У центру за културу Барајево, у уторак, 25. новембра 2025. године, у издању удружења грађана „Умеће сјећања“, промовисана је књига Драгослава Јовичића Уче „Отргнуто од заборава“, која кроз 33 приче, као што то и њен поднаслов каже, представља историјску туристичку шетњу општином Барајевом.
У уводном програму који је водила Сања Ивковић, представљена је изложба фотографија даровите младе ауторке Марије Иванишевић, које приказују знаменитости Барајева и налазе се и у књизи.
Према ријечима ауторке, представљени радови обухватају мотиве из општине Барајева и први пут су приказани прије двије године, у парохијском дому цркве Светог Николаја у средњем крају.
Истакла је да је намјера удружења да временом обухвате све дијелове општине и направе ширу серију изложби. Она је позвала све који имају стара сазнања, фотографије или приче да им се придруже у истраживању и документовању прошлости Барајева.
– Циљ је заједничко откривање и оживљавање локалне историје, јер бројна новија истраживања показују да је овај крај имао далеко већи значај у појединим историјским периодима него што се раније претпостављало.
Говорећи о процесу настанка изложбе, ауторка је нагласила важност фотографије као средства документовања и очувања старих слика, али и као почетка нових истраживања.
– Фотографија не смије да остане само изложена и заборављена – поручила је Иванишевићева, објаснивши да њен прави живот почиње онда када постане дио заједничког памћења.
Она је позвала публику да учествује у – путовању кроз откривање Барајева и наставе да шире причу о историји овог краја.
Окупљени су се потом преселили у малу салу, гдје је представљена књига, у програму који је водила Данијела Станисављевић.
У уводном излагању је истакла да књига Драгослава Јовичића Уче не доноси само историјске чињенице, него враћа живот, власт и достојанство споменицима и људима који стоје иза њих. Посебно је нагласила ауторову посвећеност.
– Са стрпљењем и љубављу према завичају, Уча је сакупио све оно што је пријетило да падне у заборав. Управо зато, Јовичић није дао само књигу, него и трајни поклон Барајеву и генерацијама које долазе.
Предсједница удружења „Умеће сјећања“ Наташа Делић објаснила је да је идеја очувања насљеђа оно што повезује рад удружења од оснивања 2018. године са овом књигом.
Према њеним ријечима, и сама промоција је жива, помало импровизована генерална проба, баш онаква какве су све ствари које настају из искрене потребе и људске топлине.
– Књига „Отргнуто од заборава“ посвећена је тројици великана овог краја – Божидару Грујовићу, првом секретару Правитељствујушчег совјета српског, археологу и академику Петру Стевановићу из Бањеваца и свештенику Радивоју Митровићу, неуморном чувару духовне баштине цркве Св. Илије у Вранићу. Управо њихова дјела, уграђена у темеље локалног и националног памћења, представљају духовни оквир и полазиште за читаву едицију коју удружење „Умеће сјећања“ ствара.
Делићева је подсјетила да су теме на којима раде настале из разговора са људима, из личних прича, старих фотографија и материјалних трагова који полако нестају ако их заједница не препозна и не сачува.
– Наши преци трају докле год их се сјећамо – истакла је, позивајући присутне да завире у своје породичне фиоке, ормаре, албуме и тако открију малене музеје, који крију непроцјењива завичајна богатства.
Бираним ријечима о аутору говорила је Милена Мићић Главоњић, дипл. историчар и архивист у Државном архиву Србије. Истакла је да долази из установе која чува националну историју, али да се, упркос томе, историја најбоље учи кроз живе приче, управо онако како то ради Драгослав Јовичић Уча, кога је са осмијехом назвала „гејзиром знања“.
У свом излагању нагласила је да је име Драгослава Јовичића Уче у завичају одавно препознатљиво, не само међу Барајевцима, већ и на културној мапи Србије.
– Велики трудбеник, прегалац који и овога пута није штедио ни вријеме ни енергију да истражи слојевиту историју свог краја и да од заборава отргне личности и догађаје који су обиљежили протекла времена.
Она је подсјетила да се у књизи застаје уз Вуксанов споменик у Бељини, Станков споменик у Рожанцима, као и код Девојачког ђерма у Лисовићу. Управо такви детаљи, рекла је, чувају читаву мрежу локалних предања, прича и историјских трагова.
Кроз низ конкретних примјера, Милена је подсјетила да Учина књига открива и многе чињенице које често остају непознате широј јавности.
– Можда би тек понеко знао да први премијер Србије, Јован Ђ. Авакумовић, поријеклом јесте Рожанчанин, као и зашто је Јевтића кућа у Шиљаковцу важна за српску историју. Учино дјело, по њеним ријечима, истовремено је и подсјетник онима који већ знају и поуздано штиво за све који желе да тек открију свој завичај.
Учино писање упоредила је са старим школским подсјетницима у којима је послије лекције стајало питање – Да ли сте знали? – кратке цртице које би читаву причу учиниле живљом и ближом.
Посебно је нагласила осјећај поноса што је Уча сачувао успомену на академика Петра Стевановића, рођеног 1914. године, а преминулог 1999. године – једну од кључних личности не само за Барајево, него и за српску археологију.
Милена је нагласила да само истински заљубљеници у историју могу разумјети Учину истрајност у „рударењу по архивама“, на бројним предавањима, у енциклопедијама и старим записима.
– Уча лако каналише своја интересовања – од спорта, преко културе, до опште и завичајне историје. Његов дух и полет могу се свести на једну поруку: „Докле дишем – дотле ћу и да пишем“.
Осврнула се и на симболички мотив књиге – Крилатог генија из Великог Борка, римски споменик који је својевремено и лично подстакао да упозна аутора у Народном музеју.
– Кад читалац затвори корице књиге, пита се да ли у Учи још маше онај Крилати геније – свједок боравка Римљана у његовом завичају.
Легендарни аутор, некадашњи директор и волонтер Центра за културу у Барајеву, Драгослав Јовичић Уча, објаснио је да је растао у систему који је стварао комплетне личности, па је тако у младости био спортиста и извиђач, а у зрелијим годинама се посветио публицистици и завичајној историји.
Кроз питања публике, Уча је прешао садржај скоро цијеле књиге, истичући да је сваку гласину која би до њега стигла истраживао и поткријепљивао доказима.
Говорећи о знаменитом Водоспоменику часним родољубима, Уча је подсјетио да је чесма у Багрдану један од најстаријих споменика културног памћења у Барајеву. Саградио ју је 1878. године Радивоје Петровић, трговац и угледни домаћин, посветивши је ратницима Српско-турског рата и оставивши тако вриједно завјештање свом народу.
Уча је нагласио да је чесма током времена мијењала положај, али не и значење, и да и данас стоји као живи подсјетник на труд, племенитост и задужбинарски дух њеног градитеља.
Како фамилија Радивоја Петровића по мушкој линији више не постоји, данас о чесми, поред локалне власти, брине и породица Живорада Жике Стекића, сина Радивојеве кћерке Спасеније.
У знак поштовања према породици која је сачувала успомену на задужбинара, Уча је свечано уручио скроман поклон – фотографију чесме Зори Јовановић, рођеној Стекић, као симболичан гест захвалности за њихово дугогодишње чување породичне и завичајне традиције.
Скуп је поздравио и проф. др Александар Гајић, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду и дугогодишњи предсједник Српско–јапанског удружења. Иако је његова академска каријера изузетно успјешна, како у Србији тако и у иностранству, проф. Гајић остаје дубоко привржен родном Баћевцу.
Његов отац био је власник чувене Ђокине кафане на Ибарској магистрали, препознатљиве тачке и локалном становништву и бројним путницима, што додатно осликава повезаност породице са завичајем. Његово присуство на промоцији донијело је посебан тон – спој академског угледа и искрене топлине према родном крају.
Барајево је општина која је током деведесетих година примила око 9.000 људи са простора захваћених ратом. Они и данас чине значајан проценат становништва. Један од њих је и Нинко Кресојевић Кордунаш, који је прије три деценије замјенио свој Кордун Барајевом.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
