• Поводом овогодишњег народног сабора, одржаног посљедње недјеље у јулу у Тријебњу код Стоца, подсјећамо на богату историју Цркве Светог Николе и значај који и даље има за расељене и повратничке породице овог краја. Светиња, стара више од 600 година, свједочи о вјери која је опстала упркос вишеструким рушењима, окупацијама и страдању мјештана Тријебња и Козица током Другог свјетског рата. Данас, обновљена и са новим звоном, она поново окупља вјернике из ближих и даљих крајева, чувајући сјећање и на оне који су је подигли и на оне који су за њу настрадали.

Црква Светог Николе у Тријебњу стара је више од 600 година. Никада нису извршена археолошка ископавања којима би се утврдила њена тачна старост.

Обновитељ цркве, војвода Радоје Милорадовић Храбрен, из 1534. године, са сликом цркве у руци

Турци су је срушили око 1467. године. Обновио ју је војвода Радоје Милорадовић Храбрен 1534. године. Тада је црква и осликана, а фреске из тог периода биле су, до рушења цркве 1993. године, најстарије сачуване фреске у Босни и Херцеговини.

Након обнове 1534. године, црква је више пута рушена од стране Турака и поново обнављана, најмање три пута, све до почетка аустроугарске окупације 1878. године.

Фотографија цркве из 1890. године

Камени звоник, подигнут у част краља Александра Првог Ослободиоца Карађорђевића, озидан је 1938. године.

До краја 18. вијека црква је функционисала као манастир, са својим конацима и монасима.

Године 1895. у црквеном дворишту сазидана је Српска православна школа за српску дјецу из села Козице, Тријебањ и Локве. Школу су, својим трудом и прилозима, подигли православни Срби из Козица и Тријебња.

Школа је радила до 1914. године, када ју је затворио аустроугарски окупатор. Између два свјетска рата поново је радила, овога пута као државна школа. Од њеног оснивања па све до Другог свјетског рата, ученици и мјештани приређивали су светосавске прославе.

Соколска чета Тријебањ испред цркве 1934. године, пред полазак на соколски слет. (У средњем реду седи трећи са леве стране Ђорђо Шотра, отац редитеља Здравка Шотре)

Богослужења у цркви обављали су монаси из манастира Житомислић. Два најзначајнија сабора код цркве одржавала су се на празник Светих три јерарха и на други дан Васкрса.

Зграду школе, некадашње манастирске конаке и учитељску кућу спалиле су партизанске јединице 1943. године, јер су у њима биле стациониране усташке оружничко-жандармеријске снаге.

У селима Козице и Тријебањ, усташе су током Видовданског покоља 1941. године побиле три четвртине мушког становништва старости од 16 до 65 година. У то вријеме у Козицама и Тријебњу живјело је око 500 православних Срба, а током Другог свјетског рата страдало је око 120 мјештана.

Уочи посљедњег рата, у Козицама је живјело око 170, а у Тријебњу око 20 православних Срба. Од 1999. године, током наредних десетак година, вратило се око 20 породица, односно око 60 чланова.

Фотографија рушевина миниране Цркве Светог Николе у Тријебњу

Црква Светог Николе минирана је и срушена 1993. године. Након што је рушевина рашчишћена, неоштећени фрагменти зидних фресака конзервирани су и привремено похрањени у манастиру Житомислић, а потом се приступило обнови цркве.

Црква је озидана и омалтерисана 2012. године, и од тада до данас нису вршени нови радови на њеној обнови.

Ново звоно постављено је на цркву у јулу 2015. године. Од тада се у цркви служи Света литургија посљедње недјеље у јулу, када се истовремено организује и народни сабор.

На сабор долазе вјерници из села Козице и Тријебањ – расељени и повратници – као и њихови рођаци, те вјерници из села и општина Столац, Берковићи, Чапљина и Мостар. Тако је било и ове године, у недјељу 26. јула.

Пригодну бесједу одржао је надлежни свештеник-парох столачки, отац Марко Гојачић, поздравивши све присутне вјернике и захваливши им што својим доласком доприносе очувању ове светиње, како не би пала у заборав.

Жељко Шакота