Уочи Илиндана, у српском православном гробљу села Аранђелово, поводом тридесетогодишњице смрти, одржана је комеморација злогласном „народном хероју“ Владу Шегрту, који се терети за бројне злочине над српским становништвом.
ФОТО: FB Udruženje antifašista i boraca NOR – a Mostar
Пише: Слободанка Тановић Шкоро
Говорници на комеморацији били су предсједник САБНОР БиХ Сеад Ђулић и Изо Рокољ који су окупљенима причали о тековинама антифашистичке борбе величајући лик и дјело Влада Шегрта, а посебно истичући чињеницу да је ријеч о члану прве послијератне владе Босне и Херцеговине и вијећнику ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а.
ФОТО: FB Udruženje antifašista i boraca NOR – a Mostar
Мада се задњих година Ћулић представља као предсједник удружења грађана САБНОР БиХ, ријеч је заправо о бившем мајору тзв. Армије БиХ. Био је члан команде муслиманског четвртог корпуса који је предузимао бројне војне акције на правцу према Невесињу.
На комеморацији је истакао да “не дамо оно што је наше”.
– Владо Шегрт је наш и ми га ни мртвог ником не дамо. Данас смо овдје да га се са дужним поштовањем сјетимо, а не да га бранимо – рекао је Ћулић, који је потом показао и лоше познавање историје тврдећи да је Први ударни батаљон формиран у Ластви (Истина је да је овај батаљон формиран у Баљцима код Билеће).
ФОТО: FB Udruženje antifašista i boraca NOR – a Mostar
Да је суштина комеморације Влада Шегрта, заправо промоција бошњачке унитаристичке политике потврдио је и други говорник Изо Рокољ. Братић злогласног требињског усташког бојoвника Ајдина Рокоља (који се терети да је на правди Бога убио Србина Влада Н. Поповића), оженивши кћерку друга Јова Гркавца, направио је завидну каријеру (не) талентованог комунисте.
Изо Рокољ са Јосипом Брозом (ФОТО: ФБ СТРАНИЦА ИЗО РОКОЉ)
У једном тренутку био је директор Радио Требиња, а данас из Холандији уређује фб страницу Требињци на којој објављује фотографије Требињаца из прошлог вијека. Током љетних мјесеци борави у Требињу гдје често фотографише позната лица града под Леотаром са акцентом на сународнике који живе током године у Скандинавији, а љети обилазе своја имања. Тенденција ове странице је да кроз носталгичне објаве истакне латетну оптужбу за промјену етничке структуре најјужнијег града Српске.
ПРИДВОРАЧКИ МУЧЕНИЦИ
Јаков Миљановић (Фото: Моја Херцеговина)
Недалеко од Влада Шегрта на српском православном гробљу у Аранђелову сахрањени су посмртни остаци придворачког мученика Обрена Стијачића. Породица је његове посмртне остатке извадила из гробнице у Подгливљу и 1968. године, пренијела у породичну гробницу у Аранђелову. Усташа муслиманске вјероисповјести Мустафа Капетановић-Барон спровео је из Ластве Придворачке мученике Обрена Стијачића, Јакова Миљановића и Михајла Андријашевића.
Владо Шегрт је 1946. године одузео је породичну кућу и ресторан Јакова Миљановића. Ова имовина припала је Земљорадничкој задрузи у Ластви. Супруга и три кћерке Придворачког мученика Јакова Миљановића избачене су на улицу. Оне су отишле у Београд. Жива је само кћер Зорка удата Рабреновић која је 1932.годиште.
И док су се Миљановићеви потомци мучили Владо Шегрт је у његовом ресторану имао свој сепаре у коме је уживао у првокласној јагњетини и друштву Мустафе Капетановића-Барона, кога је због истакнутих заслуга у борби против класних и идеолошких непријатеља унаприједио у личног возача.
ФОТО: FB Udruženje antifašista i boraca NOR – a Mostar
Велики поштовалац лика и дјела Влада Шегрта је и редитељ Феђа Исовић који је такође присуствовао комеморацији. Широј јавности је познат као редитељ серије „Луд, збуњен, нормалан“, а као активиста се истакао на првој геј паради одржаној у Сарајеву носећи транспарент са дугиним бојама преко кога је ћириличним словима исписан натпис „Требиње“.
Да иронија буде већа, овај велики борац за права ЛГБТ популације добио је мјесто, поред блаженопочившег владике Атанасије, као један од аутора у памфлету, који је недавно помпезно промовисан као прва Званична монографија Града Требиња.
ФОТО: FB Udruženje antifašista i boraca NOR – a Mostar
На комеморацији злогласног народног хероја Шегрта био је и друг Рајко Ћапин. Данашња перјаница требињских социјалиста имао је необичан развојни пут. Наиме, недуго након смрти Влада Шегрта, био је међу члановима Српске радикалне странке у Требињу (број чланске карте 15335).
Увидјевши да све оно што може да се купи заправо и нема вриједност, Ћапин је ријешио да своја некадашња идеолошка убјеђења промјени „лијевим скретањима“. Данас је директор Дома пензионера у Требињу.
ФОТО: FB Udruženje antifašista i boraca NOR – a Mostar
На комеморацији Шегрту био је и Раде Алексић, отац покојног Срђана Алексића, Србина страдалог док је бранио Бошњака. Његова смрт је изазвала велике контроверзе чак и међу одборницима градова у којима је овај Требињац добио своје улице.
На поменутој комеморацији недостајао је само атаман и бивши ратни начелник Требиња Божидар Вучуревић који је је својевремено у интервјуу за Херцег телевизију рекао да је српско помирење започело прије тридесет година, односно оног тренутка када је он отишао у Аранђелово на сахрану народног хероја Влада Шегрта.
Можда је баш зато напокон свима јасно зашто од 4. октобра 2016.године, стоји постоље Владе Шегрта у парку поред храма ‘Преображење’ у Требињу.
Срамота је што су потомци страдалих православних Срба по команди злогласног Влада Шегрта заборавили своје створитеље!
Сваком од бројних недостојних насљедника, најбољи је одговор дао недавно у Фазлагића кули, Бакир Изетбеговић.
ШЕГРТОВО ХЕРОЈСТВО - БРОЈНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРПСКИМ ЦИВИЛИМ
Јавност је добро упозната са чињеницом да се Владо Шегрт терети за бројне злочине над српским народом Херцеговине.
„Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више.“ (дио изјаве Влада Шегрта на тзв. Требињском савјетовању)
Земљорадник, у рату комесар Ластванске партизанске чете, командант батаљона Лука Вукаловић, командант злогласног Првог херцеговачко – црногорског ударног батаљона. Овај батаљон формиран је на Баљцима (Билећа) 28.01.1942. То је била јединица посебне намјене, састављена од најспремнијих идеолошки мотивисаних бораца са простора никшићког, требињског и билећког среза. Судећи по ријечима Трипа Шаренца, члана Окружног комитета КПЈ за сјеверну Херцеговину, борба против четника, „била је првенствени и искључиви задатак“ Првог ударног батаљона. Ова јединица починила је бројне злочине над српским народом Херцеговине, а посебно на простору Гацка и Невесиња.
О овим злочинима писао је Саво Скоко.
„Када су осуђенике поставили уза зид, Вуле Окиљевић је почео да се крсти. То је видио Владо Шегрт, па је цептећи од бијеса викнуо: Удри тога што се крсти, кучка му Бога јебем!“ Послије овог стријељања око мртвих људи ухватило се коло, у које су морали да уђу и блиски сродници жртава. (М. Окиљевић о стријељању Срба у селу Јасеник, 03.04.1942.)
Саво Скоко наводи да је више убистава српских цивила Владо Шегрт вршио лично, из близине, као нпр. када је убио Обрена Глоговца у невесињском крају. Владо Шегрт је починио злочин и у миру, 1945. године, када је наредио да се 13 Срба одведе из затвора у Требињу и убије. Они су бачени у јаму Чекалица код Вучијег Дола.
Скоко наводи да је у том периоду, од укупног броја од партизана убијених недужних херцеговачких Срба било 38. жена и дјевојака.
Почетком фебруара 1942. године Владо Шегрт долази из Баљака (Билећа) у село Братач – општина Невесиње. Јединица под његовом командом починила је и ова убиства. Да није ријеч о претјеривању ни произвољном односу према жртвама репресије и терора партизанских „казнених експедиција“ у Херцеговини 1942. године, навешћемо имена споменутих жена и дјевојака:
У Билећком срезу убијене су: Мијановић Јела, Вукоје Драгица, Суџум Ката, Бошњак Илинка, Биберџић Стана, Биберџић Васа.
У Требињском срезу: Стијачић Петрана, Бабић Стоја, Мијановић Петра, Гудељ Мила, Вукаловић Драга, Вучковић Анђа, Џоџо Ружица, Путица Коса, Бубало Анка, Булајић Љубица, Пиџула Анка, непозната жена из Конавала.
У Невесињском срезу: Вучковић Милева, Тепурић Стана, Чупковић Наталија, Жедијар Стојанка, Ђерић Крстиња, Марић Милица (Милица је била трудна.
Убијена је марта 1942, зато што је била рођена сестра Петра Самарџића, једног од најистакнутијих вођа јунског устанка против усташа у Херцеговини 1941 године), Шаренац Јованка, Шаренац Стана (посљедње двије убијене у својој кући од бомбе коју су убацили Шегртови „пролетери“ 20. 02.1942)
У Столачком срезу: Беловић Софија,
У Гатачком срезу: Мучибабић Јела (у потиљак јој из пиштоља пуцала партизанка Љубица Ивковић), била тешко рањена и непокретна, касније убијена крампом, Гузина Лепосава (Љубица Ивковић је тешко ранила, али је преживјела), Грубачић Даринка, Вишњевац Сава, Зеленовић Тонка, Милинковић Миољка, Николић Стана, Николић Јована, Думнић Божана, Илић Аница, Тодоровић Риста.
У Коњичком срезу: Лакатош Сузана.
Списак убијених није потпун.
Почетком марта 1942. године убијена је Вида Тепурић из села Батковићи (Невесиње) мајка шесторице синова: Сава, Новице, Душана, Анђелка, Милана и Гојка и три кћери: Љубице, Драгице и Милице. Владо Шегрт је лично убио у Засеоку села Грабовица – Жуновина почетком марта 1942. године и старца Јова Тепурића, супруга Виде Тепурић.
Оно што је Владо Шегрт радио у Невесињу фебруара и марта 1942. године, настављено је и пред сам крај рата, 14. фебруара 1945. године. Његова Десета херцеговачка „ударна“ бригада стријељала је 15. младих дјевојака – Невесињки, на основу лажних оптужби и спискова које је једна партизанска „обавјештајка“ доставила шефу ОЗН-е Десете херцеговачке „ударне“ бригаде. Тада је убијена и малољетна (седамнаестогодишња) кћерка Јеле Мучибабић – Рајка.
„Ударници“ су тада стријељали и сљедеће дјевојке: Зору Ковачевић, Наталију Гутић, Драгицу Васиљевић, Љепосаву Граховац, Загорку Колак, Смиљу Гудељ, Зору Чоловић, Драгу Вукотић, Милицу Бјелицу, Јованку Бурлицу, Рајку Банашевић, Борику Тешановић, Милицу Вучинић, Десанку Милошевић. По убиству наведених српских мученица, све су сахрањене у порти српске православне цркве у Невесињу.
Према новијим сазнањима (Изјава Гојка Тепурића за Вечерње новости 2010. године) тада су још убијене и: Јованка Иванишевић, Десанка Васиљевић, Душанка Гутић и Јованка Самарџић.
Из књиге „Херцеговина у НОБ април 1941 – јуни 1942“ – страница 265.
Из књиге „Херцеговина у НОБ април 1941 – јуни 1942“ – страница 183.
Шегртову наредбу о убијању невесињских дјевојака спровео је бивши домобрански сатник Хрвоје Тичиновић, који је на функцију начелника штаба 10. ударне Херцеговачке бригаде именован новембра 1944. године и на њој је остао до краја.
Тако је мисија ,,бољшевизације Херцеговине“, коју су почеле јединице натопљене духом и налозима Саве Ковачевића, од превентивних ликвидација и обрачуна са ,,класним непријатељем“ дошла у фазу обрачуна са голоруким женама и дјецом, при чему ниједан од поменутих злочина није извршен без знања, налога, одобрења или подршке Влада Шегрта, будућег народног хероја који се прославио проливањем невине ,,крви на камену“.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Kakav otrežnjujući i potreban tekst. Koliko je usputnih činjenica prikazano. Dovoljno da i slijepi progledaju.
Pingback: Слободна Херцеговина » СЈЕЋАЊЕ НА КРВАВИ ТРИФУНДАН: По команди Влада Шегрта комунисти стријељали 19 младих Невесињки
Pingback: Слободна Херцеговина » АКО ПОСТОЈЕ „ЗВАНИЧНЕ“ ОНДА ПОСТОЈЕ И „НЕЗВАНИЧНЕ“ МОНОГРАФИЈЕ: На сајму представљена књига „Град