• Радомир Шика Бегенишић, почесто и Раде, а за неке у Херцеговини и Мишо, био је син Новака Бегенишића (1889-1967) са Оровца изнад Требиња и Анђе Средановић (1914-1978) са Вучије крај Требиња удате Бегенишић.

Рођен је 1936. године у селу Јазина, област Ластва, Корјенићи, крај Требиња као најстарије дете, а затим пристижу Милорад 1938 (преминуо 1939), Илија 1941, Војин 1943 (преминуо 2011), Слободан звани Беко  1947, Љубо 1949, Млађен 1951 (преминуо 2011) и Рада 1954.

Отац Новак Бегенишић, по повратку из Америке након скоро 30 година рада, купује имање у Јазини и ту заснива своју породицу као и посао са млином (водениницом) и продавницом.

Основну школу је Шика завршио у Ластви, док је гимназију завршио у Требињу.

Уписује Економски факултет у Београду 1956.  године – дипломира 1961. године. Током студија се активно бавио фолклором у културно уметничком друштву „Жикица Јовановић Шпанац“

Након краћег рада у спољно трговинском предузећу „Југоелектро“ прелази у Министарство културе Републике Србије.

На Светог Илију 1969. године ступа у брак са Добрилом Ђорђевић удатом Бегенишић са којом 1970. добија сина Бориса, а 1972. ћерку Наташу, са чијим одрастањем стиче снају Наду рођену Зељковић и зета Бранка Ковачевића и унучад Луку, Милу и Дуњу.

Свој радни век је завршио пензионисањем 2001. године, а у свом раду је био предан, несебичан, истрајан. Својом вештином и жељом је бирократски апарат учинио доброчинитељем многих црквених, културних и историјских вредности сачувавши их и заштитити за надолазеће време од уништења, заборава, а своје дело је преточио у нити од којих је саткано биће нашег данашњег овопросторног постојања.

Када кажемо Раде или Шика Бегенишић тада мислимо на човека чија је брига према српском културном наслеђу и баштини била велика, попут оне према ближњима.

Цео свој живот је био окренут Требињу и уздизању тог прелепог града на посебно место у кутурном и историјском дијаграму вредности и свесрдно и несебично помагао посебно у тешким временима ратних сукоба због чега је и добио звање почасног грађанина Требиња, као и своје место у требињском музеју Херцеговине.

Шика је активно учествовао у обнављању рада Удружења Требињаца „Јован Дучић“, а био је и активни члан  Удружења Срба из БиХ.

Због својих врлина и као препознато  признање његовог рада Српска православна црква, односно епископ нишки, а потом патријарх српски, Иринеј одликовао га је „Орденом Светог Романа“, а патријарх Павле „Орденом Светог Саве“.

Шика Бегенишић је преминуо 10. маја 2014. у 78-ој години живота