчуваног града,него и из завичајних удружења из Београда,Новог Сада, Зрењанина, Панчева, Суботице, Бањалуке..Програм је,како и приличи дану и претпразничкој вечери уочи Свете Тројице, отворила изворна пјевачка група „Ерцеговина“ из Сечња,мушком и женском завичајном пјесмом и натпјевавањем.
Мала моја ,ја те нећу,све да ми те у џеп мећу!
-Ђе си чуо моја драгане, да ђевојка у џеп стане?!
Касније ће им се придружити и гуслар Мајо Милошевић,који је пјесму усмјеравао и заводио „за Голеш планину“!
Новоформирана група потомака друге и треће генерације колониста- Билећана, на путу је да, својим квалитетом и ентузијазмом, прерасте у озбвиљно културно-умјетничко друштво и истинског чувара светосавске традиције.
Ређали су се,све бољи од бољег, све заноснији од заносних: народни гуслар Славко Алексић, познати српски поета Благоје Баковић, етно појац Сташа Копривица,чланица Школе гусала „Сандић“, здравичар Вукојица Сандић, најмлађи учесник програма 9-огодишњи гуслар Миодраг Спремо, такође из Сандићеве школе гусала,који ће момачки запјевати,а потом и коло народно повести, глумица Оливера Викторовић-Ђурашковић, популарни бенд „Боја ноћи“,док су звијезде вечери, свакако, биле оперске диве из Београда Бисерка Филиповић и Мирјана Бегенишић. Да народ не иде пресахлом извору,и да му треба жива ријеч, потврдио је вршачки протонамесник Александар Станојловић,благословом вечере и дивном беседом,а скуп је поздравио и Миодраг Линта, народни посланик и предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону.
И све то под окриљем, увијек насмијаног са вазда раширеним рукама, домаћина Божидара Пашајлића.Он је посебно поздравио ратног команданта Новицу Гушића и остале команданте, официре и војнике ВРС и Војске Србије,и све завичајце,од Бањалуке до Београда.
Пашајлић је додијелио и награде на традиционалној томболи:10-одневно љетовање у Аспровалти (Грчка), дар вршаччког Удружења, викенд на Копаонику,викенду мотелу „Моско“ и друге..
Ратни командант Миленко Лаловић, још на фронту закићен овим изузетним дијелом народне ношње Херцеговаца и Црногораца и надимком „Заврата“, није морао чекати томболу, он је од домаћина примио на поклон капу заврату,као симбол пријатељства искованог у Подвележју у најтежем ратном вихору…За узврат је казивао стихове своје истоимене пјесме „Заврата“!
-Шта је то,па је Сијело у Вршцу постало „херцеговачки бренд“?, упитао се др Божидар Миловић, предсједник Удружења Срба из Херцеговине у Новом Саду, док смо магистралом кривудали кроз банатске равнице и сокаке. Кад смо у тропској војвођанској ноћи у ситне сате, пуни добрих вибрација,али и цицваре мајке Анђе,торотана и кромпира ,хитали ка Новом Саду, једва заобилазећи јежеве и јазавце на путу, закључио је да је то она већ речена епско-лирска варијанта у програму и, готово, харизматични домаћин Божо Пашајлић..Ово је само дио одговора,јер тајни има их још. „Вршац,лепа варош“!
Миливоје Бештић