На састанку одржаном 25. маја 2019. године у Новом Саду одржан је састанак Кооординационог одбора. Потпредсједник Одбора Светозар Црногорац поднио је извјештај о раду који је једногласно усвојен. Обзиром да Координациони одбор није имао обавезујућу форму, присутни нису могли да сакрију изненађење постигнутим резултатима. На састанку је договорено да се Херцеговци у Србији убудуће организују као Савез Удружења Срба из Херцеговине у Србији. На предлог неколико председника удружења формиран је дана 10.07.2014. Координациони одбор херцеговачких удружења у Србији при Удружењу Херцеговаца у Новом Саду, као посебан одбор. У почетку нису сва удружења подржавла његово оснивање из разноразних разлога, али су се сви временом прикључили.  По два представника од сваког удружења су бирана у Координациони одбор. За председника Координационог одбора изабран је Ђорђе Радојичић а за потпредседника Светозар Црногорац.  Била је идеја да се руководство чешће бира и ротира. Тада су разматрани, договорени и постављени неки будући циљеви, навешћу само неке од њих: Боља координација имеђу удружења, укључујући и свечаности које одржавају, Пружање свих видова заједничке помоћи Републици Српској, Остварити комуникацију са руководствима херцеговачких општина и Републике Српске, а по могућности утицати на њихове ставове, Успостављање комуникације са епархијом ЗХиП, Успостављање комуникацијије са руководством Републике Србије, са циљем обезбеђења развоја и помоћи Херцеговини, Заједничко обележавање различитих културно – историјских догађаја Тежити да са другим удружењима из Босне дође до поновног успостављања Удружења Срба из Босне и Херцеговине Сличне активности, које не задиру у рад било ког удружења. Данас морамо признати  да је добар део зацртаних циљева остварен. За добро функционисање одбора потребна је и добра воља горе наведених институција.  Можда није до краја ни профилисана идеја Одбора а можда је сва удружења у потпуности нису исправно разумела. Ипак је покренуто  доста важних заједничких  питања наводимо нека од њих: Одржана је успешна Херцеговачка академија посвећена Пребиловцима и обнови Храма Христовог Васкрсења. Одбор се у више наврата различитим поводима обраћао Влади Републике Србије, председнику Републике Србије, Скупштини Србије и председнику Републике Српске и Владе Републике Српске, министарствима и другим институцијама, са предлозима за подршку и решавање актуелних питања: –     Пружање финансијске помоћи Републици Српској и формирање Фонда у буџету Републике Србије за ту сврху, –       Изградња аутопута на релацији Ужице – Вишеград – Чајниче – Фоча – Гацко – Билећа – Требиње. ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ОДГОВОР ВЛАДЕ СРБИЈЕ СВЕТОЗАРУ ЦРНОГОРЦУ: Подржавамо изградњу ауто пута према Херцеговини    Подстицај економског развоја Републике Српске кроз заједничке пројекте са Владом Републике Србије, Већа помоћ и посвећеност селу Пребиловцима, као јединој преосталој српској енклави у Федерацији Бих. Обележавање усташких стратишта и отварање овог крупног питања, укључујући и изградњу заједничког Спомен обележја у Београду и Републици Српској. Обраћање Виском представнику за БиХ Валентину Инцку Померање представништава предузећа из Србије из Федерације у Републику Српску Организовање туристичких тура, посебно ђачких из Републике Србије у Херцеговину Заједничке културно – историјске манифестације Добар део горе наведеног је реализован, посебно финансијска помоћ Републици Српској. Можда би до ње дошло и без наших молби, али ми смо је први још пре пет година иницирали кроз више писама. Једноставно вршили смо позитиван притисак на институције Републике Србије. Најважније је да је значајна помоћ реализована и да се иста и даље најављује. Наше сугестије су да се иста равномерније дели са приоритетом на сиромашније и рубне општине. Противимо се партијској подели помоћи. Показало се да  одговарајући и добро образложен притисак на државне институције увек изроди неки резултат. Подсећамо да је на нашу молбу за наведени аутопут Министарство саобраћаја Републике Србије у писменој форми потврдило да ће градити аутопут Ужице – Вишеград, што нас је у то време чак и изненадило. Најављена је и приоритетна помоћ за изградњу пута Фоча – Тјентиште. Од стране већине удружења пружена је финансијска помоћ Републици Српској, приликом велике поплаве које су је задесиле пре три године. Влада Републике Српске је узвратила својим признањима. Координациони одбор је поднео Скупштини Републике Србије и њеном надлежном одбору предлог Декларације о геноциду над српским народом извршеним у Независној држави Хрватској. Покретали смо више иницијатива према властима Републике Српске и Републике Србије која се односила на узурпацију и заштиту села Пребиловаца од стране општинских  служби Чапљине или неких непримерених поступака појединаца, укључујући и молбе и посету Високом представнику за БиХ Валентину Инцку у Сарајеву. Поучени лошим искуством из прошлости саветовали смо Епархију ЗХИП на уздржанији приступ у односима са представницима Католичке цркве. Нашим средствима обновљен је споменик Алекси Шантићу у Мостару. Идеју о попису свих жртава првог и другог светског рата нисмо реализовали. По неким предложеним иницијативама, попут оног о статусу Косова и Метохије, на жалост нисмо показали одговарајућу сложност и одговорност. У овако тешким временима је велика ствар да одржавамо добру међусобну комуникацију и да смо увек присутни на заједничким прославама и културном дешавањима и промоцијама које организују општинска и заједничка удружења. Најбољи пример за то је прослава Српске Нове године у Новом Саду, где смо сви присутни, али и веома посећена сијела која организују одбори општинских организација свих удружења. Препознали смо делатност херцеговачко – црногорског удружења и дистанцирали се од њихових активности, мада подржавамо сваку појаву српских удружења и појединаца из Црне Горе. Реаговали смо и на неке непримјерене појаве, попут додјеле Шантићеве награде хрватском пјеснику Луку Паљетку који је претходно добио орден са именом усташког идеолога Анте Старчевића У међувремену је основано још неколико нових удружења: Удружење Херцеговаца у Бачкој Паланци (Гајдобри), Удружење Мостараца, Удружење Калиновчана и Удружење Љубињаца. Пре пар дана основано је и Удружење Стара Херцеговина са претенциозном  идејом да нас све окупи. Вероватно нису били обавештени да већ постоји Координациони одбор херцеговачких удружења у Републици Србији.   Предлажем да сва нова удружења треба да придруже своје представнике у Координациони одбор, а исти да бира своје руководство, можда и у ротирајућој форми. Уз све могуће приговоре мислим да је Координациони одбор извршио неку своју почетну обавезу,  да је потребно да се исти комплетира како је наведено, а можда и да удружења изаберу нову вишу форму организације, можда и нови састав и ново руководство о чему ће се свакако одлучивати на следећим састанцима Одбора. Највећи допринос промоцији херцеговачких удружења у Србији дао је новинар Трифко Ћоровић преко портала Слободна Херцеговина и листа … Настави са читањем ОД ХЕРЦЕГОВАЧКЕ АКАДЕМИЈЕ ДО ПОСЈЕТЕ ИНЦКУ: Импресивни резултати Координационог одбора удружења Срба Херцеговаца