• Кесић о најављеној депортацији 150 особа, углавном српске националности: Пошто ниједног нису могли да оптуже за ратне злочине, сад их терете да су лагали кад су попуњавали документацију при уласку у Америку

Извор: Новости.рс
Текст: Александар Мацановић

Цела прича о депортацији Срба из Америке у ствари је лична освета и лично поимање правде неколико америчких истражитеља који су сведочили против неких Срба и у Хагу, а који већ десет година нису успели да докажу кривицу ниједног Србина који је у САД, каже у интервјуу за “Новости” шеф представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић, поводом најаве да се у “првом таласу” спрема депортација најмање 150 људи, углавном Срба.

Ко тражи прогон Срба из САД?

– То су пре свега истражитељи Мајкл Меквин и Ричард Батлер, који су били везани за екипу која је у Хагу истраживала ратне злочине. Када су се вратили из Хага, понели су спискове војних обвезника бивше ЈНА и Територијалне одбране, које су српске власти морале да предају Хагу. То су спискови војника, тада ЈНА, а касније и Војске РС и РСК. Посебно су на мети људи који су били војници у јединицама из Подриња, јер се желело доказати њихово учешће у злочину у Сребреници.

Колико је Срба осуђено и депортовано из САД?

– Није ниједан! Ти истражиоци су били преамбициозни и у почетку су желели да судски докажу да је реч о ратним злочинцима који су ушли у САД. Међутим, како су пред судовима од Пенсилваније, преко Флориде до Чикага, почели да падају предмети против Срба, они су променили тактику и оптужили их да су лагали када су попуњавали документацију приликом уласка у САД, јер нису навели да су били припадници “стране војне формације”. Тактика је промењена, јер прогањаним Србима сада почињу да се баве имиграциони судови где је терет доказивања за тужиоца доста лакши, због ригорозних америчких правила.

Може ли се говорити о политичком “лову” на Србе?
– Апсолутно. Цео процес у суштини је политичка хајка, без имало жеље да се утврди лична одговорност. Од самог почетка српска заједница у САД није желела да било ко избегне личну одговорност за неки злочин за време рата. Али, досад, што се тиче Срба, држава није могла да докаже да је било који од тих појединаца починио злочин.

Са друге стране, кад смо се побунили и тражили, и преко Беле куће добили састанак са представницима Министарства правде, после неколико месеци почели су да хапсе Хрвате и Бошњаке, што у суштини није био наш циљ. Сада имамо случајеве да су поједини Бошњаци, за које је био “мекши” филтер приликом уласка у САД, сада признали личну одговорност и злочине против Срба.

КОЛИКО је Срба којима прети депортација?

– Нажалост, више стотина људи. Што је најгоре, то су жртве рата којима је због тога Америка и допустила улазак, а сада се управо ти људи прогањају! Они су приликом уласка имали приоритет по три основа: да су из мешовитих бракова, да су они, или чланови њихових породица били у заробљеништву или да су изгубили мовину у војним операцијама на подручју Хрватске, Крајине и БиХ. Овај процес поново прави жртве од особа које су већ биле жртве рата.

БИЛО је и екстремних случајева на суђењима против Срба?

– Да. Био је један савезни агент, пореклом Хрват, који је често кроз интимизацију, претње, чак и фалсификовање, колеге убеђивао да су њему лично појединци, на пример у Флориди, признали злочине. У другим случајевима, на пример, на једном суђењу у Мичигену, као преводиоце су користили Албанце из Македоније који не знају српски. Тако су дошли до наводних признања. Било је и признавања под притисцима и претњама