• НВО „Црногорски форум“ захтијева од ВДТ-а, МУП-а и Министарства културе да пребројавају, идентификују и истражују поријекло и финансирање људи који су у традиционалној ношњи присуствовали сахрани генерала Младића. Може ли се народно благо Старе Херцеговине и Црне Горе ставити под тужилачки надзор?

Покушаји да се српски идентитет, културна баштина и народна традиција на просторима Црне Горе и Старе Херцеговине ставе под политички и правни надзор добили су свој најновији, до сада најдрастичнији облик.

​Невладина организација „Црногорски форум“ из Подгорице, коју предводи Јелена Марковић, упутила је јавно саопштење у којем од Врховног државног тужилаштва (ВДТ), Управе полиције, МУП-а и Министарства културе Црне Горе изричито захтијева формирање предмета и покретање опсежне истраге због појављивања особа одјевених у народну ношњу на сахрани генерала Ратка Младића.

​Тужилаштво као „модна полиција“ и истражитељ поријекла

​Умјесто да се баве горућим проблемима правосуђа, од државних органа Црне Горе се у овом саопштењу ултимативно тражи да спроведу акцију која по свим елементима подсјећа на увођење визуелног и идентитетског деликта.

​„Црногорски форум“ од ВДТ-а захтијева да утврди аутентичност снимака, идентификује лица која су носила ношњу, испита њихово држављанство, провјери ко је организовао њихов превоз и финансирање, те да ли иза свега стоји „организовано дјеловање усмјерено на злоупотребу идентитета“. Такође, тражи се и изјашњење Министарства културе о томе које механизме држава има како би „заштитила ношњу од инструментализације“.

​Дајући себи за право да одређују ко, када и у ком контексту смије да обуче одежду својих предака, потписници саопштења отишли су корак даље, тврдећи да присуство народне ношње на овом догађају „компромитује државу на њеном путу ка Европској унији“.

​Чија је народна ношња?

​Овакав захтјев подгоричке НВО у потпуности занемарује основне етнолошке и историјске чињенице. Џамадан, душанка, јелек и капа нијесу модерни државни амблеми нити приватно власништво било које политичке опције или НВО сектора, већ вјековно народно благо.

​Ријеч је о традицији која је неодвојиво ткиво јединственог културног и историјског простора Старе Херцеговине и Црне Горе. Џамадан и свечану ношњу носили су и херцеговачки устаници, и подгорички трговци, и цетињски јунаци, и Бокељи и Дробњаци. Покушај да се повуче административна или политичка граница и утврди да ношња „припада“ само онима са одређеним политичким ставом представља груби покушај превођења народног насљеђа у идеолошки монопол.

​Историјски посматрано, народна ношња на овим просторима никада није била обичан костим, већ симбол достојанства, спомена на претке и одавања почисти. Захтијевати да полиција и тужилаштво пребројавају и испитују грађане само зато што су обукли народно одјело на сахрани, представља невиђен притисак на слободу изражавања и очување народног идентитета.

​Позив на хајку под плаштом „европских интеграција“

​Позивање на „европски пут“ како би се оправдало увођење полицијских провјера над народном традицијом разоткрива праву позадину овог захтјева. Под изговором заштите угледа државе, покушава се створити атмосфера у којој је сваки одраз традиционалног српског идентитета унапријед осумњичен као „субверзивна дјелатност“.

​Поставља се логично питање: да ли је сљедећи корак да тужилаштво и полиција почну да шаљу инспекције и на народне саборе, свадбе, КУД-ове или породична славља широм Херцеговине и Црне Горе, како би провјеравали ко носи ношњу и каква су му политичка убјеђења?

​Херцеговина и Црна Гора кроз вијекове су преживјеле многе забране и притиске, али је народна ношња увијек остајала сачувана у домовима и на народу. Покушај њене криминализације пред државним органима у 21. вијеку не говори ништа о онима који су је обукли, али говори све о онима који би од тужилаштва да направе арбитра за народно памћење.