• Медитеранске игре у Таранту улазе у своју завршницу. Црногорска експедиција броји 55 спортиста, од чега је чак 14 из Херцег Новог. Око 4.500 спортиста из 26 држава са три континента — Европе, Африке и Азије — бори се за резултате, медаље и престиж.

Сви су пут италијанске провинције Пуља кренули са својим адутима и надама. Један од момака који прижељкује медаљу на овим јубиларним, 20. Играма јесте и Немања Микулић, члан Карате клуба „Бијела” и један од адута црногорске репрезентације. Микулић — који је четовороструки спортиста године Херцег Новог (2019, 2022, 2024. и 2025. године) — члан је експедиције од 10 чланова карате репрезентације Црне Горе, која своја такмичења има у посљедња два дана Игара (2. и 3. септембра).

Медаље са највећих такмичења у кадетској, јуниорској и најјачој сениорској конкуренцији позиционирале су 23-годишњег Новљанина у сам врх црногорског каратеа, али и спорта уопште.

Резултати од Кадетског свјетског првенства у Чилеу 2019. године, па све до других врхунских резултата, пехара и медаља до данас, сврстали су овог младића у једног од предводника новог таласа у трофејном црногорском спорту. Жесток рад, који чине свакодневни тренинзи у Карате клубу „Бијела” и у репрезентацији, дао је резултате.

У прошлој, 2025. години, Немања Микулић је у категорији до 75 килограма био други у јануару на Премијер свјетској лиги у Паризу, други на Европском првенству у мају у Јеревану, те трећи појединачно и други као прва табла репрезентације на Медитеранским карате играма у Шпанији. Први је био на Балканским играма у марту 2025. године у Будви, гдје је освојио златно одличје у екипном репрезентативном такмичењу.

Ови фантастични резултати постигнути на елитним такмичењима у конкуренцији 32 најбоља свјетска борца у категорији до 75 килограма донијели су младом Новљанину титулу најбољег каратисте Црне Горе у борбама (кумите) за 2025. годину.

То сребро у категорији до 75 килограма у Премијер лиги у Паризу било је невјероватан успјех — резултат на који је Црна Гора чекала пуних десет година. А колики је успјех постигао такмичар КК „Бијела” потврдио је и његов тадашњи селектор Амир Цецуњанин:

— „Премијер лига у Паризу је најквалитетнији турнир за мојих преко 20 година присуства на свим највећим такмичењима! У пет категорија наступа по 32 најбоље рангирана борца. Квалитет борби је био такав да у овој конкуренцији остају само најбољи; ниједна се грешка не прашта. Микулић је баш у посљедњем нападу на том турниру у главном граду Француске преокренуо резултат и изборио побједу у групи. Упркос чињеници да је славио и против египатског такмичара, на мене је најјачи утисак оставила његова побједа над Турчином Енесом Булутом, од којег је раније стално губио, претходно чак са 7:1. У овој борби у Паризу добио га је са 4:0, невјероватном борбом без иједне грешке.”

Тако је Цецуњанин објаснио резултат најуспјешнијег црногорског борца, будући да су право наступа према рејтингу Свјетске карате федерације (WKF) имала само тројица најбољих црногорских бораца.

Оно што је започео у прошлој, Микулић је наставио и у овој, 2026. години.

Након европског сениорског сребра у средњој категорији из 2025. године, сви желе да провјере свој квалитет у дуелу са Микулићем. Међутим, на побједничком подијуму има мјеста само за три најбоља, а Микулић се одлучио да серију добрих резултата покуша наставити у знатно тежој категорији — до 84 килограма. У првом наступу у новој категорији, на Првенству Европе у Франкфурту, освојио је одлично треће мјесто. Био је то наставак континуитета медаља и високих пласмана, као и потврда систематског рада овог младог спортисте и његових клупских и репрезентативних тренера. Сви до сада постигнути резултати показали су јасан правац развоја Микулића као једног од предводника црногорског каратеа.

— Био је то јако тежак прелаз. Жртвовао сам осму позицију на рејтинг-листи Свјетске федерације (WKF) за неизвјесност у борбама теже категорије, где сам кренуо са 33. позиције. Прелазак у већу категорију коштао ме је половине бодова, а није их мало, јер сам једини икада из Црне Горе дошао до финала Премијер лиге у Паризу. То је ниво такмичења у рангу свјетског првенства са 32 најбоља по категорији у свијету, а тек сам у финалу, у борби која се нашим рјечником може описати као ‘повуци-потегни’, изгубио од Египћанина Абдија Абделазиза — не без поноса истиче нова звијезда црногорског каратеа, иако је тек недавно изгубио право наступа у млађим сениорима.

Након мајске бронзе у полутешкој појединачној европској конкуренцији у Франкфурту, услиједиле су још четири побједе и реми који је помогао црногорској екипи у борбама да избори визу за Свјетско екипно првенство у октобру у Кини.

— Преласком у већу категорију добио сам на снази и избјегао проблем са килажом који сам имао док сам наступао у средњој категорији. Зато ми пуно значи резултатски одличан улазак у тежу категорију — јасан је Микулић.

Он нема дилему и зна пут који води ка свјетском врху:

— Једини пут ка напретку јесу рад, тренинг и учење од најбољих. Статистички, у средњој категорији Абделазиз је најбољи икада, јер је Рафаел Агајев наступао у укинутој ‘опен’ категорији. Наш први меч на Свјетском првенству у Каиру прошле јесени, пред огромним бројем и хуком његових навијача, био је ноћна мора за мене. Елиминисао ме је у групи, али сам потом показао да сам нешто и научио, па остаје жал што се повукао и што нећу бити у прилици да у Таранту добијем прави реванш. Та је борба била меч за наук, јер је његов тајминг у борби невиђен. Већини ривала од којих сам губио већ сам успио да се реванширам — казивао је Микулић након још једног тренинга који је, под руководством свог оца Слађана са којим ради од своје шесте године, одрадио у дворани у Бијелој пред пут у Италију.

— Радио сам цијело љето и ‘купао се’ у сопственом зноју — најприје на припремама у Словачкој, а затим на 11. Карате кампу ‘Бијела 2026’. На нашем кампу, који је препознатљив у региону, поред мог оца Слађана са мном је радио и Милорад Милић из КБС ‘Требиње’, који води један од најбољих клубова у Херцеговини и са којим ми из КК ‘Бијела’ одлично сарађујемо. Карате на Медитерану је међу најјачима у свијету. Ту су такмичари из Египта, Турске, Марока, Италије и других земаља, многи са свјетским и европским титулама и са високим рејтингом Свјетске карате федерације. Сви су спремни за жестоку борбу, а ово је за мене и за већину учесника на Медитеранским играма — које су под окриљем Олимпијског комитета — уједно и генерална проба за Свјетско првенство за екипе у Кини —  истакао је за „Слободну Херцеговину” шампион испод Орјена.

— За мене су важна сва ова такмичења, али позиција према новом рејтингу захтијева и бројна учешћа у Серији А и Премијер лиги. Сада, због европске медаље, имам услове за приступ Премијер лиги. Такмичења у каратеу све више пресликавају календар џудо, па и тениских такмичења, и очекујем поновни повратак нашег спорта у олимпијски програм — ако не у Лос Анђелесу, онда четири године касније у Аустралији. То је разлог за пуни напредак, јер је категоризација коју сада има карате далеко испод уложеног рада и квалитета на татамију потребног да би се дошло до медаље. Потребна су огромна одрицања, таленат и рад, а заузврат се јако мало добија. Мој отац држи клубове у Котору, Тивту и Рисну, а помажем му и ја као тренер. Почетници упијају сваки мој савјет. Основао сам и свој клуб ‘Темпо’ у Игалу. Мој млађи брат Петар има велики потенцијал и воли карате, а таленат је потврдио златом на Балканском првенству. И сестра Софија се бавила каратеом, било је и медаља, али је једна судијска неправда била разлог да одлучи да се више не бави нашим породичним спортом.

Припреме за Медитеранске игре биле су добре. Прије поласка за Италију, Микулић је имао појединачни пријем код министра спорта Црне Горе, Зорана Јојића. По доласку у Таранто, уз завршне тренинге, црногорски спортисти су бодрили једни друге, а највише их је обрадовала златном медаљом у скоку увис сјајна Марија Вуковић.

— Прижељкујем да и ја пођем њеним стопама. Да би се то остварило, треба да се сложе многе коцкице. Вјерујем да може бити тако — рекао је прије двије вечери у телефонском разговору млади шампион Немања Микулић.

Напријед, Немања, ка својим циљевима — ти то можеш!

Здравко Шакотић