Прва „Историја Републике Српске“: Од каменог доба до суђења Радовану Караџићу

  •  Историчар др Чедомир Антић представио је требињској публици књигу „Историја Републике Српске“, његов коауторски рад са др Ненадом Кецмановићем, чије је друго, двојезично: српско-енглеско издање – објављено прије четири дана, а прво – у октобру прошле године, на 20. годишњицу међународног признања Републике Српске.

antic
Академик Антић рекао је да је књига настала из потребе да Република Српска коначно добије свој посебан и цјеловит историографски приказ, јер сматра да „историја једне српске државе, која постоји већ четврт вијека, не може бити сведена на неку напомену или апандикс у интегралној историји српског народа“.
„Прије свега јер је Република Српске највећи и највреднији плод наше националне политике у целом 20. веку“, каже Антић подсјећајући да је српски народ, највише захваљујући одсуству воље својих политичких елита, пропустио историјску прилику да у прошлом вијеку ријеши своје национално питање.
Антић напомиње да „Историја Републике Српске“ доноси приказ живота на подручју данашње Републике Српске и БиХ „од старијег каменог доба до суђења Радовану Караџићу и Војиславу Шешељу“, а не само њеног дводеценијског постдејтонског трајања, јер би, како каже, такав сужени тематски опсег додатно подржао пропагандом већ увријежене представе у међународној јавности – да је српски народ у БиХ узурпатор, а не њен аутохтони елемент, овдје присутан вијековима.

Као „претече Републике Српске“ приказ прати и покушаје државотворног самоорганизовања прекодринских Срба кроз све минуле вијекове – од босанске државности проистекле из оквира раније српске државности, преко црквено-школских аутономија и аутономија за које су се Срби борили у устанцима против окупатора, Врбаске бановине, до 90 година прошлог вијека – када је на развалинама СФРЈ и створена Република Српска.
Антић истиче да књига није само прва историја Републике Српске већ и први одговор међународној научној литератури, у којој се одавно фабрикују врло неповољне представе о српском народу у БиХ, а што је и један од разлога његовог неслагања са колегама које сматрају – да је ова историја требала да сачека потребну временску дистанцу и отварање архива.
„Моје је мишљење да смо већ закаснили и да БиХ не би доживела несрећу коју је доживела да није имала и једну такву научну потпору осамостаљењу – које није било ни уставно ни демократско. Морам такође истаћи да је ова историја писана на традицијама наше критичке историографије – ми нисмо ту да правдамо било кога, нити да тврдимо нешто што није било“, казао је академик Антић, додајући да је у „Историји Републике Српске“ обрађена и тема ратних злочина и суђења пред Хашким трибуналом.
Организатори промоције су Удружење дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ Требиње и Српско удружење „Ћирилица“ Требиње.

Р.С. / Радио Требиње

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар