• Начелник општине Љубиње о шест година управљања малом херцеговачком заједницом — од санације запуштених јавних предузећа, преко насеља Хандеци и соларне електране у Банчићима, до отварања хотела и борбе против демографског пада

Кад се говори о малим локалним заједницама у Републици Српској, приче се најчешће своде на два обрасца — или на носталгију за оним што је некада било, или на малодушност према ономе што нестаје. Разговор са начелником Општине Љубиње Стевом Драпићем разликује се од таквих шаблона. Шест година након преузимања функције, он говори о конкретним бројкама: о предузећу које је прије само шест година тонуло у дуговима од милион марака, а данас послује стабилно; о 24 додијељена плаца у новом насељу за младе брачне парове; о концесији за соларну електрану снаге 102 мегавата која ће општинском буџету доносити око 800.000 КМ годишње; о индексу наталитета који је, упркос свему, изнад републичког просјека.

Ништа од тога није представљено као завршена прича — Драпић подjеднако отворено говори и о томе шта тек предстоји, гдје је сарадња са вишим нивоима власти каскала, и колико је демографски пад и даље највећи изазов који надилази могућности једне општине. Управо та мјера — понос без уљепшавања и амбиција без патетике — чини овај разговор вриједним пажње далеко изван граница Љубиња.

• Тек завршени 20. Хуманитарни турнир малог фудбала у Љубињу већ годинама окупља велики број младих спортиста и гостију из региона. Колико овакве манифестације доприносе промоцији Љубиња и развоју локалне заједнице?

— Турнир у малом фудбалу у Љубињу већ више од двадесет година представља један од најзначајнијих спортских догађаја у нашем мјесту. Током година мијењао се његов концепт. У почетку је то био турнир на којем су наступале екипе из региона, уз учешће бројних познатих играча. Међутим, временом је добио једну нову, посебну димензију — постао је хуманитарни турнир, на шта смо посебно поносни.

Финале турнира у Љубињу пратило је скоро хиљаду гледалаца Фото: @fellan

Сваке године приход од улазница намијењен је помоћи некој социјално угроженој породици или појединцу којем је помоћ потребна. Управо та хуманитарна димензија чини овај турнир посебним. Он више није само спортско такмичење, већ показатељ солидарности наших људи и спремности Љубиња да помогне онима којима је помоћ најпотребнија.

• Како бисте оцијенили стање у Љубињу данас у односу на период када сте преузели функцију начелника?

— Мислим да је данас ситуација у Љубињу боља него прије шест година. Прије свега, желим да истакнем да сам затекао стабилно стање у буџету, захваљујући домаћинском односу мојих претходника Веска Будинића и Дарка Крунића. То нам је свакако олакшало да наставимо са развојем и реализацијом нових пројеката. Највећи изазови са којима смо се сусрели били су везани за функционисање јавних предузећа и установа. ЈУ Дом здравља Љубиње је прије неких шест година имао дуговања од скоро милион марака. Градска чистоћа је била у стечају, стање у Водоводу релативно добро, а данас су то ипак стабилна предузећа која позитивно послују.

• А шта, конкретно, издвајате као свој најзначајнији резултат?

— Посебно сам поносан што смо и кадровски ојачали „Градску чистоћу“, набавили нови камион за одвоз смећа вриједан 350.000 КМ, набавили нове контејнере и значајно унаприједили комуналне услуге. Сматрам да је Љубиње данас уређенија и функционалнија локална заједница. Наравно, простора за напредак увијек има, а један од приоритета у наредном периоду биће даље унапређење система водоснабдијевања. Како сам у локалну управу дошао из привреде, посебно сам поносан на свако ново радно мјесто које је створено у Љубињу. За мене је то највећи резултат. Прије три године, уз подршку Општине, гдје смо обезбиједили и адаптирали пословни простор, предузеће „Бил-кон“ из Билеће отворило је пословницу у Љубињу која данас успјешно послује и запошљава око 25 радника. Свако ново радно мјесто је најбоља инвестиција, јер су привреда и запошљавање основа останка младих људи и развоја наше општине.

Такође сам поносан и на бројне инфраструктурне пројекте који су реализовани — реконструкцију главне улице, обнову зграде Општине, унапређење услова у Дому здравља и Дјечијем вртићу, као и бројне друге пројекте који су допринијели квалитетнијем животу наших грађана.

• Изградња новог насеља Хандеци један је од најзначајнијих пројеката у општини. У којој је фази његова реализација и шта ће тај пројекат донијети Љубињу?

— Пројекат насеља Хандеци представља једну од најважнијих демографских и развојних инвестиција у нашој општини. До сада смо по повољним условима додијелили 24 плаца, углавном младим брачним паровима, а сљедећи корак је расписивање тендера за изградњу комплетне инфраструктуре чија је вриједност око 850 до 900 хиљада КМ. Наш циљ је да створимо модерно и савремено насеље које ће младим породицама обезбиједити квалитетне услове за живот и омогућити им да остану у Љубињу, овдје заснују породице и граде своју будућност. Оно што нас посебно радује јесте чињеница да интересовање не показују само људи из Љубиња, већ и људи из других крајева Републике Српске и дијаспоре. То показује да Љубиње све више препознају као мјесто погодно за живот.

• Посљедњих мјесеци говори се и о отварању хотела. Колико је ова инвестиција значајна за развој туризма и привреде општине?

— Љубиње има значајан туристички потенцијал. Нашу будућност видимо у развоју туризма. Имамо изузетан географски положај, близину Јадранске обале, очувану природу и богато културно-историјско насљеђе. Мостар је удаљен око 50 километара, Требиње око 55 километара, Дубровник око 80 километара, а до мора се стиже за мање од сат времена вожње. Међутим, туризам је тешко озбиљно развијати без квалитетних смјештајних капацитета. Зато смо протеклих шест година радили на рјешавању питања хотела који је био у власништву Владе Републике Српске. Успјели смо да власништво буде пренесено на Општину Љубиње и да пронађемо инвеститора који ће хотел ставити у функцију. Са фирмом „Стон капитал“ д.о.о. Љубиње, односно господином Мишом Илићем, потписан је уговор о закупу, а радови су у завршној фази. Очекујемо да хотел буде отворен у наредном периоду. Ова инвестиција ће бити велики искорак за туризам и укупну привреду Љубиња, јер ћемо коначно добити смјештајне капацитете који су неопходни за даљи развој туристичке понуде.

• Јавност са великим интересовањем прати и пројекат фабрике дувана. Гдје се тренутно налази та инвестиција и колико нових радних мјеста би она могла да донесе?

— Пројекат фабрике дувана је значајан за Љубиње јер свака нова инвестиција која може да отвори нова радна мјеста има велики значај за нашу локалну заједницу. Општина је отворена за све инвеститоре и настојимо да створимо најбољи могући амбијент за улагања. Наш задатак је да обезбиједимо административну и инфраструктурну подршку како би овакви пројекти могли да се реализују. Ова инвестиција је још у фази припрема и разговора, али очекујемо да се у наредном периоду наставе активности на њеној реализацији. Отварање нових радних мјеста био би значајан допринос економском развоју Љубиња и задржавању младих људи у нашој општини.

• Херцеговина постаје једно од најважнијих подручја за производњу електричне енергије. Какву улогу Љубиње има у том процесу и какве користи ће грађани имати од пројеката соларних електрана?

— Наш најзначајнији неискориштени ресурс управо су обновљиви извори енергије. У том правцу смо радили и прошле године је потписана концесија за изградњу једне од највећих соларних електрана у Републици Српској, на подручју села Банчићи. Компанија „Алтер Енерџи“ је са надлежним министарством потписала уговор о концесији за изградњу соларне електране инсталисане снаге 102 мегавата, на површини од 138 хектара необрадивог земљишта. Према процјенама, електрана би требало да производи око 144 гигават-часа електричне енергије годишње. За Општину Љубиње посебан значај имаће приходи од концесионе накнаде, гдје очекујемо око 800.000 КМ годишње. Та средства ћемо усмјеравати у даљи развој општине — у инфраструктуру, комуналне системе, подршку привреди и стварање бољих услова за живот наших грађана. Као локална заједница урадили смо све што је било у нашој надлежности — усвојили регулационе планове, пружили административну и техничку подршку инвеститору и створили предуслове за реализацију пројекта. Очекујемо да радови почну у што скоријем року, јер ова инвестиција може бити један од најзначајнијих развојних пројеката Љубиња.

• Путна инфраструктура је један од предуслова привредног развоја. Који су путни правци и инфраструктурни пројекти данас приоритет за Општину Љубиње?

— Путна инфраструктура је један од основних предуслова привредног развоја. Без квалитетних путева, електроенергетске и комуналне инфраструктуре тешко је говорити о новим инвестицијама, отварању радних мјеста и опстанку једне локалне заједнице. Општина Љубиње улаже максималне напоре у модернизацију путне мреже. Уз средства из општинског буџета, помоћ грађана и различитих донатора, успјели смо да асфалтирамо више од 11 километара локалних путева, а радимо и на уређењу сеоске путне инфраструктуре. Ипак, кључни пројекат за Љубиње јесте реконструкција магистралног пута Љубиње–Столац, односно дионице Жегуља. Према информацијама које имамо, тендерска процедура је завршена и очекује се потписивање уговора са најбољим понуђачем. Изградња савременог магистралног пута, уз рјешавање проблема Жегуље и изградњу треће траке, од огромног је значаја за Љубиње. Тај пут повезује Мостар и Требиње и представља један од најважнијих праваца у Херцеговини. Вјерујем да ће након бројних најава које смо имали претходних година овај пројекат коначно бити реализован, што ће Љубиње учинити приступачнијим и привлачнијим за инвеститоре, туристе и све оне који желе да живе и послују код нас.

• Колико је у реализацији тих пројеката важна сарадња са институцијама Федерације БиХ, с обзиром на географски положај Љубиња?

— Општина Љубиње је отворена локална заједница која је увијек настојала да сарађује са свима. Наш географски положај нас природно повезује са Требињем, Стоцем, Мостаром и другим сусједним срединама. Остварујемо добру сарадњу са институцијама Федерације БиХ, као и са различитим министарствима и организацијама. Посебно добру сарадњу имамо са Федералним министарством расељених особа и избјеглица, са којим заједнички реализујемо пројекте који доприносе унапређењу квалитета живота свих становника. Сматрам да је важно истаћи да је Љубиње примјер средине у којој су међунационални односи увијек били на високом нивоу. У посљедњем рату на подручју наше општине није било злочина према цивилном становништву, нити су куће и имовина Бошњака и Хрвата уништавани. То је вриједност коју желимо да чувамо и на којој желимо да градимо будућност Љубиња као отворене и стабилне заједнице. Наша примарна сарадња је са институцијама Републике Српске, али сматрамо да је природно сарађивати са свима, без обзира на административне границе. За нас је интерес грађана и развој Љубиња увијек на првом мјесту.

• Како оцјењујете сарадњу са Владом Републике Српске и републичким институцијама? Да ли Љубиње има довољно подршке за своје развојне пројекте?

— Сарадња са Владом Републике Српске и републичким институцијама у једном периоду није била на нивоу који је Љубиње заслуживало. Као мала и недовољно развијена општина често смо имали осјећај да смо били запостављени и да смо за многе пројекте морали да се боримо више него што је било потребно. Ипак, у посљедње вријеме примјећујемо значајан напредак у сарадњи. Имамо конкретне резултате који су на добробит наших грађана. Хотел је пренесен у власништво Општине Љубиње, обезбијеђена су средства за пројекат новог насеља Хандеци, имамо коректну комуникацију са ресорним министарствима и очекујемо да ће се та сарадња наставити и у будућности. Наравно, као мала општина увијек имамо потребу за додатном подршком. Развојни пројекти захтијевају значајна средства и важно је да институције препознају специфичности малих локалних заједница. Наставићемо да припремамо квалитетне пројекте и вјерујем да ће Љубиње и у наредном периоду имати подршку која нам је потребна за даљи развој.

• Каква је сарадња Општине Љубиње са Републиком Србијом? Постоје ли конкретни пројекти или иницијативе који се реализују уз подршку институција Србије?

—  Сарадња Општине Љубиње са Републиком Србијом је добра, али сматрам да постоји простор да се она додатно унаприједи. Као мала погранична општина, сматрамо да заслужујемо већу пажњу и снажнију подршку, како институција Републике Српске, тако и Републике Србије. Прошле године реализовали смо значајан пројекат уз подршку Фонда за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону АП Војводине, гдје смо добили 15.000 евра за проширење капацитета Дјечијег вртића у Љубињу. Свака подршка из Србије нам је веома значајна. Поред културне сарадње коју имамо са институцијама и удружењима из Србије, сматрам да би у наредном периоду требало још више радити на привлачењу инвестиција, рјешавању инфраструктурних и комуналних питања и стварању нових развојних пројеката.

• Демографски пад је један од највећих изазова источне Херцеговине. Које мјере предузимате како бисте задржали младе и створили услове за повратак оних који су отишли?

— Највећи изазов, не само за Љубиње већ и за цијелу Херцеговину и Републику Српску, јесте демографски пад и негативан природни прираштај. То је проблем са којим се суочавају готово све локалне заједнице, али настојимо да на њега одговоримо конкретним мјерама. Оно што нам даје разлог за оптимизам јесу званични подаци и анализа коју смо радили у Општинској управи. Према процјенама Републичког завода за статистику, Љубиње је 2023. године имало 2.943 становника. У периоду од 2020. до 2024. године рођено је 147 дјеце, што даје индекс наталитета од 4,99. Тај показатељ је изнад републичког просјека који износи 4,14, а виши је и у односу на већину општина у нашем окружењу. То нам показује да Љубиње и даље има витални капацитет и да наша заједница није изгубила снагу.

• А какве конкретне мјере предузимате да бисте тај потенцијал искористили?

— Свјесни смо да је то тежак и дугорочан процес. Зато настојимо да кроз конкретне мјере помогнемо младим људима и породицама. Пројекат новог насеља Хандеци намијењен је управо младим брачним паровима. Омогућавамо младима који заврше факултет да обаве приправнички стаж у Општинској управи, без обзира на завршену струку. Субвенционишемо боравак дјеце у вртићу, гдје цијена цјелодневног боравка износи 100 КМ, а за породице са троје и више дјеце боравак је бесплатан. Такође, реализујемо програме као што су „Поносна картица“, Омладинска банка и друге мјере подршке младима. Наравно, локална заједница сама не може ријешити све демографске изазове. Потребна је снажнија подршка виших институција и дугорочна популациона политика. Али чињеница да се у Љубињу и даље рађају дјеца даје нам наду и вјеру да ова општина има будућност.

• Љубиње је препознатљиво по пољопривреди, пчеларству и производњи љековитог биља. Да ли локална управа припрема нове мјере подршке пољопривредницима и малим привредницима?

— Пољопривреда је један од стратешких праваца развоја Општине Љубиње. Наши људи су вриједни и сваки педаљ љубињског поља и земље користе на најбољи начин. То је нешто на шта можемо бити поносни. Настојимо да пољопривреднике подржавамо кроз различите програме, а посебну пажњу посвећујемо младим људима који желе да се баве пољопривредом. Наш приступ је да средства из општинског буџета не користимо само за директне субвенције, већ као учешће у пројектима са међународним организацијама и донаторима. На тај начин једна марка из општинског буџета омогућава да привучемо додатна средства и обезбиједимо већу подршку нашим произвођачима. У протеклом периоду готово да нема пчелара на подручју Љубиња који није добио неки вид подршке. Реализовали смо пројекте са организацијама HELP и NODAS, а ове године смо у сарадњи са организацијом Muslim Aid подијелили 21 пластеник. Такође, кроз пројекат са ProBio BiH и италијанским партнерима подржали смо пет младих пољопривредника са грантовима од по 2.500 евра.

• А шта је са предузетништвом и већим инвестиционим пројектима у пољопривреди?

— Упркос великим проблемима, ипак настављамо и са кључним стратешким пројектом — изградњом вјештачке акумулације у Љубињском пољу уз изградњу цјевовода за наводњавање и парцела у Конацпољу. То је пројекат који ће бити генератор развоја пољопривреде, а реализујемо га у сарадњи са Свјетском банком и Јединицом за координацију пољопривредних пројеката Владе Републике Српске. Подржавамо и предузетништво. Свако ко региструје самосталну предузетничку дјелатност на подручју наше општине може добити грант од 3.000 КМ. Посебно смо поносни на привреднике који су створили успјешне компаније у Љубињу. Предузеће „Хети“ је, уз подршку Општине, USAID-а и Caritasa, израсло у једно од сто најбрже растућих предузећа у БиХ. Ту су и „Аливит Фарм“, са једном од најиновативнијих фабрика за прераду бијелог лука на западном Балкану, „Имел“, који више од 30 година успјешно послује у области производње и прераде меса, затим наше највеће и најуспјешније предузеће „Кока продукт“ — регионални лидер у производњи конзумних јаја, као и бројне друге компаније — „Технопром“, „ПМП“, „Златно зрно“ и породични бизниси који су доказ да се и у малој средини може успјешно радити и стварати.

• У јавности постоји иницијатива да Дом здравља у Љубињу понесе име чувеног херцеговачког љекара др Љубе Пешута. Да ли је та иницијатива и даље актуелна?

— Др Љубо Пешут је човјек који је оставио дубок траг у Љубињу и цијелој Херцеговини. Његов рад, професионалност и однос према пацијентима остају примјер генерацијама које долазе. Иницијатива да Дом здравља у Љубињу понесе његово име свакако има своју тежину и заслужује пажњу. О таквом приједлогу потребно је да се изјасне надлежни органи и управљачке структуре здравствене установе, а Општина ће подржати сваку одлуку која буде имала подршку заједнице. Сматрам да је важно чувати успомену на људе који су својим радом задужили наше мјесто.

• Љубиње је након земљотреса претрпјело велика оштећења. Да ли је процес обнове завршен и који су најважнији пројекти који тек предстоје?

— Земљотрес је оставио значајне посљедице на инфраструктуру у Љубињу и велики дио посла на санацији је урађен. Ипак, процес обнове није у потпуности завршен. Један од најважнијих пројеката који нам предстоји јесте рјешавање питања простора Народне библиотеке „Др Љубо Михић“, чији је објекат након земљотреса претрпио велика оштећења. То је важна институција за наш град и желимо да јој обезбиједимо адекватан простор. За тај пројекат потребна су значајна средства и очекујемо подршку виших нивоа власти и донатора. Такође, још није завршена изградња зграде за шест породица које су након земљотреса морале да напусте своје домове. Тај пројекат реализује Републички секретаријат за расељена лица и миграције. Постоје одређени проблеми у реализацији, али стојимо на располагању Секретаријату како бисмо заједнички превазишли све препреке. Надамо се да ће радови бити настављени и да ће објекат до краја године бити завршен или ући у завршну фазу, јер је тим породицама најпотребније да се коначно врате у своје домове.

• Какву визију Љубиња имате у наредних десет година? По чему бисте жељели да ваша општина буде препознатљива?

Моја визија је да Љубиње буде општина у којој млади остају, у коју се људи враћају и у којој се стварају нова радна мјеста. Желимо да Љубиње буде препознатљиво по успјешним људима, развијеној привреди, модерној пољопривреди, обновљивим изворима енергије и туризму. Имамо потенцијале — добар географски положај, вриједне људе, чисту животну средину и привреднике који су показали да се и у малој средини могу правити озбиљни резултати. Наш циљ је да наставимо са стварањем бољих услова за живот, да привучемо нове инвестиције и да Љубиње буде мјесто у којем ће људи видјети своју будућност. Вјерујем да ће највећи развојни искорак у наредним годинама бити комбинација нових радних мјеста, развоја енергетике, туризма и јачања демографског потенцијала наше општине.

Трифко Ћоровић