• Скоро четири деценије август у Херцег Новом у знаку је филма и филмских свечаности. Од 1987. године, када је познати филмски радник, Новљанин Милан Жмукић са сарадницима основао тадашњи „Филмски фестивал режије“, град мимоза добио је још једну икону културе по којој је постао препознатљив. Фестивал је мијењао називе и од локалног добио статус регионалног, али, нажалост, није добио статус фестивала високог међународног ранга. То је један од могућих разлога што ове године на Канли кули, од 22. до 28. августа, на 39. фестивалу неће бити култног новоснимљеног филма „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“ чувеног југословенског и регионалног редитеља Лордана Зафрановића.

Иако су организатори Филмског фестивала „Херцег Нови – Montenegro film festival“, како он данас носи име, на досадашњим презентацијама најавили богат програм, посластица за љубитеље филма десиће се ипак двије вечери прије старта фестивала, 20. августа, у башти Куће Ива Андрића. То вече у врту јединог југословенског нобеловца гостује познати филмски редитељ Лордан Зафрановић, познат по култним филмовима „Окупација у 26 слика“ (у којем је једна од „слика“ посвећена усташким злочинима у Поповом пољу јуна 1941. године), „Пад Италије“ и тек завршеном филму који траје 240 минута — „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“, који се, и поред жеље многих, неће овог љета наћи на херцегновском фестивалу.

Домаћин вечери је познати новинар, колумниста и публициста Перица Ђаковић из Херцег Новог.

Прије него што најавимо тему разговора, ријеч-двије о човјеку који је домаћин и водитељ познатом филмском ствараоцу, као и организатор вечери за коју се тражи мјесто више. Ђаковић је новинар који зна да дрибла пером (или тастатуром). Аутор је бројних текстова, емисија и интервјуа; писац који увијек „флертује“ са добром кратком прозом и сатиром која се памти, што зависи од оштроумности аутора и теме о којој пише. Овог пута нећемо набрајати Ђаковићеве емисије и називе написаних књига, али споменућемо двије вечери у Андрићевој башти које су сваком посјетиоцу дале прилику да научи нешто о нама.

Прва је одржана у августу прошле године, а гост је био професор, дипломата и публициста др Дарко Танасковић, а друга у јуну ове године, када је гост био вјероватно највећи живи пјесник српског рода — Матија Бећковић. Ријеч је о Ђаковићевом серијалу „Ријечи и истине“. Гост трећег сусрета у овом серијалу, у четвртак од 20 сати и 30 минута, јесте Лордан Зафрановић. Радост и искреност су јединствене ствари за којима толико чезнемо, а да би „отворио“ чувеног мајстора наше кинематографије за вече које слиједи, Перица Ђаковић се припрема данима.

У Београду је само за њега и још пар људи недавно приказан најновији филм Лордана Зафрановића, а све да би Ђаковић био спреман да познатом магу нашег филма постави што студиознија питања, попут оног: Да ли редитељ икада може побјећи од свог благословеног проклетства? Или: Да ли може стати заточен сопственим илузијама у јеку сурове борбе за опстанак? Или: Може ли човјек који вјерује у исконску љепоту истине филмом да се прилагоди убожитом ритму свакодневице? То су питања о којима ће, као искусни новинар у својству водитеља, разговарати са Лорданом Зафрановићем, обухватајући поменуте филмове, али и његове документарце, памћење, историју и умјетност која не пристаје на компромис.

На вечери ће бити ријечи и о Лордановом дјетињству: од рођења у окупираној Масленици на Шолти, боравка на Вису и у Барију, до сабирног кампа у логору Ел Шат у Африци; о његовом повратку у ослобођену земљу, одрастању у Сплиту гдје се упознаје са кинематографијом (првенствено документарним филмовима), одласку у Загреб, те студијама и животу у Прагу. Затим су стигли његови славни филмови „Окупација у 26 слика“ и „Пад Италије“, које су једни поздрављали, а други — међу којима је био и Фрањо Туђман — аутора тих остварења прогласили персоном нон грата у Хрватској.

Ђаковић и његови сарадници најављују да ће у „Вечери речи и истине“ са Лорданом Зафрановићем, који је аутор преко 80 играних и документарних филмова, кроз ријеч госта посјетилац сазнати више детаља о храбром човјеку који се бори за истину, борцу за правду и огољење Павелићеве НДХ. Знајући концепцију ранијих сусрета, за очекивати је да ће ово вече са Лорданом Зафрановићем спадати у она која ће се памтити, али и која ће нас подсјетити на то шта се дешавало од 1941. до 1945. године у НДХ, уз дјелимичан одговор на питање хоће ли се икада потомци злочинаца суочити са мрачном прошлошћу и недјелима својих предака.

Исто „Вече речи и истине“, са истим гостом и истим водитељем, предвиђено је за 24. август у Требињу.

Здравко Шакотић