Слободна Херцеговина » НОВО ДЈЕЛО ЗДРАВКА МАЛБАШЕ: Завршен рукопис за Први српски Codex-Diplomaticus

НОВО ДЈЕЛО ЗДРАВКА МАЛБАШЕ: Завршен рукопис за Први српски Codex-Diplomaticus

  • Из пера књижевника и историчара проф.др Здравка Малбаше, након дужих истраживања, завршен је рукопис за двотомну књигу под овим насловом.

Први српски дипломатар или Codex-Diplomaticus објављен је 1840. године у Београду у свега шездесетак примерака под насловом Српски споменици, тако да је већ након годину дана постала најређа српска књига. Данас је познат само један комплетан примерак и у власништву је проф. Малбаше.

Зашто се аутор потписао лажним именом

Објављен је под лажним именом свештеника Павла Каранотвртковића, а прави аутор и приређивач те књиге је дубровачки прота Ђорђе Николајевић, родом из села Јазка у Фрушкој гори чије име није могло да се стави на наслов те књиге јер је он тај који је успео да тајно препише оригинале повеља српских о босанских краљева, царева, банова и војвода и да те преписе (174) тајно пошаље у Београд од којих је и сачињен овај први српски дипломатар Српски споменици.Први том треба да буде фототипско издање ове највредније и најстарије српске књиге штампане на тлу Србије.Други том чини критичка студија проф. Малбаше и анализа садржаја и судбине те вредне грађе с посебним освртом на историју најстаријег дипломатског акта код свих јужнословенских држава и народа, повеље босанског бана Кулина из 1189. године.

Каква је улога Илије Гарашанина

У задњим годинама владавине Наполеонових власти у Дубровнику и Далмацији, 1812. године откривена је у Дубровачком архиву оригинална грађа српских и босанских владара и откривена је намера да се та највреднија грађа тајно однесе из Архива. Како су своју доминацију у тим крајевима успоставили Абзбурговци и Аустрија већ 1815. године канцелар Метерних у журби оснива Тајни дворски или Кућни архив у Бечу, и одлучује да се сви ти оригинали по сваку цену отуђе и однесу из Дубровника за Беч.Како би се то спречило у исто време у Београду се формира српски лоби на челу са Илијом Гарашанином,Јевремом обреновићем, руским конзулом у Дубровнику Јеремијом Гагићем, конзулом Вашченком, књазом Милошем, митрополитом и другима.

Подметнули пожар да би дошли до докумената

Руски цар инсталира Гагића као конзула за Црну гору, али са седиштем у Дубровнику од 1815.године.Пошло им је за руком да у Дубровачки архив убаце као архивара, пропалог морепловца Луку Ћурлицу, а касније и преписивача тих докумената проту Ђорђа Николајевића.Како 1818.године не би та вредна грађа отишла за Беч у Архиву се изазива пожар 5.маја 1817.године, настаје метеж и расуло и општи грабеж и отуђење вредних докумената.Нешто је 1818.пребачено за Беч. Године 1832. Ђорђе Николајевић у Архиву, под стражом преписује оригинале како би били послати у Беч, а преписи на латиници да остају као траг постојања.Тим тајним преписивањем успео је у строгој конспирацији да пошаље 174 преписа, најпре до Трста и у руке Димитрија Фрушића трговца, код којег се и примао велики новац који је слао руски цар за те украдене оригинале који је припадао конзулу и архивару.

Свештеник Павле у  свим комбинацијама

Фрушић 1833. шаље тајно преписе и пакет са украдених оригинала у Београд по попу Павлу Каранотвртковићу у Београд који све предаје Јеврему Обреновић који наређује штампања тих докумената. Још у Трсту поп Павле долази до 10 оригинала, онако насумице од којих у Београду 5 задржава за себе а међу њима највреднији оригинал повеље бана Кулина из 1189.године.Тај докуменат је намеравао да прода како би скупио новац за подизање буне у Подрињу 1834. која је подигнута и одмах угушена. Повеља остаје од 1834.до 1839. сакривена у Детлеку код попа Теше а штампање донесених преписа се отеже јер их почиње немилице крчмити, присвајати и продавати Димитрије Тирол.Николајевић поново 1835.комплетира све новим преписима и све поново тајно стиже у Београд. Јеврем Обреновић, како би се дочепао Кулинове повеље прави договор са попом Павлом, који му предаде оригинал 1839.године а за узврат му би дозвољено да се удаљи Тирол на две године у Одесу, да хонорар од књиге припадне попу Павлу, да се његово име појави као име аутора на књизи Српски споменици и да у књигу убаци Додатак у којем је историја страдања његових Крајишника Босни.

Седам година полемике

Књига се појављује 1840. и поводом лажног ауторства почиње најдужа полемика код Срба која траје 0д 1837. до 1844. године. Јеврем Обреновић шаље Кулинову повељу са још неким оригиналима по тиролу у Одесу, предаје у руке нашег чувеног Личанина Димитрија Књажевића Максимовића а овај то шаље 1840. руском цару у Руску академију наука у којој се тај вредни докуменат налази и дан-данас. Ово је први пут да је речена права истина о судбини Кулинове повеље.

Овај рукопис проф.Малбаше обилује многобројним и невероватним заплетима, кривотворењима, присвајањима средњовековних докумената невероватним догађајима у време те маратонске полемике, тако да може да се чита као крими-роман Важан је напор проф.Малбаше у новом и другачијем датирању тих српских и босанских докумената.То је нова и другачија истина о судбини те грађе. Нажалост проф.Малбаша не може даље сам да штампа овај значајан пројекат од општег значаја за српску историју, писмо, језик и целокупно наслеђе српског и босанског бића. Из тог разлога је принуђен тражити и најмање донације како би ова нова историја била штампана и како би смо добили напокон први Српски Codex-Diplomaticus .

Све евентуалне донације уплатити на PayPal девизни налог malbasazdravko@gmail.com

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина