• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
ВЕСНА КАПОР: Поводом Даре из Јасеновца – приче у мојој глави
Предраг Антонијевић: Дара није „антихрватски филм“, али јесте антиусташки филм!
ЈЕЛЕНА БУХАЧ РАДОЈЧИЋ ПРЕЖИВЈЕЛА ЈАСЕНОВАЦ: Још се надам да ћу пронаћи брата Илију
Епископ бачки Иринеј позитиван на корона вирус
ПЕТИ ПОКРАЈИНСКИ СЛЕТ СОКОЛСКЕ ЖУПЕ СКОПЉЕ: Прослава 25. годишњице ослобођења Старе Србије
Епископ Атанасије на болничком лијечењу и у стабилном стању
ЈАСНА ПОПОВИЋ: Ко изговори Јасеновац, мора да осети тежину земље натопљене српском крвљу
МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ: Не желим да Хрватска буде на лошем гласу због екстремиста
Биографија новог српског патријарха Порфирија
ТРЕБИЊКА СВЈЕТСКОГ ГЛАСА: Милица Марић гради успјешну каријеру у “Мајкрософту”

ПОНОРИ ЗЛА: Стрип у коме је описана бурна историја Херцеговине

Датум 01. 03. 2018.
Аутор : Слободна Херцеговина
  • Српска историја 1941–1945. најпре би се могла описати, по оцени Жарка Видовића, као „логорашка историја“ и то је српски народ, тада настањен на подручју Независне државе Хрватске, понајпре осетио. Јасеновац је за сва времена постао симбол свих ужаса које су Србе погодили кроз геноцид у Банији и на Кордуну, кроз покоље у Лици и Славонији, кроз масовна бацања српске нејачи под нож на Дрини, или у јаме у Херцеговини.

Српски народ у исто време, посебно у матици, погодиле су и деобе из грађанског рата – и оне су, првенствено кроз поделе на „четнике“ и „партизане“ остале трајне. Ти догађаји нису оптеретили само прошлост, већ су се одразили и на будућност нације. Можда њихов спој нигде није био видљивији, него што је то био случај у Херцеговини. Управо на том простору смештена је и радња стрипа, рекли бисмо и илустрованог романа, „Понори зла“ који је настао из пера Јована Братића.

Братић, иначе истакнут у овом пољу стваралаштва, који је разрадио многе мотиве из националне историје, овога пута се одлучио да прикаже одјеке светске историје у Невесињу и околини током Другог светског рата. Зналачки, са добрим историјским предзнањем, аутор нам овим путем приказује најважније ратне епизоде и једноставно осликава све сложене појаве особене у његовом крају.

Он дословно црта све оно што смо раније могли да читамо код Сава Скока, Драге Мастиловића или пак Алексе Тепавчевића, а то су збивања која су се тада смењивала као на филмској траци: слом југословенске државе 1941, на чијим рушевинама се формирају власти НДХ; усташки терор, изражен већ у првим месецима, уз важан ослонац у локалном муслиманском становништву; „другу невесињску пушку“ и масовни устанак Срба који је, у јуну 1941, као такав букнуо међу првима у окупираној Европи; стварање слободне територије под контролом до тада јединствених устаника и нов талас усташких злочина којих су се заиста грозили и италијански официри…

Посебно упечатљиво, Јован Братић приказује геноцидне злочине у Коритима и Пребиловцима, који и данас имају важно место у колективном сећању српског народа. Међутим, као истинољубив човек, он поред слика страдања својих сународника неће избећи да се суочи и са њиховим злочинима у осветничким походима. Следеће епизоде Братиће плете око расцепа у устаничком табору и почетка грађанског рата у Херцеговини 1942; ништа мање убедљиво него претходне, он нам даје на увид и слике српско-српског судара, „лијева скретања“ и злочине херцеговачких партизана, те наду четничких команданата да ће у колаборацији са Италијанима спречити усташки геноцид – и њихову превагу на терену. Ако су нас прве епизоде подсећале на филмске кадрове „Ножа“ и „Браће по матери“, онда ове дефинитивно наличе сценама из „Глувог барута“.

Што током рата, што у послератним прогонима, у братоубилачком рату један за другим страдају његови јунаци, вођи херцеговачких ројалиста: Дамјан Крстић, мајор Бошковић, Јован Ћетковић, Лазар Орловић… Иако су њихова имена наведена под псеудонимима, иоле виспрени читалац препознаће у њима стварне историјске личности – Крста Ђерића, Бошка Тодоровића, Ћетка Петковића, Петра Самарџића. У личности капетана Лоловића, чија судбина овде није видљива, а који ће погинути 1945. када се буде нашао у усташко-партизанском обручу, огледа се легендарни Милорад Поповић. Посебна важност Братићевог стрипа лежи управо у чињеници да је њиме извршио визуелизацију ликова историјских личности од којих су до данас остале тек по једна или ниједна фотографија и тако их приближио новим генерацијама и савременом читаоцу.

Затим, аутор нас води у фебруар 1945, у поновни продор партизана у ове пределе, када су већ постали победници у грађанском рату и формирали нове власти. Пратећа појава њиховог учвршћивања били су злочини над пораженом страном, који су у Херцеговини, поново, били посебно сурови. Такав је и описани злочин над невесињским девојкама, који се заиста догодио у то време и на том месту. Снаге ЈВуО („четници“) доживеле су погибељ у одступању кроз Босну и кроз Словенију, а њихови преостали припадници на терену нашли су се као вукови у хајци. У послератним годинама, у једној потери гине и његов главни лик Алекса: пуцао је себи у главу да не би пао жив у руке својој небраћи под петокраком.

Било је то доба када су за комунистичке власти народни непријатељи била и деца њихових непријатеља. Поделе из грађанског рата наставиле се да бубњају и деценијама касније. Ко је пак био на којој страни и ко чији, ко злочинац и ко жртва – тешко се заборављало међу херцеговачким памтишама. Људи попут Јована Братића са снажним српским идентитетом тај период доживљавали су као ново ропство. У том контексту, треба посматрати и његов ефектни закључак: васкрсењем имена забрањених и умало заборављених, после скоро пет деценија, васкрсавала је и истина.

„Поноре зла“ карактеришу леп језик (српско ћирилично и ијекавско писмо) и квалитетне илустрације. Прича изложена у њима је динамична и поучна и чита се готово у даху. Аутор није професионални историчар, али се види да је заљубљеник у историју. Он је у овом стрипу просто забележио народно предање, невесињско. Притом, његов угао гледања је српски, у колективном трагању за српским становиштем и српским интересом. Јован Братић је један од оних часних појединаца који се том суђењу, у својој моћи и на свој начин, овим делом успротивио.

У Београду, 18. 6. 2017.
Немања Девић, МА

Сви заинтересовани за набавку стрип албума Јована Братића ,,Понори зла“ могу се јавити аутору на адресу: jovobratic@gmail.com
Цијена примјерка 15 КМ.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.



Погледајте сличне вести:



  • ОДРЖАНО ПЕТО СИЈЕЛО БИЛЕЋАНА: Бурна историја завичаја приказана у 85 слика (ФОТО)
    ОДРЖАНО ПЕТО СИЈЕЛО БИЛЕЋАНА: Бурна историја завичаја приказана у 85 слика (ФОТО)
  • ДУНЂЕР УДАРИО РОГАНА: Бурна сједница билећке скупштине
    ДУНЂЕР УДАРИО РОГАНА: Бурна сједница билећке скупштине
  • ТРИФКО ЋОРОВИЋ ЗА "ГЛАС ХОЛМИЈЕ": Чувајмо се од зла домаћега!
    ТРИФКО ЋОРОВИЋ ЗА "ГЛАС ХОЛМИЈЕ": Чувајмо се од зла домаћега!
  • Епископски савјет СПЦ у ЦГ гонитељима Цркве: Одвратите се од зла и чините добро да примите благослов Божији
    Епископски савјет СПЦ у ЦГ гонитељима Цркве: Одвратите се од зла и чините добро да примите благослов Божији
  • ДУШКО КОРЊАЧА: Кратка историја Старе Херцеговине
    ДУШКО КОРЊАЧА: Кратка историја Старе Херцеговине
  • Екмечић: Србији би историја могла да се понови!
    Екмечић: Србији би историја могла да се понови!
  • ИСТОРИЈА БИЛЕЋКОГ ЛОГОРА (ВИДЕО)
    ИСТОРИЈА БИЛЕЋКОГ ЛОГОРА (ВИДЕО)
  • ТРЕБИЊЕ, 13. МАЈ 2017: Историја и обнова цркве Рождества Св. Јована Крститеља у Горњем Храсном
    ТРЕБИЊЕ, 13. МАЈ 2017: Историја и обнова цркве Рождества Св. Јована Крститеља у Горњем Храсном
  • ИСТОРИЈА ГРАНДИОЗНЕ ЗАСТАВЕ: На Петроварадинској тврђави завијорио се барјак са натписом СРПСКА ХЕРЦЕГОВИНА
    ИСТОРИЈА ГРАНДИОЗНЕ ЗАСТАВЕ: На Петроварадинској тврђави завијорио се барјак са натписом СРПСКА ХЕРЦЕГОВИНА
  • БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ НА 9. СИЈЕЛУ ГАЧАНА У БЕОГРАДУ: Историја је показала да је Херцеговина перјаница васколиког српства!
    БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ НА 9. СИЈЕЛУ ГАЧАНА У БЕОГРАДУ: Историја је показала да је Херцеговина перјаница васколиког српства!
О аутору
  • google-share
Previous Story

ВЕСЕЛИН ДУТИНА: Надамо се да ћемо “Херцеговачку кућу” отворити и у Србији, али…

Next Story

8 ГОДИНА ОД СМРТИ МОМЕ КАПОРА: Славни Херцеговац био је најбољи сликар међу писцима и начитанији писац међу сликарима

3 Comments

  1. подршка 1. марта 2018. at 22:12 Reply

    Занимљива новина у начину представљања српске историје!

  2. Andreas 5. марта 2018. at 17:04 Reply

    Это Россия, тут не принято зарабатывать по несколько процентов, прибыль должна быть 2-10 кратная.

  3. Pingback: Mali striponoša Udruženja stripskih umetnika Srbije. - Pokazivač

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

ВЕСНА КАПОР: Поводом Даре из Јасеновца - приче у мојој глави

Posted On 23. 02. 2021.

Предраг Антонијевић: Дара није „антихрватски филм“, али јесте антиусташки филм!

Posted On 21. 02. 2021.

ЈЕЛЕНА БУХАЧ РАДОЈЧИЋ ПРЕЖИВЈЕЛА ЈАСЕНОВАЦ: Још се надам да ћу пронаћи брата Илију

Posted On 20. 02. 2021.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Извор: slobodnahercegovina.com...

Posted On 21. 02. 2021.

Било би добро да филм на почетку...

Posted On 21. 02. 2021.

[…] (Слободна Херцеговина, 6. 2....

Posted On 19. 02. 2021.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.