Слободна Херцеговина » ЗНАМЕНИТИ ДУБРОВАЧКИ СРБИ: Сјећање на кнеза Меда Пуцића

ЗНАМЕНИТИ ДУБРОВАЧКИ СРБИ: Сјећање на кнеза Меда Пуцића

  • Данас се навршава 138 година од смрти знаменитог дубровачког Србина Меда Пуцића

Медо Пуцић (Дубровник, 12. март 1821 — Дубровник, 30. јун 1882) био је српски књижевник, научник и политичар из Дубровника. Припадао је племићком роду Пуцић и био је један од најпознатијих дубровачких Срба католика из 19. века.

Рођен је 12. марта 1821. у Дубровнику, од оца Марка Пуцића и мајке Мандалијене Бундицере, у једној од последњих племићких породица, пореклом из Херцеговине, српског рода. Аустријско племство је доделио цар Леополд, Матији Пуцићу и његовим потомцима, и то грофовски наслов са придевом „загорски“, 1688. године. У домаћој литератури некада се помиње титула кнез, а некада гроф, уз његово име. Године 1858. види се корица његове књиге шта је све био: „кнез Медо Пуцић, властелин дубровачки, граф загорски, витез јоанитски, коморник Њ:К. величанства шпанског младенца Војводе од Парме, члан Римске Академије од Квирита и царског и краљевског Бечког Друштва за истраживање и сачување старина“. Није се женио, нити имао порода.

Права је завршио у Бечу. Био је коморник на дворовима у луци Парми, неко време провео у Загребу. Често је путовао по многим земљама Европе. Као ученик Јана Колара био присталица пансловенских идеја.

Био је васпитач младог кнеза Милана Обреновића у Београду, у периоду 1868-1874.

Владимир Ћоровић га помиње у својој „Историји српског народа“ и каже да је био „човек честит и добронамеран али прилично комотан“.

Поезију је почео писати 1840. године. Први стихови су му били лирски и романтичарски, затим се његов стил све више приближавао народном.

Његова најзначајнија дела су:

  • „Словјанска антологија из рукописах дубровачких пјесниках“, 1844.
  • „Талијанке“, 1849. (елегије)
  • „Споменици српски од године 1395. до 1423.“, књ. I, Београд 1858.
  • „Споменици српски од године 1395. до 1423.“, књ. II, Београд 1862.
  • „Пјесме“, 1862. и 1879.
  • „Карађурђевка“ 1864.

Његове две песме су ушле у познату „Антологију српског песништва“ (приредио Миодраг Павловић), то су песме Море и Живот.

Запазио је таленат младог сликара Влаха Буковца и саветовао га да пође у Париз на даље школовање.

Своје стихове је писао и на италијанском језику и бавио се превођењем на италијански, нпр. превео је делове Гундулићевог „Османа“. За дела на италијанском користио је потпис Orsatto Pozza.

Последњих 10 година живота је провео у Дубровнику бавећи се поезијом, историјским студијама и публицистиком. У Дубровнику поред морске обале постоји шеталиште Меда и Ника Пуцића.

Умро је 30. јуна 1882. у Дубровнику.

Извор: wikipedia.org

Море

Ил у сјајној некретној тишини
Огледало поноћна чудеса,
Или дахом ком се буди реса
Љуљало се у свој површини,

Ил узаврив сл’јепој у дубљини
Растресало земљу и небеса
И осудом непраштног удеса
Труд платило лакомој свјетини,

Ја сам тебе свеђ љубио, море,
И смиреним душе задивљењем
Гледао ти бездне и поноре.

Пачек желим када мој час дође
У најкрајњим св’јетом растављењем
да твој талас преко мене прође.

 

Живот

Шта је живот? њека л’јепа нада
Уживања божијега свијета.
Части, љубве, славе благих љета,
Која хоће да те смами млада.

Шта је живот? спомена нерада
Њеког чара, њеког аманета,
Њеког часа обожања света
Што нијеси кушао никада.

Шта је живот? часовно примирје;
Међ силама бореће природе,
Цв’јеће земно, небеско љепирје;

Шта је живот? та, одушак убах
Којим нарав кроз свакакве згоде
Враћа богу створитељни уздах.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: ЗНАМЕНИТИ ДУБРОВАЧКИ СРБИ: Сјећање на кнеза Меда Пуцића

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина