Милорад Капор и по оцу и мајци Херцеговац, Србин који је добио филмску  улогу у „Џејмсу Бонду“. Ексклузивно за Слободну Херцеговину, глумац најстаријег професионалног позоришта у Jужних Словена, открива како је „кршио“ строга правила на снимању чувеног блокбастера. Веома поносан на своје порекло прича о породичној историји, али признаје да је управо херцеговачки его био кључан да поред Академије драмских уметности заврши и Машински факултет      Извор: Слободна Херцеговина Разговарао: Трифко Ћоровић Mилорад Капор, Србин који је добио улогу у  филму о Џејмсу Бонду, и то у делу “Skyfall” Сема Мендеса, 23. наставку саге о чувеном тајном агенту на педесету годишњицу настанка легендарног лика, за Слободну Херцеговину открива како је успешно прошао све тестове и нашао се у филмском тиму снова, састављеном од добитника Оскара у готово свим постојећим категоријама. Капор, није тумачио улогу Џејмса Бонда, који је, по многим тврдњама, филмска верзија легендарног српског обавештајца Душана Душка Попова, који је у Другом светском рату деловао под тајним именом Трицикл. Стаситом Херцеговцу додељена је улога капетана брода, на којем се одвијају многе узбудљиве сцене, а једна од њих је и Капоров филмски окршај са Бондом. Рођени Београђанин, који се поноси својим билећким коренима, овим филмом скренуо је пажњу на себе, па је јавност успела да сазна и многе друге детаље о глумачком џину од скоро два метра и власнику две дипломе – Академије уметности у Новом Саду и Машинског факултета у Београду. Иако би многи после учешћа у филму о Бонду полетели и помислили да су остварили све снове, Капор чврсто стоји на земљи и скромно објашњава да је успео зато што је, пре свега, на кастинг отишао растерећен. – На кастинг за велике пројекте не одлази се са тремом, већ потпуно опуштено. Унапред сте свесни да је конкуренција толико јака да шансе да баш вас одаберу нису велике. И онда, ваљда из те опуштености, уз одређене способности, па и таленат, дође се до улоге. Каква су искуства са снимања филма високе продукције? – Прво што ми је запало у очи су мере предострожности које се предузимају. За наше појмове то је незамисливо. Води се рачуна о сваком детаљу, па су шансе да се неко повреди или осећа непријатно на сету сведене  на минимум. Огромна пажња се придаје најбаналнијим стварима. Рецимо, у сценама где има  пуцњаве увек је присутан дежурни оториноларинголог. Његов асистент би на сету свима делио чепове за уши. На моје одбијање да их узмем, сви би ме погледали зачуђено зашто сам немаран према самом себи. Међутим, када сам рекао да сам из Србије и да ми то не треба, прво је Хавијер Бардем почео да се смеје, а потом и остали,схвативши да су нама ракете и касетне бомбе биле свакодневница, као некоме у срећнијим државама петарде за Божићне празнике. Од тада, кад год су се делили чепови за уши, свако ко није хтео да стави чеп у уши викао би уз осмех „Србија“, са високо подигнутим рукама. Твој пут до сцене био је необичан. Са машинства си кренуо на глуму. Откуд такав обрт? – За сваки метар висине стекао сам по једну диплому (смех). Као природњак у гимназији отишао сам на Машинство. Првобитно сам хтео након средње школе да упишем Војно-технички факултет у Загребу, али сам се, ипак, определио за цивилно машинство. На регрутацији сам изразио жељу да идем у школу резервних официра у Задар, па да се евентуално након факултета активирам као инжењер у војсци. Како сам изразио жељу да идем у ШРО, земљак из комисије ми је одредио Билећу. Међутим, одложио сам војни рок и решио да га одлслужим након факулета. Моја несуђена класа из Билеће завршила је на братоубилачкој кланици у Вуковару.   Ипак, рат Вас није заобишао? –  Учешће у рату ми је било суђено. Војни рок сам служио у време НАТО агресије на нашу земљу,  и то у команди Новосадског корпуса. У сред студија машинства уписали сте глуму. Да ли је постојао ризик да не довршите започето школовање? – Када сам уписао глуму, већ сам одслушао четири године машинства. Те године су биле улог у проналаску правог животног пута. Ипак, да нисам завршио машинство сматрао бих да сам их проћердао. Већ тада сам претпостављао да се никада у животу нећу бавити машинством, али поред личне сатисфакције и моја херцеговачка сујета није дозвољавала да некоме оставим могућност да каже како сам завршио глуму јер је Машинство тешко.  Врло сам поносан на то и данас ми титула дипломираног инжењера значи и због новокомпонованих “др.” са “увече прелистај, ујутру заблистај” факултета. Неки од таквих “доктора наука”,  кад се нађу на истом списку са мном и желе да ставе ту титулу испред свог имена и презимена, и сами осете да је глупо да то ураде. Сталан ангажман сте добили убрзо након завршене Академије умeтности. Како вам је то пошло за руком? – Одлучио сам се за новосадску Академију зато што је у то време, као и сада, била најквалитетнија за школовање глумаца. Глуму су предавали, Раде Марковић, Петар Банићевић, Бранко Плеша и Боро Драшковић. Уписао сам из прве. Моју класу су звали „Сиви дом”. Били смо “незгодни“, а било је више мушкараца од девојака. Професор је од милоште говорио да је примио осам гарагана. Мој драги професор, а чувени глумац Раде Марковић, ми је у тренуцима сумње у себе, што је карактеристично за студенте уметности, говорио: “ Ти се немој бојати за своју будућност у филму, ти имаш те очи”. Врло брзо сам знао да ћу остати у Српском народном позоришту. У та, још увек по уметност срећна времена, директор Драме Српског народног позоришта умео је да дође на испите глуме, да нас погледа и понуди стипендију, тако да смо нас четворица са класе добили понуде да останемо. Кад год конкуришем за неки пројекат на Западу, велико поштовање се исказује чињеници  да сам члан националног театра, део глумачког ансамбла најстаријег позоришта код Јужних Словена. Емир Кустурица, Наташа Нинковић, Небојша Глоговац, Драган Бјелогрлић, Сергеј Трифуновић, Бранислав Лечић, Небојша Кундачина, Бранимир Брстина …. Постоји ли херцеговачки лоби у српском свету филма и позоришта? – Не постоји херцеговачки лоби. Ми нисмо као Црногорци, не наступамо по племенском принципу (смех), него смо самостални и веома јаки индивидуалци. Наш однос подразумева међусобну велику љубав и уважавање. Водите и позоришну групу Јорик. Шта вас је мотивисало да се упустите у тај подухват? -Ако помислимо да не можемо да променимо свет, онда батали живот. Имао сам потребу да нешто кажем и урадим. Зато је првобитно формирана … Настави са читањем ЕКСКЛУЗИВНО Милорад Капор – Херцеговац који је холивудске глумце научио да кличу СРБИЈА!