Завршене Дучићеве вечери поезије у Требињу


  •  Пјесничком вечери “На Дучићевом путу” у позоришној сали Културног центра вечерас је спуштена завјеса на овогодишње Дучићеве вечери поезије.

pjesnici-naslovna
У завршном поетско-музичком програму манифестације ове године своје стихове Дучићу у част казивали су пјесници Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Драган Хамовић, Славомир Гвозденовић, Милутин Мићовић, Здравко Миовчић, Радомир Улјаревић и Стојан Јанковић, док су у музичком дијелу програма наступили пијаниста Бобо Вучур, баритон Милосав Сукоњица и кларинетиста Светислав Васић.

На пјесничкој вечери представљен је и зборник радова са прошлогодишњег научног скупа у Требињу “Поетика Рајка Петрова Нога”, што је 19 зборник из едиције поетичких истраживања Института за књижевност и уметност из Београда, а седми који је реализован у копродукцији са Градом Требињем, односно Дучићевим вечерима поезије.
Уредник ове едиције проф. др Јован Делић рекао је да зборник доноси радове 25 аутора на скоро 600 страница, да је књига “најозбиљнији, најтемељнији и најобимнији прилог проучавању Ногове поезије и поетике”, што је “потврда несумњиве вриједности његове поезије и уздарје града Требиња пјеснику за све његове пјесничке дарове”.
“Ногов пјеснички опус потврђује се као изузетно богат и разноврстан – у широком распону од побуне до молитве, од универзализовања свог случаја до тематизовања националне културе и историје, односно – до слутње апокалипсе, Страшног суда и слике јагњета које хода, вјероватно, по радиоактивном пламену”, рекао је Делић казујући о Ноговој поезији.
Он је пјеснику уручио примјерак зборника “поводом седамдесетогодишњице његовог живота”.

Јован Дучић на румунском језику

IMG_2632

Зоран Милошевић, Славомир Гвозденовић и Љубомир Степанов

У Галерији Културног центра вечерас су промовисане књиге “Плаве легенде Јована Дучића” и “Арадска тврђава – логор за српске интернирце у првом свјетском рату” чији је издавач Савез Срба из Темишвара.

Љубомир Степанов, уредник издавачке дјелатности Савеза Срба у Румунији је подсјетио да је Јован Дучић био први амбасадор Краљевине Југославије у Букурешту у Румунији и да је 1938. године објавио три књиге које су биле преведене на румунском језику и једна од тих књига је “Плаве легенде”.
“Пошто се савремени румунски језик промијенио у свом облику и својој граматици, а поводом обиљежавања годишњице Јована Дучића, 2013. године, књижевник Стеван Бугарски је урадио нови превод ‘Плаве легенде’ и објавили смо двојезично, прво српски па на румунски језик”, навео је Степанов.
“Арадска тврђава – логор за српске интернирце у првом свјетском рату” је зборник радова са међународног симпозијума посвећеног обиљежавању стогодишњице од почетка првог свјетског рата.
“Та Арадска тврђава, односно логор у оквиру те тврђаве био је основан током првог свјетског рата у коме је заточено око 15.000 Срба, од којих око 5.000 су оставили своје кости на заједничким гробницама”, истакао је Степанов.

Гости из Темишвара су поклонили требињској библиотеци 20 наслова из посљедњих година њихове изадвачке активности, са намјером да се наши суграђани упознају са радом Савеза Срба из Румуније.
Савез Срба из Румуније основан је 1990. године, а према посљедњем попису становништва броји око 18.500 Срба.

Изложба слика, скулптура и рељефа Стевана Кијца
У оквиру пратећег програма овогодишњих Дучићевих вечери поезије у Музеју Херцеговине вечерас је отворена изложба слика, скулптура и рељефа Стевана Кијца.
IMG_2591

Отварајући изложбу Зоран Милошевић, начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности је истакао да је одзив публике доказ да су „погодили тему“ када су прихватили да изложба Стевана Кијца буде саставни дио „Дучићевих вечери поезије“.
“Сигурно је да ништа као култура не оплемењује и не обједињује човјека и ваше присуство у оволиком броју доказује да смо сви једно и да Требиње заиста с поносом може носити епитет града културе”, навео је Милошевић.
Весељка Салатић, директор Музеја Херцеговине казала је да је Стеван Кијац, рођен у селу Росуље крај Љубомира и управо у његовим радовима нашло је одјека то Љубомирско поље, сиви камен, цвјетно шаренило, јата птица, животиње, дом и у дому човјек, жена и дијете.
“Стеван Кијац је вајар, дрворезбар, сликар, једном ријечју наивни умјетник, чији радови немају додира ни са једном вајарском наивном школом, сасвим је свој, дубоко и истински оргиналан и у свијету наивне умјетности припада му истакнуто мјесто”, истакла је Салатић, додајући да је ова изложба дио континуираног стваралаштва аутора, који посједује Музеј Херцеговине и броји 27 радова, а велики дио је по европским галеријама, приватним збиркама и музејима, а нажалост великом броју скулптура, послије његове смрти, не зна се траг.
IMG_2600

Изложби је присуствовао и Стеванов син Тихомир Кијац који се у име породице захвалио и поздравио присутне.
Изложба ће бити отворена до 20. априла.

Дружење пјесника са средњошколцима

У библиотеци Гимназије “Јован Дучић” данас су пјесници, гости овогодишњих “Дучићевих вечери поезије”одржали књижевни час са требињским средњошколцима.

Извор: Радио Требиње


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар