ЗБОГОМ ВИТЕЗУ ПИСАНЕ РИЈЕЧИ: Новинар Александар Бјелогрлић уснуо у Господу

ЗБОГОМ ВИТЕЗУ ПИСАНЕ РИЈЕЧИ: Новинар Александар Бјелогрлић уснуо у Господу

  • После дуге и тешке болести, преминуо је новинар листа „Зрењанин“  Александар Бјелогрлић.

Ерудита и одличан познавалац књижевности, неговао је изузетан стил у новинарству и лепу реч – свака реченица коју је написао била је прецизна а, упркос томе, пуна топлине и нарочите изражајности. Био је попут витеза писане речи, одмерен, повучен, тих, али са чврстим етичким начелима и необично развијеним осећањем за правду. Зато су његови текстови о бројним друштвеним темама увек побуђивали велику читалачку пажњу.

Александар Бјелогрлић је рођен 8. фебруара 1967. у Зрењанину. Студирао је компаративну књижевност на Филолошком факултету у Београду. Објавио је пет збирки приповедака, један роман и две збирке есеја. На српски је превео прозу Монтегјуа Роудза Џејмса, Тима Паркса, Роберта Џејмса Волера и Дорис Лесинг. Најпознатије књиге су му „Цитадела“, „Бразилски акварел“, „Темељна опција“…

Саша је био и добар музичар. И волео је добру музику. Сада, некако, пророчански звучи песма коју је радо изводио. Као што је он био понос својих родитеља, његов понос била је кћерка Нађа. Са животном сапутницом Данком Јечменицом делио је уметничке визије, путовао по свету, а изнад свега волео Зрењанин и Требиње.

Сахрана Александра Бјелогрлића биће у петак, 8. фебруара у 13 часова на Новом гробљу.

 

IN MEMORIAM
Александар Бјелогрлић

(1967 – 2019)

Прозни писац, есејиста, преводилац, новинар – Александар Бјелогрлић рођен је у Зрењанину 8. фебруара 1967. године. Студирао је на групи за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Био је члан је Друштва књижевника Војводине, од 1996. године је члан-сарадник Матице српске. Као професионални новинар, био је члан је Независног удружења новинара Србије.

Новинарске и књижевне прилоге на енглеском језику објављивао је у интернет магазину за Источну Европу „Транситионс Онлине” и америком пословном часопису „Business Week” (чланак „Waving the Investment Net”, април 2007), као и у бостонском књижевном магазину „Пartsan Review“ („Kafka’s Poor Chirihau“, „Partisan Review“, Vo. LXV No. 4, Fall 1998, Бостон, п. 536-543).

Добитник је награде београдске канцеларије Савета Европе и Сталне конференције градова и општина за најбољи медијски прилог о локалној самоуправи 2011. године и награде „Моје зелено дело” Секретаријата за заштиту животе средине и одрживи развој АП Војводине за 2011. годину.

Објавио је, између осталог, збирке приповедака Дражење хипоталамуса (ИП „Београд”, Зрењанин, 1994), Кракен; новеле љубави и тајинства („Сфаирос”, Београд, 1996), Анонимус („Народна књига”, Београд, 2005), Темељна опција („Народна књига”, Београд, 2007) и Цитадела („Агора”, Зрењанин, 2012), као и роман Бразилски акварел („Агора”, Зрењанин, 2010). Последња збирка приповедака „На твојој страни океана“ објављена је 2018. године у издању Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“.

О проблемима наратологије и књижевне фантастике писао је у збиркама есеја Невидљиви архипелаг („Праизворни живот”, Београд, 1994) и Три есеја; о здухаћу приповедања (ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 2000).

На српски је преводио прозу Монтегјуа Роудза Џејмса (Књига о духовима, 1998, 2006), Тима Паркса (роман „Усијање”, 2003), Роберта Џејмса Волера (роман „Хиљаду сеоских путева”, 2004), Дорис Лесинг („Лондонске скице”, 2009) и Питера Хобса (роман „У воћњаку, ластавице”, 2018), те есејистику Имануела Волерстина, Џона Лукача, Доналда Рејфилда, Пола Кантора и других аутора.

У листу „Зрењанин“ је, најпре као млади хонорарни сарадник, радио од 1994. године, да би се касније то претворило у професионални новинарски ангажман. Био је уредник рубрика „Хроника“, „Култура“, „Друштво“, заменик главног и одговорног уредника, члан Надзорног одбора НИП „Зрењанин“ АД. Поред бритких новинарских текстова, на страницама листа „Зрењанин“ објавио је упечатљиве репортаже и интервјуе са познатим Зрењанинцима.

 

ЛИСТ ЗРЕЊАНИН

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар