• У сенци великих политичких збивања почетка 20. века, у Дубровнику се развијала тиха, али снажна прича о словенској узајамности. Кроз сусрете сокола, културне манифестације и братску сарадњу Чеха и Срба, овај град на Јадрану постао је живи симбол словенског јединства. У прилогу који следи, Саша Недељковић осветљава значајне тренутке овог међународног приближавања, које је, иако често занемарено, оставило дубок траг у колективној свести оба народа.

Чеси су оснивали своја летовалишта у Југославији на обалама Јадрана, a најпознатије летовалиште је било Купарима код Дубровника.

У борби против Аустроугарске монархије словенски народи су уско сарађивали. После I Хрватског свесоколског слета у Загребу 5. августа 1906. године, Дубровник је посетило 300 чешких сокола. Дубровачки Срби дочекали су их са својом музиком. На поздрав др Антуна Пуљезија у име дубровачких Срба одговорио је чешки посланик Клофач:
„Поздрављам слогу Срба и Хрвата против заједничког непријатеља.“ (1)

После Првог светског рата, везе које су постојале у Аустроугарској монархији биле су проширене у међуратном периоду као део примене идеје словенске узајамности. Чеси су оснивали своја летовалишта у Југославији на обалама Јадрана. Најпознатије летовалиште било је у месту Купари код Дубровника. Соколи из Дубровника приредили су излет и јавни час у Купарима 1927. године. Гости из Чешке срдачно су дочекани од стране сокола. (2)

Делегација Сполека чехословачких царинских чиновника посетила је маја 1928. године Југославију. Посета је била део заједничке акције за политичко, економско и културно зближавање народа Југославије и Чехословачке. Били су срдачно дочекани од власти и од народа, у чему су предњачили соколи. На станици у Гружу госте су дочекали представници Трговачке и занатлијске коморе, Чешке беседе и многобројно грађанство. Поздравне речи одржали су представници Коморе и Чешке беседе, а у име царинских чиновника говорио је Васо В. Пипер (члан Соколског друштва Дубровник), који је истакао везе двају братских народа.

Гости су разгледали лепоте Дубровника под вођством професора Марка Мурата и Ника Ђивановића. Увече је приређен банкет од стране Општине и Трговачког удружења. На банкету су били присутни представници војних и цивилних власти и елита града. Гости су потом бродом „Куманово“ отпутовали за Котор. На Цетињу их је поздравио Гавро Милошевић, старешина Соколске жупе Његош. На повратку, у Котору су се укрцали на брод „Карађорђе“. У Макарској их је дочекало целокупно грађанство са музиком и представницима свих месних власти. Дирекције Дубровачке и Јадранске пловидбе омогућиле су гостима бесплатну вожњу на својим луксузним паробродима.

У Споменици коју је поводом посете издало Удружење царинских чиновника Краљевине СХС истакнуто је:
„Нека ова споменица буде вечни спомен нашега Удружења и нека служи као пример будућим генерацијама: Да у славенској узајамности лежи срећа свих Славена!“ (3)

Десета годишњица ослобођења Чехословачке републике 1928. године свечано је прослављена у Дубровнику. Чешка беседа приредила је 27. октобра свечану академију и банкет у просторијама хотела „Петка“, на којој су, поред чешке колоније, учествовали делегати свих друштава и изасланици војних и цивилних власти. Академија је протекла у одушевљењу, а на банкету је више говорника истакло искрене и срдачне везе које спајају два словенска народа.

Сутрадан је соколска музика обишла град и предграђа свирајући. Зауставила се под прозорима Чехословачког конзулата, где је изведено неколико чешких и домаћих маршева. Изасланици управног одбора и музике том приликом су били на честитању код брата Биримише, хонорарног конзула. Братска пажња Соколског друштва према народу Чехословачке симпатично је поздрављена од свих оних који су Чехословаке сматрали искреном браћом. Сам брат конзул био је пријатно изненађен овим гестом и истог дана је у Праг послао опширан извештај о прослави и учешћу Соколског друштва Дубровник.

Соколи у Дубровнику сматрали су да су испунили своју братску дужност према народу у којем се зачела и најбоље развила соколска идеја. Према народу који је знао да соколски васпита све велике синове који су, кроз десет година слободе, успешно уредили своју државу и подигли је на степен који доликује соколском народу. Позвали су синове других словенских народа, за које је соколска идеја још била непозната, да се угледају на Чехословаке.

Везе између Чеха и Дубровника, настале у борби против Аустроугарске монархије, настављене су и после Првог светског рата. Власти Југославије и Чехословачке у том периоду водиле су заједничке акције за политичко, економско и културно зближавање њихових народа.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене / Извори:

1. А. Бенуси, „Дубровачко соколство у раду за наше ослобођење и уједињење”, Соко на Јадрану, Сплит, јун-јул 1931, бр. 6–7, стр. 152;

2. Споменица 25 година соколског рада у Дубровнику, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 72–73; В., „Соколско друштво у Дубровнику”, Соколски гласник, Љубљана, 15. мај 1927, бр. 9, стр. 210; „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, Соколски гласник, Љубљана, 15. април 1927, бр. 7, стр. 155; В.П., „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, Соколски гласник, Љубљана, 30. септембар 1927, бр. 18–19, стр. 308;

3. „Споменица на посету Сполека…”, Царински гласник, Београд, јул–август 1928, бр. 7/8, стр. 203, 246–254;

4. „Прослава десетогодишњице ослобођења Чехословачке републике у Дубровнику”, Соколски гласник, Љубљана, 15. новембар 1928, бр. 22, стр. 138.