• Када је почетком деведесетих година 20. века дошло до обнове вишестраначја, соколи су прешли из илегале у легалан рад. У тадашњој Босни и Херцеговини рад Српског сокола обновљен је 1991, док је у Београду 1992. године обновљен Савез Сокола. Иако су се соколи нашли у вихору рата насталог разбијањем Југославије, нису клонули, већ су наставили са радом и прегарањем, помагавши становништву колико су могли. Упркос плими шовинизма, настојали су да сарађују са осталим словенским народима, сматрајући да тако најбоље служе интересима сопственог народа.

Савез Сокола се повезао са обновљеним Светским соколским савезом са седиштем у Прагу. На скупштини уједињења Савеза српских сокола, одржаној 15. септембра 2009. године у парохијском дому Храма Светог Саве у Београду, усвојен је назив Савез српски соко. Након тога, испред Храма Светог Саве одржан је слет са благословом патријарха Иринеја и под покровитељством престолонаследника Александра, док је Други слет одржан у Нишу.

Савез српски соко делује под покровитељством престолонаследника Александра на територијама свих српских земаља (Србија, Република Српска и Црна Гора). (1) Поред овог савеза, искључиво на територији Србије делује Соколски савез Србије, док у Републици Српској ради Српски соко Републике Српске.

У оквиру својих редовних активности, соколи организују слетове и свечане академије у Народном позоришту у Београду. Такође, издају обновљени часопис Око соколово и објављују радове о историји соколског покрета.

Видовдански слетови су током последње деценије обновљени кроз манифестацију Видовдански спортски дани, која се одржава под покровитељством Министарства спољних послова — Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Видовдански спортски дани одржани су 27. јуна 2024. године на подручју Руме, Врдника и Јаска. Учествовали су чланови борилачких клубова из Србије и Српске: Калист, Петрос, Кангал, Архангел, Рума, Девета чета са Пала, као и такмичари из клуба „Горан Остојић”, који је био организатор манифестације. Соколе је представљао старешина Савеза српских сокола Јевђа Јевђевић, а учествовали су соколи из Ћуприје, Инђије, Сремске Митровице и Рековца. Приказани су кик-бокс и савате, а одржана је и трка од Врдника до Јаска и назад. Учесници спортских дана сликали су се испред манастира Сремска Раваница. Дејан Гавриловић, председник Спортског удружења „Горан Остојић”, истакао је да је циљ да се „окупљања код Сремске Раванице омасове и наставе у духу соколских темеља које је поставио др Лаза Поповић”. (2)

Видовдански спортски дани приређени су и у периоду јун–јул 2025. године. Учесник Владан Вукашиновић истакао је на Фејсбуку 25. јула 2025.

„Митрополит сремски Василије освештао је 20. јула спомен-плочу посвећену др Лази Поповићу и 120-годишњици соколских слетова (од 1905. године), као и заставе Соколске жупе Београд и Соколске секције ДИФ. Заставе, које су биле дар покровитеља Српског сокола престолонаследника Александра, предао је старешина савеза Српски соко и Жупе Београд, брат Јевђа Јевђевић, професорима Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду — проф. др Дејану Гавриловићу и проф. др Владимиру Милетићу за Соколску секцију факултета. Овом приликом одржано је предавање на тему Соко и допринос др Лазе Поповића соколству, уручене су повеље појединцима, а након освештања у бањи Врдник одржане су и соколске активности.” (3)

Освећењу су присуствовали спортисти Карате клуба „Звечан” са Косова и Метохије, студенти Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, кадети Војне академије, као и чланови борилачких клубова: Калист из Београда, Банат из Зрењанина, Архангел из Шимановаца, те клубова из Руме, Космаја, Батајнице, Кангала са Новог Београда, Авале из Београда и клуба „Горан Остојић”. Чланови Савеза српски соко дошли су из Ниша, Алексинца, Сремске Митровице, Инђије, Рековца, Тополе и Београда, а заједно са њима присуствовала је и Соколска секција ДИФ. Предавања су одржали професор Универзитета у Нишу др Ненад Живановић, као и професори Универзитета у Београду: др Слађана Мијатовић, др Владан Вукашиновић и др Владимир Милетић.

Веће Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду одлучило је да постави плочу др Лази Поповићу на конаку манастира Раваница у Врднику. Свечаност је организована поводом Видовданских спортских дана, под покровитељством Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова. (4) На отварању је у име факултета говорио професор др Владимир Милетић, а након њега и др Ненад Живановић, заменик старешине Савеза српски соко.

У сали ДИФ-а на Кошутњаку у Београду приређен је хуманитарни тренинг „V светосавски соколски дан — борење 2026”, уз учешће више од 300 спортиста и рекреативаца из свих крајева Србије. Тренинг је отворио професор др Милан Матић. Учествовали су следећи клубови: Калист, Вориор, БК Партизан, БК Деспот Стефан, Петрос, Кажем Маи Таи, Даимио Дојо, Фајт хаус, НС, КБК Голијат, Кангал, Синђелић, Стрикер, Регрут, Бокс Земун-Пинки, КБК Бор, Фајт фит, Академија Витез, КБК Нови Београд, КБК Вајт сити, Топић тим, Бокс фокус, Бокс Рустерс, Боксинг хаус, Авала тим, Бокс Циљ, Моменто Мори, Октагон, Про кик и Горан Остојић.

Након завршеног хуманитарног тренинга, студенти Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду и чланови Соколске секције „ДИФ” посетили су Косово и Метохију. Вук Илић и Душан Космовски су прикупљена средства предали манастирима Церањска Река у близини Лепосавића, Брњак изнад језера Газиводе и Високи Дечани. Приликом посете помогли су им чланови Карате клуба „Звечан” из Звечана. (5)

Асоцијација „Спорт за све” је заједно са Факултетом спорта и физичког васпитања, а уз подршку Секретаријата за спорт и омладину Града Београда, организовала планинарско-пешачки марш „Соколов лет — пешачењем до здравља” 25. априла 2026. године, на рути од Кошутњака до Авале. Окупљање је било у 7.45 часова на платоу испред Факултета спорта и физичког васпитања, а полазак у 8 часова. Стаза је била дугачка око 19 километара, уз око пет сати пешачења и повремене паузе. Рута се кретала правцем: Кошутњак – Миљаковац 3 – Јајинци – Сакинац – Споменик Незнаном јунаку. Током две предвиђене паузе одржана су кратка предавања о шумским потенцијалима Авале и културно-историјској баштини, а учесници су имали могућност да се прикључе и на некој од успутних станица. (6)

Председник Светског соколског савеза Дамијан Малецки истакао је у часопису Око соколово.

„Захваљујући свом стратешком положају, Соколски савез Србије је у одличној позицији да подстиче и организује соколске активности широм Балкана… То истовремено отвара врата дубљем међусобном разумевању наших народа. Чак и у данашњем повезаном свету стереотипи опстају; само стварни, лични контакт може да их разбије. Зато је то толико драгоцено, и ја ћу вас у томе свакако наставити да подржавам… Молим вас да пренесете моје најтоплије соколске поздраве свим соколима у Србији.” (7)

Светски соколски савез позвао је националне савезе да обележе Соколски дан. Савез српски соко и Соколско друштво „Крагујевац матица” обележили су Соколски дан 31. маја 2026. године шетњом. Место окупљања било је на улазу у Велики парк у Крагујевцу у подне.

Соколски савез Србије је у сарадњи са локалним друштвима организовао низ спортских манифестација. Соколски савез Београда приредио је Соколски кошаркашки куп „Повратак традицији 2026” у балону КК „Сава” 30. маја 2026. Полуфиналне и финалне утакмице игране су од 16 часова, уз богат пратећи програм. Заједно са Соколским спортским клубом „Стари диф”, Соколски савез Београда већ 11 година организује ову манифестацију у част београдских сокола који су 1923. године одиграли прву кошаркашку утакмицу у Београду и Србији.

Затим је 31. маја 2026. одржана XXVI соколска сеоска олимпијада у Сефкерину, Слет у Новом Саду 13. јуна 2026. и Јавни час у Батајници 20. јуна 2026. Соколи из Панчева су 27. јуна 2026. организовали боравак у природи у Делиблатској пешчари. Претходне године, Соколско друштво „Панчево” организовало је Соколске сусрете на Чардаку, у срцу Делиблатске пешчаре, 29. јуна 2025. године. (8)

Уредник часописа Око соколово Александар Аца Аничић истакао је „…соколство није само спорт, већ начин живота који гради карактер, заједништво и љубав према домовини.” (9)

У Аранђеловцу се у суботу, 12. септембра 2026. године, организује 9. Трка „1300 каплара”, посвећена сећању на ђаке из Првог светског рата — Меморијал Лазара Ђировића 2026. Истог дана, Соколско друштво „Крушевац” организује „Соколско јесеновање под крошњом старог храста” код Соколске чесме у Белој Води. Манифестација је посвећена природи, традицији и културном наслеђу овог краја, окупљајући учеснике свих генерација. Програм обухвата сусрет песника, ликовну колонију на тему „Храст, вода и завичај”, приказ витешких вежби и средњовековног живота, наступ фолклорних група, Соколску трпезу (грожђе, мед, сир, колачи), као и етно и акустичну музику. По посебном обичају под називом Завет храста — Соколско коло, сваке године једно дете засади млади храст, чиме се ствара Соколски храстов гај као симбол жеље да се природа, традиција и наслеђене вредности сачувају за будућа поколења.

У Соколском дому у Сремској Митровици (Масарикова 2), 19. септембра 2026. године, биће одржани Соколски полигони у оквиру Сусрета соколских друштава Србије.

Српски соколи су прешли из илегале у легалан рад 1991/92. године. Суочени са распадом Југославије, нису клонули духом, већ су наставили са радом, пружајући помоћ угроженом становништву и повезујући се са соколским савезима других словенских народа. Делујући заједно са другим родољубивим удружењима, соколи неуморно раде на јачању здравља и националне свести у Србији, што потврђују и традиционалне манифестације попут Трке „1300 каплара” и Соколског јесеновања.

Саша Недељковић,
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1. „Савез српски соко”, Крагујевац;

2. Л. С., „Видовдански спортски дани и 120 година од оснивања Српског сокола у Сремским Карловцима”, Политика, Београд, 27. јун 2024;

3. Владан Вукашиновић (25. јул 2025) — Фејсбук;

4. Д. Гавриловић, „Спомен-плоча др Лази Поповићу у Врднику”, Политика, Београд, 27. јул 2025, „Спорт”, стр. 18;

5. Д. Гавриловић, „После хуманитарног тренинга дифовци посетили Косово и Метохију”, Политика, Београд, 27. фебруар 2026, стр. 8;

6. И. Д. А., „Планинарско-пешачка тура од Кошутњака до Авале”, Политика, Београд, 24. април 2026, стр. 17;

7. „Успех сваког српског сокола је успех свих нас”, Око соколово, Београд, децембар 2025, бр. 85, стр. 2;

8. Уредништво часописа Око соколово на основу извештаја Славице Марјановић, „Соколски сусрети у Панчеву — ‘Вежбање у природи’ на Чардаку”, Око соколово, Београд, децембар 2025, бр. 85, стр. 13–14;

9. „Реч уредника”, Око соколово, Београд, децембар 2025, бр. 85, стр. 3.